Подунавка Београд

91

стрпћлвивостБ мон) обуздати могао,да и л, премда нити у число чланова Друштва Србске Словесности, нити у редт> наученш лтдји или списателн спадамт«, по слабимт> силама ума и пера могђ и по чистомђ осећанго потребе и необходимооти кованн и образованн новш србски рћчш, ком самв, незнагоћи никаковм странм взмка, собственммЂ разммшливанКмЂ и читанкмЂ кнвига на момђ матернћмЂ езмку искуст и познао, мнћнГе мое о овомђ предмету не предложимЂ, знагоћи да, ако ползе, заиста ни штете принети и проузроковати неће. (Дал*; сл^дув.)

ВАШИНГТОНОВО СЛОВО ВОИНИЦИМА СВОИМЂ. (Говорено 4. Маа 1777.) Браћо! Не само слобода Америке данасЂ зависи одђ ваше гоначке храбрости; ради се за стварв, коа вамЂ е заиста драапа одђ слободе, драж1н одђ живота! Тиче се чести ваше. Опомените се срамоте, којомђ ћете се окалати предЂ очима ваши суграђанн и предЂ погледима на васЂ управлћнима цћлога свћта, ако се ова воина оконча безЂ саинога дћла, кое бм свћту показало, да ваша храброств одговара правичности ваше ствари! То велимЂ за васЂ. Што се мене пакЂ тиче, браћо, то н никакво пораженћ преживити нећу, кое бм приписивати морао бриги, као да бм самв вашу крвв бмо хотћо штедити. Славу, за кого сте вм рођени, хотћше непр1ателБи помрачити; гледаите да пунославномЂ смрћу избришете лаге, кое су, ако и неправедно, на васЂ набацане; вћруите ми, то е единми путЂ, кои васЂ кђ побћди, животу и чести привести може. —*>•>«>♦> •;* ПРЕСУДА И ОИОМЕИА.

^Стево Зако прокегиг наопако Стево Зано! досадЂ бачка диво, Шта учиви да одт. Вога нађеш -б! Камо тебн редка паметк твон,

Што и свћтлила ув^ћкт. на дивану, Да садЂ бранишЂ Србе на меидану! Што садв даде умлћ за безумлћ, Па с' одрече мнла рода свога, И езБ1ка твога рођенога? Стево Зако! забас'о сн нко! Врат' се Стево врилу рода твога, Гдћ те браћа твон очекуго, Изгледаш мнли пр1нтелБн, Да те приме у братско наручћ! Врат се Стево, шшт. е томе време, А по желБн стара т' родитела, Каквог' редко порађаго маике. Стево Зако! негда сунце нрко Баиши тво1ои — милои кући твоши И садт. можешт. — само ако хоћетт.; А Баишани увћкЂ теби вћрни, И сад -б у те ка' у сунце гледе! Врат' се Стево! не 6 бј лн пропћв о И Баишанинт,, кои те хлћбомт. ранн! Врат' се Зако! не прођ' наопако!!! —• „ Исидору гд% си бкло .ПЂ двору! " „Исо дечко! огледало бачко!" Тако пћва Бачваннн -б одавна Ал мал да се преварати неће!! —? 1оигб се н садт. сб тобомт. Сомбор -б дичи, А СентомашБ све у тебе гледи: А тм Исо ха^шЂ и нехаешт.! Т б 1 ове нешто еднако оклевашЋ. Немои Иео! за Бога милога! Тбј вечекаи да те куне народт,, А по клетви,'шта се коме згоди! Зарг невндкшт. очима гоначкимт. Гдћ уздише сиротинн бачва!! А све тебн шалћ уздисае, А тв1 Исо! хаеш-Б н нехаешБ. Иемои Исо ! нсмои Николићу ! Не туђи се мила рода твога! Тб1 и Зака, а за вака Бачва, Што хоћете учиннт' можете, После ваша елава и поштенћ!!! „Кри†и што е живЂ. а Рогулнћу! шта сн дочекао, Да т' СБЈВовац-Б веће емрћу прети! А збогБ чега — збогљ издаиства твога!.. . Ко шта ради — то ће дочекати!! — —.