Подунавка Београд

101

кои ли одђ онм на ивати иду по I. кои по II. спрезанго. То е штогодђ сасвимг. извћстно; и онда се цћла граматика моа^е саставити изт. ово неколико рћчји: „ко жели србски правилно говорити, читати и писати, таи мора знати добро србскш езмкЂ." — — Оно правило, кое вели, да неке измениеме части говора нмаго овако а неке онако, и кое вели, да се што мора знати , а недоказуе како се то може дознати , еств само правило обичап ради; овако и оволико вреде правила србске граматике о производенго времена, ерЂ а држимЂ да наши глаголи нису тако одвећљ замршени, да се на извћстшн правила дотерати немогу. 6. На завршетку замршенн правила о саставлинго наклонен1и повелителногљ учи насЂ она, да у првомЂ и другомЂ лицу, множественогђ брон глагола III. спрезанн писме и оштро изговоримо; дакле: учимо, радимо, лгобите, и т. д., место: учимо, радимо, лгобите? 7. ПредлогЂ при , кога изђ србски уста никако нечувмо, и коимђ е граматика ова сувише окићена, иогао бм сасвинЂ изостати; ерЂ Ср6 инђ вели: на веселго, у веселго, на копанго, а не при веселго, при копанго (гтр. 71.). 8. „О нђ в дао петв ученицн^ кнБигу" (стр. 84.); овако насЂ може само граматика научити да говоримо, а до садЂ е говорено : онђ е дао петорици ученицима кнвигу. (Па или овако или онако рекао, ту своиство броителнога ништа иевреди, него своиство глагола дати.) 9. „Свака речв састои се изђ толико слогова, колико самогласнн или двоегласнн писмена има, збогЂ тога писмена едногЂ слога разделити нетреба" (стр. 104.); инди брдо, брка, бршлннђ и мн. др. рћчи едносложне су, — и онда имамо и безсложни. 10. КадЂ е болћ садаш>ш, него садашн&ш; онда е болћ и дананг>ги, кадагшп, негданћГи, овданмп и т. д. него: данашнвш, кадашнвш, негдашнђ1и и мн. Др. 22. Апр. 1848. Ср. —

МУДРА ИЗРЕЧЕНН. * Кои се каменЂ често преврће, неће маовииомђ обрасти; слћдователно младићЂ, кои се полезну науку придобити стара, неће безЂ знанн остати.

* КадЂ бн се онаб, кои у садашнћ време славно живи, а друге лгоде равнодушно презире, опоменуо, шта е бно, и да завири у будућноств да види шта га може постићи, текЂ бн онда познао, зашто га е природа да живи произвела. * Ништа ти грђе ни грћшше на овомђ свћту неиа, но кадЂ ко на кога безЂ узрока, и на неизвћстно доношенћ омрзне и хулећи презирати га почне. ВладимирЂ ВасићЂ.

Тешво в бшти кадш, а иасла н снра доста. Срб. пословвца. Претећ' кнезу са ариштомч« (1) солгабировљ лк>тми, Учн н-ћга како треба, да промене ћуди: „Море лјдо паорска, (2) тако ли се кнезув!" Пак-ћ што треба за куину, све му редомч. казув: „О Божнћу н Фашанга питанм телаца, „Вела брашиа, и путера, младш нганнца, „А предт> ускрсЋ на пролеће лепа кравлн масла. „1ошт> равакЂ -меда вданч. ћупЂ и хнлнду пн. „Кого главу шећера ил' каве левантннске „Донесеш' ли, бБ1ћешт> првми одт. страае потиске; „А кравицу музару ако 6 б 1 ми д0610 „Иштент. енгемљ (з) у нрашу (4) наисретнЈи бм бб10. „Н моруне и всетре одвећт. едемЂ радо, „Падне л' тн шава прибав' ми, ма те кол'ко стало. „1 ошђ да т' кажемЂ море кнеже, и добра дувана „Накупуи ми, ал'не другогт. већт. башт. нзт. Савна. „Старомт, шлбивк0м1. и токаиским -б поноснтбшћ вином-ј. „Постараи се иапуннт' ми канавета широмЂ. „А лимуни, поморанџе, смокве, покераи, То су женске посластице •— ко ти зато иари. „Све то пошлби на Форшпану н оправи л4по, „Тражи користБ за сам -б себе, не поступаи слћпо. „Н ћу теби до године палицу кнезовску „Дати опетЂ у руке, н владу сеоску. „Нежали тбх обштину, лка и она пуста, „Дирне л* те когодђ , кажн ми, запуш'ћу му уста. „Вармеђаше н племиће кадЂ уззовнешЋ на часТБ, „Па докт. чуго рећиће: ак ат а <1егек рагазг! С5). Кипра. (1) Апсомђ. (2) Селнчка. (3) Таво нн Бога. (9) Срезу. (5) Као в ово: „аФернмт. ђаурЂ."

Учредникљ Милош -б Поповићљ. Печа1ано у П р а вите л ств е н ои Кн б и гоп еч атиБИ у Београду.