Подунавка Београд

СРБСК1И СБ1НЂ. Море шуштв, зеили се потреса, Небо тутнвн, обда†пјнђ е треса; ГромЋ да пунне напрегвут-в в сано, Ал' кудт. стреии где! види се тано. Зато чу&те сви Срби Сдавени: Недреиаите, небудте свривеии. Прође врене кадч> гроит> рушв расте, Сад1> вога ће? докђ не пувне пазте, Ено нунн иеК'в неслоги прети, вданмљ ингомђ да л' ће да додетв. Тешво тоие, ва воп> ватра прве, Тан с' ведиже нз* пакдене бурне. На оруж ћ! подт> вдву заставу, Срб-Славена да бранвмо славу. На оруж-ћ! грои -б се на нас% спрена, Вдан -б удар -б сврушиће ко дрена. Србнн -б Србу данасб пружан руну, Дижи б"ћдногт> да не трпи муву. Недаи Србу да буде Маџаронт,, Манп мишцои-б Обилнћа старои -б. Што в Србско! нестиди се: ншти! СраннБ1н овов-Б већ-в доста нас-Б тнштв! Опоиен' се -гвои орад-ћдова, Србскогв рода гоначвн духова. Питаи Маџу : гди в Лоииив-б, Рудннв%? Шта ту доби нбнн-б гоначв1н Лудввнг? Србни -б свагда храбро се борјо, Гдаст> поб-ћде свуд-в му се орјо! А зар-в данас -б, кад -б наибол-ћ ноже, Да нерекне: „Поиозн ми боже! Својом-б сидои -б бравнн -б србсно ине Од-б душмана, да ан вепогине." То су! то су! данас -б Срба р &чи, Одг четирв што вамт> стране авечп.

вдва брата у помоћБ прпзнва, Друга сч> маче»п> здотвора одбина. Трећа опет-в: садт> в Србу време! А четврта: да збацимо брене ! Све се диже што в Србинт> праимб Неда с' више да га душмант> давн. —■ Таво Србе! сад-Б в свето време, Да се скида већт> тиранско бреме. Буде д' сдоге, братства и дгобави: Знаће тиран -б ков Србинг правмб. Грон-Б ће пући, здотвора утући, Неће више нашои снетат вући. Срб -б добиће шта треба добити, Старо нодо опет-в ће водити! Од-б четири чуваће се стране, бда сунце одвуд -б годђ ну гране. Чедив -б -мишца рушнћ' протнвннва, Чуваћ' цара, гонит* одпаднина. Удрн Србе, па се небов грома, Он -б ће треснут' у здотвора дома. —• ЧестностБ страда ади непропада, Безчест!в тек-в мува допада Гроиг за громомт> нена сидно тутнкн, Нев се нутн н оцеан -б сннћЈн: Србт> нестрепи! врт> држи се сдоге. Где! презнре нзвчесве Боге. Аван отрћло 1-адт> Србу поиозн, Док1> се држн у гоначкои сдози. Сад -б на одтар -б прннеси ну жертву, Недан Србу да падне под-в кдетау! Сдожно браћо! а за одтарЂ сдаве, Незажад'мо нзгубнти гдаве. „Гдћ е сдога! ту и Богб помаже: " Сив-Б Србива данасг Србству наже, С'<«еанг ћирвћк