Подунавка Београд

100

волћна, управи очн и рукв кт. пебу к биагодари Богу на толнков мииости; после окренв се родителвима и рекне: „Сладкн родителБи, ков сшнћ толико време н1б внд1о, ахт.! какву ли сте нуаЈду досадЂ трпили?" На послћдакЂ започне стармн отацљ: „О л;ено! садт. се е наша нужда свршила! Боже! теби нека буде слава и хвала! На землви већегв блаженства а не тражнмљ." Тако они буду не само за добро дћло награђени, већБ и смна нађу, когђ су већБ као изгублћна заборавили били. Они отиду са смномб у вароиш, и ту су кодб нћга до смрти гкивили мирно и задоволБно. Превео сђ в&*ачкоп> С тоннб БошковићБ.

С П О М Е Н И ИЗБ НОВ16 СРБСКЕ ИСТОР16.

Благородному Г. Воиводи Живку Шливичу скорћише гди буде Благородме Воиводи Шивку Шливичу, ДанасБ из порече л полазимБ у Нахиго пожаревачку, да изгоним Лгоде, него вама пишем, да попишете оне лгоде кои су отдатле из воиске побегли по имену, и коликоти нема; аколи буде твон воиска разбегла се пиши ми скоро даистеруемБ; и што болћ можеш чуваи друмове и планине да турци непроћу; и от краине пиши што ново да знамБ, и храбрите народБ и слободите. — и тако им закажите да се зглавом неиграи) У Лоречу 28-го Августа 1813. Ннко ђурђевич. Член велкког Суда.

С М Ђ С И Ц Е. Искуство « доказало, каково се средство унотр«бити може, да се на радираномБ писапапиру опетЂ пнсати може, а да се по

истомб , као иначе, мастило не разлива. Требв само оно радирано мћсто папира, глатко-чиетммб тамнномЂ добро натрлати, па потомђ слободно, несумна ^оћи да ће пролИти, по истомт. писатн се може. ВладимирЂ М. Васићч,.

А II Д М О! Ои ! чуешт. ли плачЂ Веднћ1и брате иои? Л хђ! то пиаче, вца нароДЂ твои. Надт. вмшђ крва†иачЂ Гордћ1и трза врагг, А да Богт. да, незнао иу се траг%! Облаци се небомт. в!к> А громовн страшно бјм, Гн^ћвч. у огнм боапи лјго, Што 101111» спава србскјн 488%. —' Аидмо ! андио! андмо! Подигнимо народт« савЂ. О да чудна стј>а! Погле* србсв!н стант.: Надт. нћнмЂ у ноћв створ10 се дант., Одт, пушчаног-в пра; Рика топова Страшно тјтнби, землн с' тресе са» ; Свудв се чув звена, цнка, Свуда лукЂ, грозна вика, Свуд' се нвлп смрти слнка, врт. се бори Србннт. лн>тт». Андмо, андмо, аидмо! Касно бмКе друпн пут-в. Чуете ли гласт.?: „О, неданте наст.! Целомт. србству смртићш куца чављ]* Србски смновн ! О, устанте сви У конма србска К[>вца врн ' За слободу кадћ се б|и Има л' кога да се кр|б? Аидмо, андмо ! крвк нев' дм Ко не жели бмти робг. Андмо! андмо! андио! Врагт. Ке пастн црат. у гробт. % М.

Учредникт. М илошђ ПоповнћЂ. Печагано у П р а внте л ств ев оВ Кн в и го п еч атн ћн у Београду.