Подунавка Београд

98

НЕШТО О 11АЗИВОСЛОШ11ШЂ РЂЧМА. (Свршетак-в.) КадЂ дакле прдтивници образована новм србски или тако назва^м технички рћчш, кажу, да невала нове србске рћчи производити и правити и да се тимђ еЗЈ>1Кт> квари, т<> в пштанћ, шта они ммсле о овои превагкноа ствари и каво ће се по нвиовоиБ Мнћн!«) радити, кадт> сама необходима потреба и нугкда изискуе; да се или нове рћчи кут и.ти стране задр;кава «о ; будући се, као што салп. мало пре рекао, никонмћ начиномв вмше науке и вбшш научна изра;кен1а са простБ1мљ говорнмм-ћ езмком-Б представити и изнснити не могу; та не мораш ли се на свакш начинЂ и они едногЂ мнКшл дрзкати? Лко дакле допусте, да се стране рћчи, кое у србгкомЂ взмиу оскудћваш, у овоме задрже, онда сђ 6 огомђ славо народа и кнвижество! 6рЂ онда одђ кнбижества нашегЂ неће ништа бмти, онда бм онаи, кои хоће да србске кнБиге чита морао странБШ езмкЂ учити, ерЂ е србскш взб 1 кђ и србско кнбиагество сђ туђимЂ езмцима смћшано. Истина и то е познато, да нема ни едногЂ езмка на сзЈ.ту, кои у оеби небм и туђегЂ езБ1ка рћчш садржавао, дакле мора и у наишмЂ езмку та !:овм бмти; али то треба само онде да се допусти, гди е велика нужда и потреба и да су овакове рћчи одђ велике редкости,а не безЂ икаквц нужде н неволК називати прозорЂ пенџеромЂ, проходнго или шетшо шпациромЂ и т. п. Но, ако за сада и н1в могуће у говору простогђ народа находеће се туђе рКчи истребити, то е могуће изг. шм.ижестиа 1и иетреблБИвати, а време ће ш, као што 1и е и увело, изђ народногђ употреблћил или говора истребити. Могке ми ко рећи, како тм можешЂ о сломђ и туђимЂ езмцима писати и говорити, кадЂ странм еЗБша уч1о виси; но н одговарамћ, да а само у онолико говоримЂ, у колико е мени ово познато изђ читанл кнБнга србски и у колико сзмб искуствомћ осћро и познао одђ какове бм велике користи за оне, кои егранм езБша не знаш, бмло, кадЂ 6 б 1 могуће бмло сваку р Ј .чб у србскимЂ кнБигама србски написати и изразити, ерЂ самБ а често у читаиш србски кнвига на противности у страиимЂ рћчма наила31о, гди све друго, што е србски.иЂ р!.чма написано, подобателио разумћмЂ, во кадЂ на страну р ]. ч б наиђемЂ, кош не

разумћвашћи, збоГЂ нћ едне гућо сммсао разгмћти нисамБ мога. Н1е ли дакле то наивећа лудостб, забранБивати и не допуштати нити да св нове рћчи образуш, нити пакЂ да се изђ други сроднм нарћчЈн, нарочито изђ староп. славенскогђ или црквенскогЂ, узимаш и позаимлшго, ^УДући неки и ово не одобраваго? Та ше ли болћ красну славенско - црквеногљ нарћчја рћчБ узети и посрбнти, него нову, непознату и несходну ковати, а напроти†Н1е ли болћ ма какову нову србску рћчБ сковати и по своиству еЗБша произвести, него туђу задржати? ерЂ е ли само славенска рћчБ или има ли, ако ће бмти и наигоре славеиско значенћ, то ће е СлавенинЂ или СрбиНЂ колико толико разумћти и ПОННТ1в нћно схватити; но е ли туђа или страна рћчБ, то она остае бе зђ сваке користи и ползе за оногђ, кои странми езмкЂ не зна, шта више 10ШЂ чини, да збогЂ нћ едне читаоцЂ чита†сммсао не разумћ, као што самБ мало пре. рекао. Зато дакле »1 зђ лгобави ка кнБижеству свомђ , роду, езмку и просвћти обштенароднои, нека се списателБи наши потруде, колико е могуће, стране рћчи посрбллвати, а и нове образовати, како бм и свои родЂ болћ сђ дћлима своима ползовали и већу благодарностБ за свои трудЂ одђ нћга добили; иначе, кои или неће или незна србски чисто писати, него пише н. пр. пола србски, а пола нћмачки, или пола србскн а пола турски, као што е радт писате.ш не давно изишавше кнБиге „Лазарице;" болћ ће учинити, да спава, него такове кнБнге пише, коима ће у свомђ роду турск!и езмкв и народностБ утврђивати. ПриликомЂ овомђ не могу пропустити, да тонлу срдца мога благодарностБ не изивимђ с.воН онои милон браћи Србима, кои за Србе србски пишу, а особито г. I. С. Поповићу, кои е при свомђ мнћшго преднаведеном^ тирд !. и непоколебимЂ остао и нои е у свомђ трепоменутомЂ прилогу свћту потребу правлћн.ч или образовани новм србски и посрбл .чванл технички рћчш и изображавана и усавршенствованн србскогЂ езмка обав1о; не манћ и г. Констандину Бранковићу буди велика благодарноств, кои е не жаливши труда, изђ лгобави кђ свомђ роду, да му оваи више у тами и незнанго лежао небм, пој старао се не само све туђе рћчи у основнов ' философ 1 И , кое е онђ проФесорЂ, посрбити, него е исту и печатати дао, кого лшоопнтлбиви млади саотечественвци, странм езмка пе знагоћи, сђ наивећимЂ жаромЂ и не( трплБивошћу читаго,