Подунавка Београд

КандтмЂ, како су потомци ти бћгунаца образЂ правлћн1н особитми за себе установиди, велики политици и Финанс1ери постали, да се и сада по струкама овимђ дргкавногЂ правлћнја одђ нби научити можемо; па што е та држава 1347. године станла и одржала се, признати морамо, да е свакоме, коме е за тимђ стало, пронаћи и научити узроке, кои државе подижу и упропашћуго, одђ наивеће користи не само читати него учити истор1Н) постонвше и одђ 50. година неставпге републике млћтачке. ДугачкимЂд одскора сазиданммЂ мостомђ, кои 175. сводова има, и кои МлКтке скопчава са тврдомЂ землвомЂ Итал1е, изилази се изђ вароши ове и путЂ се кђ Милану предузима. Гвозденми путЂ изђ Млћтака до Виченце е пограђенЂ и готопђ , да се по овомђ путовати угодно може. Изђ Млћтака се иде на варошв Местре, Доне, Падуа, и Арсас1ега, ал' се ни крозЂ едну одђ вароша овб 1 не пролази, оне остаго на страни. Падуа се сђ пута сасвимЂ види. Она има 45. намастира мушки, 27. женски и 32. парох1е; цркве: велику (ђааПЈса) св. Антошн, св. Шстина, Благов1.штен1а и Еремитана; университетЂ сђ библ10текомЂ одђ 50.000 кнвига, сђ амФитеатромЂ анатом1е, сђ музеумомЂ природне истор1е и кабинетомЂ ФизикалншмЂ; башту ботаннчку, зв].здогледалиште, семинарљ сђ библ10текомЂ; болницу; кућу, у К010И се држе изслужени воиници, 4. театра; академ(го наука и умћтност1и, музеумЂ древнн каменн, библјотеку капитола, коа Н1С богата, ал има редки рукописа и древност1и. Брои жителд износи 51.000. У Виченци гвозденми путЂ престае и изђ ове вароши брзовозЂ иде кђ Милану. Виченца лежи у пр1нтномЂ, брдовитомЂ предћлу. Има театерЂ: олимпшск1и и артен1о; цркве: катедралну, св. Круне. св. Јаврент1н; музеумЂ, библјотеку одђ 36.000. ком. г.ш.ига; жителл 40.000. Изђ Виченце да.зћ иде се све преко самм 1ф1атнм вароша: Монтебелло, Калд1еро у Верону. Ово е варошћ велика са 50.000. житела. Има знамениту ка рКци Ечу, кол посредЂ вароши тече, твј)динго; 53. цркве; више палата и кућа пространм инарЂ, лицеумЂ, дв}, гимназ !е, пензхонатЂ : кш за дћвоике, двћ академЈе ум1ј»тн ост1 \ уштва Филхармоничка, едно учено друх К библ10теке, одЂ кои знаменит1 .ч е о ска, имагоћа 1600. рукописа грчки и ле "»'!> 4., 5. и 6. вћка; 11. касарн1и, 1- бо. "-'у, 1 работнми домђ, 1. домђ за приман!) 2. куће, гдћ се стари не-

моћни издрЈкаваго : едну за муххше а другу за женске; три театра. У вароши е овои главна воена команда за цћлу ау стрхиску Итал1го; столица епископа и наивећегЂ суда за Ломбард1"го и Млћгачку кралћвину. Одђ Вероие води путЂ преко Кастелнова, Десензано, варошнце одђ 3000. жителл на взеру Гарди, Понте, св. Марко, Бреппе. Ово е варошв са 33.000 жителн. Има стару цркву одђ 72. год. после Христа,посвећену бћ1шу Веспаз1ану; палате; цркве: нова катедрална, стара катедрална, св. Афра, Назара и Целза, св. Климента, св. Петра, св. Марје, св. Катарине и друге; театерЂ одђ 1310. године; библштеку квиришанску; сиротинске куће за оба пола чувалиште (школу за малу дћцу исподђ 7. година), лицеумЂ, гимназпо, семинарЂ пенз1онате (воспитателна кућа, за мушку и женску дћцу) и атенеумЂ за науке и умћтности. Пошавши изђ Бреш1е, удари се преко Х1ари, вароши одђ 9.000. жителн. Она има болницу, нвну библ10теку, цркву катедралну, едну звонару, у К010И 11. звона, и шеталиште врло пр1атно. Па после се иде преко Романо, ТревилвЈо, Басано и Мелзе у МиланЂ. ПредЂ овомђ варопш на еданЂ сатЂ има опетЂ гвозденми путЂ, коимђ се у речену престолну варошЂ долази. МиланЂ лежи на лћпои равници сђ изгледомђ одђ сћверне стране на алп^иске горе. СазиданЂ е 500. год. после Христа, латински се зове Мед10ланумЂ као: 1п шесИо атпшт (усредЂ рћка); ерЂ лежи на Ади и Тичину. Има простране ал' не праве улице, све крупннмЂ шлгонкомђ поставлћне, само е лготми модрвш каменЂ метнутЂ између шлгонака правцемЂ, коимђ точкови кола иду. Осимђ што варохпв ова на двћ поменуте рћке лежи, има она шшђ три канала, кои протичу и обтичу около варохни: великш каналЂ (па \ 7 1§-По §ч ап(1е), кои излази изђ Тессина; каналЂ одђ Пав!е и каналЂ Мартозава, кои изђ Аде (рћке) излааи. КаналомЂ овммђ веже се варошх. са великимЂ и комскимђ езеромв и са самммЂ лдранскимЂ моремЂ. Они канали служе, да се пола наводнити могу. Поднеб^е е благо, здраво ал' влажно, брои жителн у вароххш и у полго износи 145.000. После кралћва лонгобардски, владала е у Милану породх1ца Тор1ани, после ове Висконти, па наипосле Ефорза, Одђ породице ове последнћ дође МиланЂ подђ Карла V. и породицу шпанволско-аустр1иску, па после подђ АустрЈго.