Подунавка Београд

Т ж А 2>

Бр. ш.

Љ

БеоградЂ 2. Априла.

јж. иа < Ј:Р-

\Ј

18 ма

ТУГА 34 ПАНЧЕВАЧКИМЂ ГРАНИЧАРИМА. Тешко свуда своие безт. своега. Србска пословвца, Стани димшо *), пебмло ти трага I Што мн носншЂ одабрану браћу У ту клету землш ТалЈанску? ЗарЂ н бр.чћу манка неговала, Зарт. су браћа до конн дорасла, И до конн и до бритке са.бл-ћ, Да гробовн Тал'шнски буду. Да ш гуга море н пучина? Мутна Саво, и тебе небвмо 1 Гди си Србу данаст. у неволни, У неволви, али безљ нево.гћ; Зашто Саво, Срба посестриво, Неуставшлт. ту лађу проклету, Зашто твоимт. бурнв^мт. таласима НераздрускашЂ то коло бубннво? Враћа вичу: „Урра ц помагаи!" А тБ1 Саво ћутишт., и неаешг. Браћа плачу, сузе проливаго, Шго до лађе доћи немогоше, Да гоначка целнваго лица, Веру едант, другомт. да зададу, Веру тврду за суђенвш даиакт., Ои! таи данакт. Србска спасенја! А тб1 Саво ћутишт., н неаешт.; Незнашт. Саво, незнали те ади, Какву рану братт. за братомЂ носн, Та се рана залечит' немон;е Ничим-б живб1М'б на беломе свету, До братинекомЂ негом^ и лгобави. —

*) Парва лађа.

Ахт.! одоше дични соколови, Одоше намт. храбри граничари, Да се б1го сћ хитрБ! Тал1Нни. Та.пнни, мудрн одт. старине, Оће Србске уцвелити манве, Многу сего у црно обући, И невесту многу заробити, И сирочадБ Србску оставити. Па кадЋ Србска закука намћ маика, Када сеа за братомт. пропишти, И сирочадБ сђ нев ^ћстомг завриште; Ко ће тужант. мукн одолети, Кои гонакт. одћ Срба остати, Да у нћму срце непрепукие Гледагоћи аде око себе, Гледагоћи, а непомажући; врт. у нћму пола срца нема, врт. соколу саломише крила. У Београду, 27. Марта 1348. Ил!н Захар!евић«.

Н а н о м е н а. (НаставакЋ.) Нздирати се, ремг се ; са свомђ снзгом Ђ ј нзђ петнм жииа, викати и колико не треба. Нздрачити. им а, саврш.; очи са строгошћу избечиги попреко. Нздрачити се, имг се, саврш.; строго и попреко на кога у неповолБномЂ говору погледати. Нзлишити, илгг, саврш.; истерати изђ шта, н. пр. гледаћу да излишимђ и детету прслучићљ (изћ каквогЂ комада чое, за ха.и >ину одрастноме куплћногЂ). Нзмиеати , амг\ што и изпирати. „РадишЂ," или