Подунавка Београд

90

„Нисам!. сл Љ помђ удел!о, „НисамБ гладна наранјо, „Нит' самв жедна капо!о, „НисаиБ болна понјдш, „Самртника испра-по, „Нит самв с' Богу башт. мол!о; ^Кадт. ми дође таЧнеделл, „Л не идемт. божћмљ храму, „ВећЂ а узмем% пушнетиву, „Право идемт. у честину, „Да 6б1 штогодб уло'в1о; „Ал' одт. лова не уловн, „Нит" се Богу баш -б н моли." Одма нћму ХристосЂ рече: „Анд' у пако гр1;шна душо, „И тамо су чесге шуме, „Тамо можеш -б шумарт, 6 б]ти; „Глобу можешБ узимати, „О дђ сирома' за прав' Бога, „Газду можеш -Б дрваритн, „А за добру напонницу." •Узеде га светБШ Петар -б, Па га баци на дно павла, Пакленнци дочекаше, Грћшну душу дочепаше, На ченгеле посадише, Врућимт, ланцемЋ опасаше, Горке жучи напоише, Беле руке покрт.аше, Са ексери прековаше; Цврче, пшште гр%шне душе, Па се моле вбшш Љ мђ Богу: „Ои Господе Саваоте, „Искупи насЂ, •—• горке муке! —■ „И зђ ђаволеке тешке руке." Ал' беседе црни врази: „Не молте се гр4шне душе, „Неће вама Б огђ помоћи; „Што се нисте вб 1 молили ? „Што ее нисте вб1 каали? „Д окђ сте 6 б1ли за живота !" Дође душа орачева, Дође душа на раи Богу, ЗемлБи клече, Богу рече: „Пуштаи мене покраи себе, „НисамБ много сагрЉипо, „Три године орачљ 6 б 10 ! „Куму нБиву од'орао.. „Кадт. самБ свого узоравао, ,,1Та самБ слћпомп уделт, „Гладнога самБ наранш,

„И жеднога напот, „Голога самБ преодео, „Болнога самБ понудш, „Самртника испрат!о, „Нужднику самБ преноћБ дао, „Бож -ћмБ храму н ходјо, „Вогу самБ се башт. мол!о, „И за грћхе каао се, „Куму од'орЂ накрмјо. — Одма и-ћму Христосл. рече: „Милостина и мо.тнтва, „Задушбина знаменита! „А л' кадт. с' грћшникљ Богу кае, „Када свакомт. свое дае, „Т о текљ у раи душу водн! „Аиде у раи раиска душо, „Т б 1 ћешт. тамо честитт. 6 б 1 ти ; „У раго ћешт. почнвати, „Божћ лице целивати, „Раиске славе уживати!" Саобштш Петар-в Теодос1евнћ -Б, Адвокатљ.

НЕШТО О НШВОООВННМЂ РЂЧМА. Између осталм предмета, кое самв у Гласнику Друштва Србске Словесности прочитао, мени се е особитогЂ внимашн и лгобопмтства вреднБ1МЂ учин1о прилогЂ г. I. С. Поповића, подђ именомЂ: „ Разлози о називословнимг р%члга," у комђ се види, како е Друштво Србске Словесности пре тогђ мнћшн бшло, да рћчи, у ербскомљ езшку за вмше науке и израженјл оскудћвагоће, на ново по своиству србскогљ езмка образуе и производи, — како су далћ двоица одђ саобштавагоћи чланова, противногЂ мнћН1Н бвшши, ммслећи, да се са кованћмЂ новм рћч|8 езмкт> србскш квари, нБму — друштву предложеша учинили, да се оно сђ тнмђ посломђ не занима, коимђ е поводомђ друштво одустало одђ тогђ предузећа и т. д. Премда е вмшереченБш г. Поповићт. у предпоменутомв прилогу свомђ разумно и прекрасно доказао очевидну и необходиму нужду и потребу кованн новм рћч1И и неупутно и криво мнћН1е она два члана; ништа манћ мене се е истми предметЂ тако додирнуо, да нисамђ себе и не-