Подунавка Београд

■

не правећи нове и не посрблнноћи и не истреблН)К )ћи стране у езмку и кнБижеству находеће се рћчи, и не узимагоћн и не позаимлгогоћи одђ други сиавенски нарћчхк такове, нарочито одђ богатом. и сродногћ 1;рквено-славенскогЋ езмка: то бм нашЂ езмкЂ вћчито у едномљ станго остао или јошђ у горе долазхо. Наипосле, а ммслимћ, да е н^ждно да они, кои су противстали овомђ обштеполезномЋ и благородномг. предпр1нт1ГО Дрзчнтва Србске Словесности, своа доказателства и узроке по томе предмету саобште, иначе нама н!е познато, да ће се тммђ езмкг> кварити, шта више поуздано држимо, да се езмкљ тммђ изображава и обогаћава, а то нхе доволбно вдно мнћн1е само казати, већљ исто разумно и убћдително доказати, ако желе, да таково одрже и одбране, иначе не бм требало никакове важности да има. (Краи сл4дуе.)

Си2 »«иашз «а ве ® »весгиовагЗау озгићсиа старо^тБ. РукодћлацЂ нек1и именомт. ЕренраихЂ са сво10мг. супругомЂ заслужуго з 6 огђ нв10ве честности и добродћтелБи да се узму за подражатн достопнђ примћрЂ. Они су изнаипре у добромЂ станго живили; ништа шмђ н1е оскудћвало, и могли су кадкадЂ по нешто и сиротама уделити. Али ш опустошителнБШ ратЂ доведе у сиромашство, а почемЂ се мирЂ заклгочи. уништожи јимђ пожарЂ кућу са свммђ онммђ, што се у нбои налазило. Шта су садЂ знали чинити? — Нову кућу направити н!е јимђ могуће бмло, и наКпосле нису знали другш начинЂ, да свое дугове исплате, него да мћето одђ свое изгореле куће едномЂ свомђ богатомЂ сусћду продаду. Учинивши то, преселе се у едно село, и узму едну малу кућиЈцу, коа ка краго села лежагпе. Овде жнвлаху они у великои осиудици, радили су колико су годђ могли, али обое бмли су већЂ стари и немоћни, и нису могли више ни за свое обдржанћ заслужити. А стмдили су се друге лгоде за помоћБ мо.шти, »< рад !е су трпили краинго нужду, кон е кадкадЂ тако велика бмла, да бв1 одђ гла^ ди морали помрети, кадЂ 1имђ не 6 б 1 добродушни жителБИ села сами одђ себе помагали.

бданпутЂ стааше сиромашнБш старсцЂ са сузнимЂ очима на прозору свое кућице, и гледаше у пространо полћ. Нћгово срдце бнше бригомЂ притиснуто, ерЂ 1 ошђ до такве нужде нису долазили, до какове тада; то бмнше у неделго ; звона су на службу лупала. Онђ гледаше лћпо одевене лгоде и жене изђ сусћднм кућа у цркву пролазеће; при истомђ погледу сћти се онђ на прошло време, кадЂ е и » онђ у добромЂ станго бмо, и кадЂ се могао као и други Л10ди пристоино одевати и у цркву ићи. Жена нћгова сеђаше у едномЂ углго собице, и држећи руке на очима плакапЈе горко. СтарацЂ баци наеданпутЂ погледЂ на простраио полћ, и подигне затммЂ очи кђ небу молећи се; узме свого молитвену кнвижнцу, преврташе е, и тражаше молитву о провидћнјго болиемЂ, ко 10 мђ се молитвомђ онђ свагда Богу мол1о, кадЂ годђ бм га нужда и несрећа ако притиснула. По свршенои молитви погледи наполћ и види едногЂ младогЂ лћпо обученогЂ човека путемЂ пролазећегЂ, кои се предЂ нбјовомђ кућицомЂ посади на зелену траву да се одмори; садЂ отвори оваи младићЂ свого путничку кесу, извади неке артице, прегледа 1и, па 1и опетЂ метне у кесу; одма затммЂ устане, и продужи свои путЂ далћ. Како онђ отиде, изађе старацЂ наполћ, да се мало прохода, и да свого тугу при сматранго красне природе мало заборави; и нехотећи далеко ићи прође случаино поредЂ оногђ мћста, гдК се онаи странн8 одмарао; овде му падне нешто бћло у очи, дође ближе тамо, и нађе уедно завјене неке артице; онђ 1и дигне, развЈе 1и, и како се зач^ди, кадЂ више банкнота одђ велике вредности угледа. „Жено, жено!" повиче онђ „оди оваио;" н кадЂ ова дотрчи, онђ рекне: Жеио, гледан, шта е онаи путннкЂ овде изгуб|'о, видишђ ли тм ове банкноте?" „Милостиво небо," повиче стара, „впдишђ мужу, како насЂ Богђ неоставлн. Кад1» е нуа1да наивећа, онда башЂ онђ помогне; а врло гладна, и нисамБ ти хтћла то казати, да те нвбн већма сневесе.шла. И гле садЂ, то е више, него што е за нашу нужду потребно. Самљ Богђ нама помаже." „бстБ," одговори старацЂ, лсамЂ Богђ п<>маже, но не овимђ новцима^а ти озоилбно кажемЂ, да они припад.ганГе оцоиђ путнику. Онђ неможе далеко јотпђ бмти."