Подунавка Београд

Варошв има више каша; као источна, рим- * ска, тичинеска, аркљ ди трјонеФо, верчелинска, комска и нова; па осимђ овм : тоса, виђентинска, лодовичка и теналвјиска. (Далћ сл^ћдув.) ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБШ. Србскои младежи у Пожуну. Хвала вамљ, драга млада браћо, на вашои „Огради," кого самв гоче у Срб. Нар. Листу (чис. 6. о. г.) читао! Ако ми и есте „ Славанка " Србске младежи доволвио бмство могла бмти, да вб 1 никадт. не'ћете овако поп-ћвати, као што оваи нашт. новБ1и п ^ћсиикЂ, г. Бранко Радичевићт., пћва; опетЂ самБ се, угледавши коекакве „прилике," што одскора „пролет^ћше више Срба по небу еедроме ," бвш забринЈо, да се кои одђ васт. не превари, па не пусти у то „мало стадо," кое чека од-б „оца небескога царство" и сђ коимђ и та млада овца, пћсникг. Бранко, пасе. Сад "б се н опетт. добру надаит., ерт. ме е вашЋ паметанљ одзбјвђ на „посв-ћту" г. Бр. Радичевпћа ове бриге ОПрОСТ10 . . . БудућностБ нашега народа млого одђ тебе зависи, мила „Србска младежи," и науке, давле просвЉте, умнБ1и родЂ треба да е племенит-Б: то 'ћешЂ ТБ1, надам -Б се, свагда имати у памети. Просвећуи се сама основно и свеетрано, умомт. и срдцемЂ, за свого и свога рода славу, и ради како 'ћешЂ народу нашемЂ омилитв науку и образованостБ ! Тб1 си, Богу хвала, срећно у томђ започела, и днчно си већЂ поступила; а красну 'ћешЂ цћлБ постнћи, само ако будешЂ остала на томђ правомЂ путу, кои си узела. „Славинка" е прекрасанЂ цв ^ћтакЂ истините поез!е; Србскш се родЂ сђ такомЂ свошмђ „младежи" поносити може! „НародиостБ"—г „НравствевостБ," то су за насЂ и у насЂ наиглавнш и нанпречи предмети, кои ти се, добра наша младежи, препоручуго. То си тб! и сама већЂ узнала и осетила; п-ћваи дакле и одсадљ свееднако сладке п-ћсме о нашои народности, и буди е нзђ овога н -ћиогЂ дубокогЂ и дугогЂ сна! Ово време Н1е за насЂ Србе време игре и шале и беспослица; зато се иште, да твон в ;)ла засадЂ само о ономђ п ћва, чимђ се иаша народностБ спасава и поднже, и што чинити може, да нзшђ народЂ све болвш и честит1и постае . . . Каква разлика између „Славанке" Србске младежи и „П^ћсама" г. Бранка Радичевића! Па е опетЂ г. ДаничићЂ у последнБОи Подунавкн (одђ зо. Дек. п. г ) рекао : „н мнслимђ, да до давасЂ 1оштђ нЈе ни еданЂ ученБш СрбинЂ овако п-ћвао, као оваи Радиче-

вићЂ, а онђ пћва онаво како треба СрбинЂ внбижевникЂ да пћва!" ^Да н!е ни еданЂ ученБ1и СрбинЂ овако пћвао као оваи РадичевићЂ, то е истина, и и држимЂ, да е то велика наша срећа и дика, што е истина. 6рЂ шта 6 б 1 6 бмо и шта 6 б 1 паметни лгоди о нама мб1слили, кадЂ се у пћсмама наши поета' ништа друго неби налазило, него све само Д"ћтинБске несташности, непокривене похотлвивости, безумне непризнателности, неразборите самопоузданости, безстидне грубости, краинога незнанства о лгодима и ствар.иа и оста.1Б1 такопгл „неморалност1и" и опачина, коима су све „Пћсие" Бр. Радичевића нагрђене! Ман4 су нЉгове пћсме лгобавие; но е ли овакова лгобавБ предметЂ л-ћпе, праве поезје? Читаите г. Даничићу јоштђ еданпутЂ те п-ћсме, а понаиболћ ону сђ надписомЂ „ВраголанЂ," па ми искрено кажите, 'оће ли паметни родителви казати хвала г. Радичевићу. кадЂ нађу, да имђ безазлене ћерке ту читаго, одђ чега су они дужни, ибино чисто јоштђ невиности чуство чувати! Па о чему, дал4, пЉва онђ у већимЂ своимђ пћсмама, особито у последнБои? Путовао човекЂ на Пегазу, па вид!о чуда свакоика! На полго нашегЂ кнБижества све е коровЂ; само еданЂ еднниТБ1и на нЉму цвеће сади! бданЂ е ВукЂ оковао Србе, другш га е ВукЂ данасЂ одковао; и то каже Бранко...! Него то све млого не значи: види^ћемо, кога 'ћемо у руку лгобити! Али онако опадати и грдити свого рођену браћу, свое землике; онако раздорЂ и омразу подпалБивати међу лгодма, кои су се судбиномђ заедно нашли, да о напредку и срећи едне земл-ћ раде, то е заиста внше него безумно и подло! Знате ли вб 1, г . Даничнћу, како характеризираго наши ону птицу, кои у свое гнбиздо пог...? И ^ећате ли се, како наша пословица каже: „ко надЂ собомЂ плгое, на »бразЂ му пада?" 6 ли таи г. Бр. РадичевићЂ изучго пов^ћстиицу св-ћта и народа, и мотри ли онђ, како данасЂ народи и зсмлћ стое? Тешко; иначе бв1 онђ знао, да Атинини и Рнмлинн нису пеленгаће носили, кадЂ су свого славу и велнчину онако безприм^ћрно подизали; — да данашни шака Енглеза не запов^ћда ц&лои старои Инд|и и не потреса оно грдно Китаиско нарство у поленгаћама;— да гоиашство сЈровостн, необразованости т. е пеленгаћско не оснива државе за вћкове и са славомЂ св-ћстие народностн, о чему говоре примћри гонашства Атиловогђ , ТамерланоиогЂ, ЧннгисхановогЂ и млогогђ другогЂ таковогЂ, старогЂ и новогђ, суровогЂ народа; — да гонашство може кадшто стећи, али да само умност!. стечено може сачувати и уиложитв, и, што е иаиболћ, срећно уживати; — да народЂ, кои пеленгаће не носи, никако се ше радт. меннти сђ онб1мђ, коп е шштђ у пеленгаћама, па аао ће иу онђ