Подунавка Београд

ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБ1И. Опомеиа е. Учреднику *) Одт. лани, како се г. Мнлошђ Поновићт« нешто побркао самномт. у Подунавки, онћ стои све еднако као накостречеш. 2 ) кокотђ , 3 ) прежућн 4 ) сваку сгоду кол бм му дала повода да загорншн на мене. Тако н у дисту 6. Подунавке онђ н1е мого срдцу одол4ти да подт. онан чланакћ „Нћколико рћч1и Просв-ћтнимЂ Новинама" не метне едну прнм^тбу, у кошн каже да међу изразима ДалматннскнмЂ, а особито Дубровачкнмб, од-б мене уцотребллванпмт., нма ш много кон се у Примор||о нити говоре нити пишу, него су едннствено мон ков; као: смрдеће месо —• неку, некоиу — 5 ) свући нзђ халБИна', — пуштавати. —< В ^ стб крутостн — смрзне се од страха и пр. 6 ) Г. ПоповнћЂ Н16 ни Днлматинацт., ни Дубровчанинт., нитн е кадгодт. у Примор1к> 6 б 1 о ; пакт. прм свему тому оит. хоће да Далма гинске и Дубровачке изражае научи мене, кои самв се у Дубровнику род!о, и 20. година тамо прожнв1о!') чудна посла!! Да г Поповићт. н!е у станш мудровати о Србскому прнморскому нар ^то, то ће онт. самт. увнднти када му л очито докажемћ да они исти изражаи, за кое онт. велн да се тамо ни говоре ни пншу, управо и говоре се н пишу се. Дубровчанн кажу и пуштати и пуштити п пуштавати; пакт. и пу?итавамЂ, пуштавашг, пуштава; *) а да 6б1 се г Учр. увћрш да тако и пишу, нека изволн завирнтн у Рћчникт. 1оакина Стули а Дубровчанина, печатанБ1и у Дубровнпку 1806-е године, на страни 23'1 другога раздћлка. (') — Да се у Примор1к> и каже п пнше „свући се изг халкина " 9 ) исто као и „гву/ги х(1.гнине и то ће г Учр. иаћн у нстому 1 'ћчннку и разд^лку, на странн *Ј21, одакле, за болћ увћреи^ читателл', нзводимт. н сл^деУн изражаи еднога Дубровачкога списателн: „да се п игда већт, не будемт. свући изг халг>ини безгрЉшности". — НезнамЂ по чему И1в добро Србскн речено смрдеће месо"1 10 ) Гундулнћт. е реко „смрдећ^емЂ 11 ) пћнамБ хрва" Све што смрадом-Б паха, 12 ) све сирдн, то естБ, смрдеће е, а г Учр. дозволитће мн, мислпмђ , да се месо мои;е усмрдитн. —■ Ирутостг, — 13 ) да како, р^чб е Дубровачка и простокародна, као и иемилостг,: виђи Р-ћчнике Долабеле и Стулиа; а свир-бпство, кол мпсливђ да е покварено изведена изђ р-ћчн зв$рство, нилозмата е всћои половипи 14 ) србскн' племена'. Дубровчани кои читаго Подунавку насмштће се г. Учредвнку на онон прнмћтби н^ћговои, да се у нкихђ не

(*) Ово в нанпространн!«-ј-) РЈ-.чннкт. што нмамо на нашеву 63ИКЈ', н садржн обилнога граднва за величанствену грађу, код ће се вреиеномт. србскому езнку поднИн. •}■) Ал' не нансавршен1и, но пунт., препунг иедостатава, онакш н. пр. као нашт. Курпбековт.. "v"

каже „смрзнути се одг страха и 15 ) насм!атће се, рекохђ , ерЂ се у нбихђ никако другач!е н не каже, када е 0 великому страху р-ћчв. У кнвнгама паКЂ, окромЂ овога израза, пише се н трнути, трести се, дрхтати, предати 1в ) одг страха. — Кош мн погр&шку налази г. Учр. у рћчима неку : некомуЧ 1Т ) да лн ту што шесамБ напнсао н4ку нћкому ? али у насљ пише се безЂ разлике и некш н нћкн!; а и у самога н-ћга, па странн ' јо ДржавнБ! Новина' видимђ некш, н свудЂ неколико. Или што е у мене погр-ћшно, у нћга е правилно? ПочемЂ е овако исно доказана г Поповићу н^гопа заблуда, 18 ) п се надамЂ да ће онб у будуће 6 б!тп опазнји у изрнцанш свои' пресуда' о езБ1ку, н да ће барЂ у кнБНжевности затезатн н-ћке страсти 19 ) кое су га до сада наводнле на такво прама мени поступанћ какво ни чов^ћку моралному, ни достонному Журналистн не пристои, Иа оно пакЂ што е реко, да н себн новђ 63 бшђ кроимЂ, одговарамЂ му, да осимђ неколнко р-ћчји изђ нужде ' 20 ) скованБ!, и неколико други' изђ старо-славенске Форме у просто-србску прелнвенБ1, н осимђ начела нор-ћнностн коега се што внше могу држимЂ, н нишга одђ себе не измнш.швамЂ, него само међу нзражав обнчне Србима над-дунавскнмЂ н над-савскнмђ 21 ) уплећемЂ по гд^кое узете одђ Срба' Поддунавскн' н под-савски', 22 ) а особнто прнморски'. Да ово ше другач!е, готовђ самБ свакому и свакада доказати. Ако пакЂ међу реченимЂ изразима и таковБг буде кон н1есу природни нашему езнку, овн се немак> мени прнписатн 23 ) као собствене погрћшке (почемЂ собственостБ мол нјееу); него ш критика има означнти као погр-ћшке примћстнога поднар-ћч!п. Алн таковон крптпки 10 штђ Н1е сзсвпмђ време; други го пословн мораго наипре предтћцаги и набавитн шн градива. Само почемЂ благо обћенароднога езика буде сво одкрпвено, н са свно страна Србске браће у едно сакуплћно, тада само бБпће време и редг да критика узме вадитп драго каменћ нзђ глиба, и углађавати га, н у злато свеживатн. 2 ') Нити ће се такве критнке латити млади илн невћштн списателБи, него зрели лшди, кои су провели већЈи дћлЂ своега вћка езвкЂ учећн. За лгоде пакЂ као што смо н, Милошђ н другн, сада е то сачо да ту лћпу епоху ј* колнко сваК1и може приправлпмо; а приправнтћемо го не грдећн се, и захтћвагоћи неправедно одђ другн' ону нзврстностБ у писавш кого нптн самн имамо, ннти нкои 23 ) одђ ововременв! спнсатела' нмати подпуно може; него учећи дубоко н свестранно сва поднарћч1н Србска, а за тимћ н нар%Ч1н друге славлнске намЂ браће. Л већЂ то раднмтг.; а судећн по овогодншш.икђ новннама реко 6 б 1 да е почео радити н