Подунавка Београд

ЛЈкавацЂ е преисподнћикЋ. Ад' СдавининЂ, ал Христаниш« Одол4ва ; побћђава Свуд' и свагда све нав^рно Живе вћре вћчнимБ д^ћдма. Духу праву, чисту л' срцу, Та славннскои мишицн кр4пкои Тко ће игда погрозити, Тко л е ичијгб одразити 1 Славч. блнжн-ћга к'о саић себе Пази, чува и подиже, Д окђ е блвжнћш к% нћиу тавими, Ал' противну одпоран« е. Слав- име !и све помин^ћ О дисконскогћ и свег' рода, Ком' завиде, ког' се страше, вр -б га ц Љ логћ свладат' ингда; А занмЂ се и дугљ плаћа } Ма и кућа кадг планула, Пилћ и трунакт. не пропада То л' у лвддма Вога правда. Ето наумљ ватегЋ духа, Ето ваше свете слоге! СадЂ ласкаите сами себе, Садт. вараите свов глупце, Ал' никада Рас!ане; Пчеле траже медЂ свукуда, Славска слава крилата е, Свуда стиже, в-ћчита е, Д^ћла славскогЂ ближн-ћлгобп Одобрава и прославлн Сам -б небовладт. свемогућ^и, С ђ тогћ Славане наспорава; Своиетво правог' побожјн. Славска Г слава, и то здрава !.. . ! За мађарску л' и н-ћмачку Круну, скиптарт. и државу, Н1е л' крви славске више Нег нмсве проливено ? ПакЋ и опет -б кућа славска Пуна Г свака д^тићима, 1ошћ плуг -б и иачт, Слављ нмаде И за цара, но и за се. Тек' му туђе с' не вамећн, Нит' му кућу туђЋ облећн, Ни вднога, нн циглога, Славсса дома, славска рода;

Славт, с' укланп, Славт. с' угпп+», СлавЂ се новћттт, чиии спору, Ал' кадчг га се зло ие прође, Тешко злобцу и до в-ћка. Где л' е нужда и иевола Ту Г кочетакЂ, ту и слога, 6 кђ и ио, куку, деле, Све барнке развит' веле; Гроиа трееакч», мун-ћ прасак -б, Горе потресЂ, града погрезг, Сви огнћвн вулканови Тад' нестрашну Сллвлипна. с л о в о ВЉ дан1, СКЕТОГЖ СА131Е. (Краи.) Ако садт> обратимо позорноств на оно, што смо већЂ казали, видићемо, да е задатакљ свакопј , дакие и школс.когђ воспитан!н иросвћштенћ иии усавршаванћ човека, иодчинаванћмЂ животинске тћлесности виади разумногв духа. како бм свестранмм-Б развиткомљ умности кљ правои човечности доћи могао; а посредствомЂ ове, кон се у познаванго и испунлванго дужности, у дЈ.иствителнои лгобави доброгљ, лћпогв и иствногб или у добродћтелБи састои, срећу и блаЈкенство, то еств свое оиредћлГ.нћ постићи могао. Човекљ беЗЂ воспиташа, безт. наставлћн!а и безЂ просвГ.те небм могао данаст. свое опредћлГзнћ постићи, него у мћсто да се све више приблиЈкава кђ своме идеалу, правои човечности, морао 6б1, самомЂ себи остав .гћнЂ, иатрагЂ падати у несавршеше, тћлесно, животинскомђ подобно станћ, то еств морао бм се подивлнчити. Исто то бв1ва по свћдочби повћстнице и сђ цћлимЂ народима, тако, да су народи, кои су негда у смотренго душевногЂ развитка у роду човеческомЂ предначили, кздђ су несрећномЂ судбиномЂ далћ свое воспитаванћ пренебрегнути морали, опетЂ у варварство пали, изђ когђ су се текЂ онда кђ просвћти и изображености подићи могли, кадЂ су се на ново воспнтавати, кадЂ су знанћ и науке свакогЂ рода одђ цвћтагоћи и првенствугоћи народа кђ себи пресађивати почели. —