Подунавка Београд

40

самЂ г УчредникЂ 2в ) за кое га п ис прнтворно но искрено поздравллмЂ на поло напредка, праћашћи му за погрду хвалу. Ј7 ) .МатЈн Бант.,

Ј ) Овомт. не опоиеномг, но управо фв днпвкомђ ншао е г. Вант., даопровргне ио!о малу прнмЉтбу у бр. 6. Подунавке о. г. о н&говоиђ начнну пнсанн. Новаков утоит>слабо уеп!;п, в:1диће сва 41 н, кон га пажлвнво прочита. И завста ннчнмт. бол& Шб иогао потврдити мов рћчн. т. в. да пе зна србскн, него овои г ћ обраиомт> својом !.. И зато не 61.1 требало на ово ништа пн да одговарамт.; ал' будући е онб снмсао мон р!;Ч1а изврнуо : то Ку иу гд^што прнм^зтитн, ал' прнтомт. ув^иавамт. га, да ни на што више одговарати нећу, штогодт. оиђ — г. ВанЂ— одђ сада буде протн†мене писао. 0<И — е1 агсео! 2 ) М б 1 кажемо : накострешенЂ. 3 ) „Кокотђ " у Срба значи какотан-ћ пЈјтлово, а не п-ћтла самога. Какав7. е дакле овд!; рмбЈсао? 4 ) Лгади „прежу" кои&, а „згоду" нино до г. Бана. 5 ) Овб 1 рјјчји у «010н прнмЉгби неил ; но а саив тамо додао „пекога или неку," да се 6ол& разуиу |)1јчи г . Ваиа, а те су : да е в4;с:б крутостн некога одђ страха сирзла. Овако в стопло у рукопису прве г.нввге Воспнтатела Женскогђ на листу 9. стр. 1. А ко е то г. Бану поправт, не требаио да намЂ каже. ®) А куда се деде „смнђ посађенЂ на кукавнвш конб " ? н „д^иствовати надЂ духоиЂ"? ') По овимђ нствиђ основииа могао 6б1 п г . Бану казати, да онђ не зна француски, ерт. н1е 6 бш у Францускои ! Ово 6 за мене сада нова философ 1 л; ерЂ заиста ннсамБ знао, да човекЂ, ако ће кои взБ1КЂ нл' нар&ч1е каково да зна, мора у ономђ пред&лу бмти, гд& се оно говорн. „Чудна посла!" А да самБ и право рекао, да се онако у Далмацш н Дубровнику не говори, како г. БанЂ пише, то намЂ св&дочн „МагазинЂ" г. Николаевића н допнсђ у 14 бр. новина нашн нзђ Шнбеника, а и у истои данашнвои Подунаци чланакЂ: „СрблБн у Аиерики," па и сама ндна „Зора Далматинска." Ови лк>ди жнве у Далмацш: па разлнкуе л' се у чему, и у колико, нбшвђ говор к одђ нашега? 8 )Ово све говоре н пншу онн, кои су се у итал1днскнпа школаиа учнли, и своиства итал1внскога езвша себи прнсвоилн, а народнога езБЈка ил' ннсу познавалн, нл' су суднлн, што 6 у итаЛ1Внскоме езмку добро, да то вали и за србс(ии, па тако оваи на итзл!лнск!и калу П1 » Дотеривагоћн, нскварнли га, као н. пр. Штули и Долабелла у спннђ р^чницима. ®) То су нтал1вннзмн, противии духу и свонству србскога езБша. 10 ) Зато, што Срби кажу: смрдлБиво мссо. 11 ) Рое118 ошша Исеп1. 12 ) Ова р&чБ не знамЂ шта в. 13 ) „КрутостБ" н нисамБ таио навео за погр&шну р &чћ, ако п ше ваиболд. „КрутЂ, круто, укрутитн се," позиато е шта у Срба значн: н тешко да се одтуда иоже згодна рЗзчћ нзвеств за нечовечностБ, лготина, жестокостћ, б^ћсвнло, а н свир1}постБ, ако се г. Бану н не допада ова последни р&чБ. „Крутостн" а самБ тамо навео само у сагозу са „в^стб."

