Подунавка Београд

да и они колико то.чико участници буду они блага душевнм, коа ова света и наипревосходв наука лгобителвима своимђ подае. Г. П.

Спропашвна но честновићу опићсиа стгаростљ. (Краи.) Садт. изађе жеиа изђ куће, дође кђ мужу, прузки му штапЂ и рекне: „СадЂ човече трчи брзо; велик1и пјтђ сап\н се овде крозЂ село; вадЂ бш овшмђ другнмЂ путемЂ ишао, коимђ се пешице крозЂ међу иде, то бм страногЂпутника на краго села стигао Похитаи, Б огђ ће дати, да ћешЂ га брзо стићи." 1ошђ она ове рћчи н1е ни изговорила, а старацЂ већЂ бмијие измакао, и све силе сабере, да 6б1 само путника сустигао. Нгена гледаше за нбимђ , и кадЂ ЈоГг се учиии, да онђ полако иде, похита за ибимђ , ухвати га за руку и рекие: „Н самћ мало снан;нја, него тш, и зато аидемо заедно, да бм брже стигли путиика." Тако су хитали обое старм. Кадт. бм ш вид10 когодђ и нмово станћ притомЂ и намћру познавао, таи 6б1 зацћло морао сузу изђ оч1н) пустити и Богу б.;агодарити, што јимђ е снаге дао, да се одђ саиности злата заслћпити недаду. Обое старм похите нрозЂ међу, и наскоро достигну краи нћнЂ. Садв изађу на главнми путђ , и виде сђ радошћу оногђ путника, кога одма достигну. „Господине" рекне честнии старацЂ, „овде су више комада новаца у банкнотама, кое сте вн тамо предЂ првомЂ кућомЂ у селу на трави изгуби.ш." МладићЂ погледи !и сђ удивлћнћмЂ и вмсокопочитанћмЂ, сматраше ИБШве подеране халвине, кое га на сажалћнћ побуде, и рекне: „Вм ми се чиннте, да сте сиромашни !" „Врло сиромашни" «1дговори старацЂ; „но опетЂ зато волимо честни остати" придода старица, „овде су ваши новци." МладићЂ двоумлнше, да ли ће онј , те новце узети; но опетЂ се промБ1сли, узме 1и и рекне: „Н новце узимамЂ,буд}ћи 1и потребуемЂ таио, куд сада путуемЂ. Но садЂ ћу взмђ опетЂ толико дати, колико могу; а кадЂ се овуда натрагЂ вратимЂ, онда ћу вашу честностБ наградити. и ваођ изђ ваше сиротин!« избавити. А

садЂ идемЂ. да мое старе родителћ видимђ , ков самБ пре 15. година као рукодћлск»и калФа остав1о. 14 година има, одђ како о нвима ништа чуо нисамБ, и збогЂ тога незнамЂ, у каквимЂ се обстоителствима садЂ налазе." „Али господине, како ће то бмти," рекне старацЂ, „да вм тако дуго о вашимЂ родителЂИма нисте нигата чули." МладићЂ одговори: „ПочемЂ самћ одђ мои родителн отишао, рад1о самБ по различнимЂ варошима. 6дном1. пишем -б н моимђ родителБима, но не добЈе«Ђ никаквогЂ одговора; моа.е бмти, да нису то мое писмо ни примили. Наипосле одпутуемЂ у страну землго, гди ме е Б огђ сђ добрима обилно обдарт. После самБ се одтуда поврат!о, и куп1о самБ едну кућу у о6лижнбои вароши: одатле самБ опетЂ родителБима писао, али и опетЋ одговора нисзмб добт; тога самв се ради самЂ на путЂ спремЈо.да миле родителћ потрагкимЂ, и да 1и са собомЂ узмемЂ, ако јошђ живе, да са мномђ заедно удгнваго оно, што ми е Б огђ милостнво подарјо." Ово двое старм имађаху едногЂ единогЂ Сћша, кои е башЂ пре 15. година одђ нби отишао. И садЂ { ииђ падне на паметБ нб 1 овђ собСТВенБШ сб1нђ, о комђ НИСу знз.ш, е ли 10шђ живђ . Наипосле дођу на ту л1б1сао, да оваи странни не буде нбјовђ смнђ; они га изђ ближе посмотре, и учини 1имђ се, као да 6б1 онђ таи бно. — И д1.иствителио то бмлше нбшвђ смнђ; а што га нису могли одма познати, узрокЂ е таи бшо, што се онђ за 15. година ако промћшо; исто тако ни онђ нби позмати н1е могао, будући ш е нугкда и снротина лко преобразила. Честнни старина погледи жену, и рекне ти тихо: „ПримћчавашЂ .ш тм штогодђ?" ЗатБ1МЂ рекне страномЋ: „Колико сте јошђ одђ ваши родителл удалћни?" „Четири милћ" одговори младићЂ „може !ошђ до варошице Брункирха бнти." Како онђ рћчБ БрункирхЂ изговори, лко се стари родителБи обрадуго, ерБ ово бБшше име варошице, у коти су оии пре живили. — „Мои отацЂ" настави младићЂ „зове се ЕреиранхЂ." На ову рћчБ падну обое старн нћму око врата, и усхићени повикну: „ А хђ Вилхелме! ахЂ снне!" Више немогаху говорити. С мнђ позна сздђ , да се у наручгама родителЂскимЂ налази; радостБ нћгова баше такова да иемогаше говорити. Мало затм «ђ падне на