Подунавка Београд

<п

НЕШТО О НАЗИВОСЛОВНШЂ РЂНМА. СПродужевЉ.) и ммслимћ , да свака кнвига, кого србсши списателБ за обштенародну ползу и просвћту пише, мора, ако списателв такове же.ш да родт> свои ползуе, правимљ и своиственим-Б србскимЂ изражаима и србскимљ езмком -Б написана бмти; врљ ако овакова кнБига по могућности ше србскимб езнкомЂ, или езмкомљ оногб народа, за кои се кнБига пише, написана: то се одљ такове кнБиге скоро нико ползовати неће, изђ узрока тогб , што е прост1н класса народа или читатеиа надлежно, будући е сђ млогимт. туђимљ и непознатимБ изражаима и туђим-Б рћчма написана, разумети неможе, слћдователно неће се ништа одб такове кнБиге ни ползовати; — она класса пакЂ читатели, коа, као и списателБ овакове кнБиге, стране езБше, сб кои е ова преведена, или по коима е написана, зна, читаће кнБигу такову само изђ едногБ лшбопмтства, да види способностБ списателн, кои е такову кнБигу или оригиналну написао или сб туђегБ езвиЈапревео, дакле ни онб се поизовати такођ« неће. Природно е дакле, да е главна ц4лб свјш списателд, да своимљ дћлима родт> свои изобразе и просвћте, а може ли се ова света и преважна цћлБ по мнћшго онн, кои кажу, да не треба србске рћчи на ново ковати и производити, постићи? Заиста по момб мнћтго никако и никада! зато, што се вмше науке и изражен1н обичннмБ простммБ езнкомб, коимђ нароДЂ говори, изнснити и представкти не могу, ако се или стране рћчи не задрже или нове србске не куго или необразуго, а ако се туђе рћчи задрже, онда е ништа, онда е одђ кнБижества нашегБ хаосљ, ерБ таково кнбижество нити е србско нити туђинско, онда дакле народљ или свак1и онаи, кои странћп! сзбпјљ незна, кеможе такове кнБиге подобателно разумћти, нити ће се одб нви ползовати и просвћтити моћн, слћдователно узалудна ћ» бмти мука и трудБ и сцисатела такоке кнБиге и читатела нћногБ; — а познато е, да млого више насљ има, кои се изображавамо и учимо вдинствено у отечеству нашемБ, нн знагоћи и неимагоћи прилике научити никаковБ1 странм езмка, а кнБиге се башљ нарочито збогљ онм, кои странв1 езмка иезнаго, народннмљ езнкомБ и пишу; мм дакде, хјитомци народнога кнБ.шкества и училиш-

та, ако смо шоле на очи душевне прогледа ли, и ако смо позна.ш, шта су науке и шта е изображенћ, т. е. ако смо колико толиво научени и изображени, единствено и вћшто дужни смо благодарити милои браћи нашои, оннмљ наученнмБ СрблБИма, благодћтелБииа и добротворима свогб рода, кои су за родљ свои србск!и србске кнБиге писали и србско кнБижество подпомагали, ерљ смо мм единствено беЗБ икакве сполБнћ помоћи народимм-Б кнБижествомљ и кнБигама, на матернћмЂ езнку писанима, себе по могућности обучили и изобразили. Истина кнбижество е наше сада шшђ у почетку свомђ, но познато е, да е свакш почетакЂ тежакЂ, а конацБ дћло краси. Млоге су кнБиге, досадБ на србскомЂ езнку изишавше, са туђимЂ рћчма и изражаима смћшане, али е ли могло бнти другоачЈе? Лгоди се погрћшугоћи уче, па и кнБижество наше сђ погрћшкама дотеруе и изображава се. Време е, да се већЂ еданпутБ за Србе и Србкинћ србски писати починћ ; време е да СрбинЂ у србскои кући србски чита, говори и пише! ВећЂ е половина столћт1н прошла, одкако е великш онаи просвћтителБ србскога рода, Доситеи, основђ србскои слави, просвћти и кнбижеству своима безсмртнимБ дћлима положЈо; есмо ли на овомђ крћпкомБ основу што назидали и приновили за толико време? Ал' Срби су тако у свакомБ благопоспћшномБ и спзсоносномђ дћлу и предпр1ат!го срећни, да се свагда по некш нађе, кои или изб незнанл, или изђ интереса, или изб зависти и злобе, противстае благородномђ и обштеполезномЂ предузећу и теженго онн, кои благо рода свогђ желе и за славу овога гкиве и оовоитрудесе и раде. „Млого таинм врагова човекБ у себи носи, на стране с' тужи, несрећннмБ ал' га све чине свои:" вели МуШИЦК1В. КадЂ е дакле цћлБ Друштва Србске Словесности изобрагкавати и обдћлавати езмкЂ србскји, то се по себи разуме, да е главна потреба и дужностБ нк.гова у србсколхљ езмку оскудћвагоће рћчи, неслушагоћи никогђ , образовати или ковати и стране посрблавати, ерљ се са овммб посломб не само кнБижеству и роду или просвћти обштенароднои пОмаже, буддћи се стране рћчи истреб.ного и згммб кнБижество одђ истн чисти и народу полезше и равумителше кнБиге даго, него се 10 шб и езнкЂ у равнои мћри обогаћава и изображава; ербо, кадБ бм мн само простога народа говоромБ кнноге писали.