14 ) „Половнна" већг предпоиаже два равна д&ла, и зато не може 6 б 1 тн нн веће ни ман& половнне, како в половина. И ово дакле Н1в србскн. 15 Ј И иб ! (т. е. кнБижевницн, ал' не народЂ србскш) кажемо „смрзнутн се од% страха," ал' нико ве каже, да в ков „в&стб смрзл .1 кога одђ страха." ОвдЉ ће се Дубровчанн заиста пасијити г. Бану, а п ту се днвимђ , како може свое рћчн нзвртатн. 19 ) Л ! б 1 кажемо „преззатн." 17 ) Никакву. В. напредБ прнм. 5. 18 Ј Заиста в г. ВанЂ у „заблуди," што не знашћи взБ1ка србскога хоће силоа -б да буде списателБ србсши; н и се надам -б, да ће онђ вданпутЂ већЂ изђ те заблуде свое изићн и оканити се списателБства србскога. 19 ) Овд^ одђ мое стране „страстн" нншта не раде, но саио чнста лгобавБ кђ роду моме. Менн в тешко, и као Србику жао, шго се на несрећу башЂ кодђ насЂ обистннаваго р &чи Хорац1вве: 8сг1Б!ти5 јп^осИ, ДосМ^ие роета1а ра >1»1ш. И званн н не звани хоће списателБн да постану, а неће нн толнко да се потруде, да свон матернБП! г.збјкљ науче, па да пнсати могу. А да н г. ВанЂ међу ове спада, то намЂпоказуго сва садашна н&гова д &ла, садашнд реко, ерЂ што е пре пнсао по новинаиа нашимЂ, понаиввше е добро 6 б 1 ло . Па н то е горД1в†чворЂ: како да г. ВанЂ бол& србскн пнса пре, него што е почео кнБиге вздавати? „Чудна посла!" Но шатЂ се нађе кадгоДЂ кон АлександерЂ, да таи чворЂ раскине. Па ће се н онда видитн моралносЈБ г. Бана. 20 ) И зђ какве „нужде"? ЗарЂ нн прнпов&дке пнсатн не ножемо, а да нове р&чи не кувмо ? То е 8ло, те нако зло, ако е нстина: ал' в не вЉруемЂ! 11 ) Ово ће 6 б 1 тн валБда воздушнн, ерЂ што в надЂ Дунавоиг. в надЂ СавомЂ, то е у воздуху. Сђ намн Богђ ! — Англевн ће ва ово „пронашашће" особито благодарни 6 б1тн г. Бану, ерЂ садЂ неће морати чакЂ у м&еецЂ ићн, да нове лгоде траже. Ето шит> 1и г. БанЂ пронађе ближе, у воздуху ! Ал' мб 1 те иећемо да признамо за Србе ; на частБ !н свакоме! - 2 ) Каквн ли ће сада ово 6 б 1 ти воденицн? ЗзрЂ виа лгодш в подђ ДунавоиЂ и СавомЂ, т. в. подђ водоиб ? За то КолумбусЂ ш<- знао, ерЂ иначе не 6 б 1 морао по далекомЂ мору пловитн, докђ е у новомђ св&ту нове лгоде нашао: Дуна†н Сава му е блнже бвма. Ал' н ово е сада вова ваука прнроде, за кого ће Ј'ченБШ св&тђ иорати г. Бану особито обвезанЂ остати. Но МБ1 нипошто нећемо нв ове изподђ воде лшде да прнзнамо »а Србе. Да насЂ Вогђ сачува! То су нечастиви! - 3 ) А коме? — И како г. БанЂ одђ дубровачки спнсателв узе башЂоно ,што в зло и невалало ? Има таио и драгогг. камена, само га очиститн треба одђ евега, што е Србииу несвоиствево н одђ ту^ниа прнсвоено. 24) „Свеживатн" шта ће рећи не знамЂ ; „свезиватн" знамЂ шта е, ал' „драго камен& у злато свеанвати": ако ше окнватн, нема смБ1Сла. 25 ) Г. БанЂ првБш, ерЂ се лаћа посла, за кои Н1е дорастао* вако самЂ испов4да. Зато му пр1ателБскн сав ^туеиБ, пека с&ди сђ мнромЂ. 26) Ни какоћу! — Н у г. Бану не тражннт. учнтели 8а србск1н 63б1 КТ ј . 27 ) Задржите за себе. У.

Учредникт. Мијош-б Поповићт. Издано и печатано .у Правителетвенои Квтгопечатнкв у Београду