Подунавка Београд

Цћо родЂ човеческЈи дћли се на многе изиеђу себе различне части, на разне народе и државе, ннти имр шшђ досадљ некш свеобшт1и видђ чопека, у комђ бм се идеалљ човечности, безЂ особитости и разлике народне, тћлесно понв10 бмо; зато, премда е наивишпи нангв задатакЂ човечност1», и премда родЂ човечесчии све већма тенш кђ единству у човечности, тако да 111то савршенЈи бмва све се већма прибли.кава кђ томе да буде, као што свето писмо вели, едно стадо и еданЂ пастирЂ; зато, велимЂ, шшђ засадЂ ни еданЂ човекЂ немозке на овоме свћту зјивити , а да н1е чланЂ дргкаве и смнђ народа ? у комђ се род!о или у комђ живи, нити може бмти, да онђ као такавЂ нестои у особитомЂ и опредћлћномЂ одношенго, да нема извћстне дужности према онои држави и ономђ народу, у коие шиви. — Онђ ће дакле и свое опредћлћнћ, праву човечноств, само тако постићи моћи, ако буде у своме датомЂ положешо човекЂ као што вала, то еств ако буде добарЂ чланЂ државе, вћранЂ смнђ рода и отечества. Обично лгоди, кои дужности свое према роду и отечеству зло испуннваго, себичноств свого подђ именомЂ козмополитизма сакрити теже, говорећи, да они не лгобе еданЂ народЂ, едну државу више одђ други, него да цћо родЂ човеческ1и, као свои сматраго; но наиболвји чланЂ цћлогЂ човеческогЂ рода е онаи, кои е наивћрнш сбшђ свогђ народа, а ко е мћсто свое у дргкави и отечеству достоино изпун10, таи е заиста задатакх. свои и у цћломЂ човечеству похвално рћппо. ОдтудЂ слћдуе, да и воспитан^е домаће и школско у држави на то теашти мора, да достоиногђ човека у добромЂ грађанину, лгобезногђ брата св1го ближнви свои у вћрномЂ смну рода и отечества воспита. — Зато свакш родите.ш, кон се и самЂ добрммЂ грађаномЂ, родолгобивммЂ смномђ отечества назвати жели, дћцу свого већЂ изђ малена тако воспитава, како ће у нћжномЂ срцу нв 1 овомђ лгобавв гсђ роду и отечеству за рана гсоренЂ ухватити; зато нарочито школа у држави цћлммЂ своимђ наставлћнћмЂ на то мора непремћно тежити, да питомце свое. увћри, да они имаго вретни лгоди у добримЂ грађанима, срдачни човеколгобци у тоилимђ родолгобцима, и вћрни послћдователви добродКтелви у ревностнимЂ христ1ннима бв:ти. Ово ће се пакЂ тако постићи моћи, ако се наставлћнћ у обштеполезнимЂ наукама увћкЂ са поученћмЂ 0 Р°ДУ и отечеству скопча н савдинн. Дакле

нека се младми нараштаи и у странимЂ еЗБ1цима наставла, да у нвима списане врстне производе употребити може, но много више треба да научи свои собственми езмкЂ и да позна нћгову кнвижевностљ, у ко^ои му валн сђ временомЂ радити; нека се младегнБ са цћлммЂ свћтомЂ, са свима земллма и државама упозна, све производе природнм царства, ншову ползу и употребителноств за човека нека изучи, но наиточнје нека познае мило отечество свое; у гсомђ ће живити, наиобширше нека му се опишу отечествени производи, кое му валл цћлви наисходн1е на ползу и користБ свого и обшту употребити. Нуждно е истина, а и полезно, за свакогЂ просвћштеногЂ човека, да познае повћстиицу човеческогЂ рода, у коши ће и наравБ човека, и нћговогђ напредована путЂ и нзчинђ као у огледалу видити, но наинуждн1е е за нћга, да научи изђ повћстнице свогђ отечества, родЂ свои точно познавати и лгобити, славне предке свое почитовати, великимЂ нбјовимђ дћлима поноситн се и подрагкавати. — И тако покраи свјго обштеполезнм наука нека непрестано себи набавлн младБш смнђ државе точно познаванћ св1го своиства природнм и друштвенм свога народа, свакогђ стана естественогЂ и политичногђ свога отечества, ерЂ као годђ што га оне уобштв просвћштенммЂ човекомЂ чнне, кадЂ га са свћтомђ и естествомЂ, са тћлеснммЂ и умнммЂ човекомЂ упознаго, гсадђ нћму законе и причине поивлћнш и умне дћателности облвлгого и тако му о свему судити и у таине свћта проницатн помажу, тако га ово чини савршен1имЂ грађаниномђ, кадЂ му џа руку дае необходимо средство кђ цћлисходномЂ и полезномЂ дћиствовашо у нћговомЂ положеино према роду и отечеству..Али сва мудросгв н ученостБ лгодска суетна е и пагубна безЂ добродћтелБи и побожности; зато ће школа у држави христ1лнскои науку Христову, оваи небеснми изворЂ благонравЈа, честности н праве човечности, сђ наивећомЂ ревношћу своикђ питомцима предавагн, како бш онн у вћри н благочест1го, у побоишости н страху боЖ16МЂ онаи тврдми темелБ получнли, на коме единомђ могу цвћтати и христјлнске а и грађаиске добродћте.ши. КаогодЂ што е дагсле задатанЂ воспитан1н и просБ1,штен1н уобште таи, човека 6 олбимђ н савршеншмЂ учинити, тако е задата<;Ђ школе у државн воспитавтти ећрне грађане, врстне смнове отечества, човечношћу и христ^анскнмЂ