Подунавка Београд

111

2. Морамо дакле оио и овако, ма и замр- | шено-неразборито правило поставати: „нужданљ ? н у србскомЂ езБшу сасвимЂ лсанљ гласићт. онаи, когђ и Хрвати са 1ј н пј, Тарјнни са §•! и дп и т д. означуш, имамо мб 1 одђ наши лг> и нг>, коа се само предљ ова два гласна и и о написати сиеду; а на мЉсто осталм гласнш (а, е, у) долазе свагда л, $, го, испредљ кои н нКга умекшавагоћ« г> губи, па му она нешто позаиме, те се оно умекша; она пакт> свое гласиће такође изгубе, и ове приме одђ онм писмена, на мћсту кои стое." Ово правило, гласиће мћсто странимљ писменпма, живимЂ-говорнимћ изражавашћи, морам д])Ца „сразумЂ" чимђ у училиште ступе научити, ако— по методу, у 8. точки наставлКН1Н за учителћ осиовнм училишта издатога, прописаноме — напредакв у срицанго и читанго имати желе. 6рт> ко се споменуте точке безизлтно дргкао буде, онаи рћчв н. пр. лголанћ ( лђ-го лђ - и нЂ -ћ) никадЂ срећи неће. 3. Но ово само малу дћцу може забунити, али да видимо, како су ст> овимт. и граматици , наши мозакЂ смели. Узмимо само 69. (болћ 70.) страну србске граматике одх> г. ИлЈб Захар1евића, на коши су правила о производевго причаст1н прошавшегљ времена залога страдателногт> на нип^ на, не. Тамо подђ изитЈемЂ 1. стои, да „глаголи трећегЂ спрезанн на бимт>, вилг, лимт>, мимЂ и пимг избацуго е изђ 3. лица брон множествевогЂ садашнћгЂ времена и доб1нго у прошастомЂ прнчастјго: л&нип, л%на, .п>ио. Н. п. Ру6имђ , рубе, рублћнмн, — молимђ, молимђ , моле, молћнмн" (требало бм, кадЂ одђ .поле по правилу томђ изоставнмо е а додамо лћнми,да е молл %нии, а не мол&нии). — Кои е годђ гореказано, као што вала, прочитао, онђ е вид1о, да е ово права слепар1н, и да само онаи. кои незна шта су писмена, рећи може, да е одђ глагола рубимг, рубе, рубл&имп, оно е избачено, и да му гласа у причаст1го рубл^нип нема. — У овоме е послу г. 1ов, ПоповићЂ, у нћговои 1843. године у Новоме Саду печатанои граиатици на 93. стра- ј нн 10 шђ замршен1го слепар1К> учинт — А шта да се рекне о 101. страни г. Захар1евића граматике, кадЂ се погледи, како онде сасвимЂ извћст но опредћлћно стои, гди се танко ерђ ( б ) пише? 4. Познато е нашимв кнћижевницима, да наши глаголи на оеати сви безЂ разлике, а и они на ивати готово сви *), она предЂ окончешемЂ *) Кон одт» глагола на н в а т н правилн« по I. спреаанго нду, а кон пнсиена нва на ув иеннк),давсе опред"ћлнтн.

ти находећа се три писмена (ова, иеа) на уе изменгого; садЂ кои глаголи предЂ оконченјемЂ ивати имаго умекшано л или н, ти се мораго одђ овогђ правила изузети, и и не на у, него на њ изменгого ; као н. пр. запа лшвати, лтемг. Не зове уш се и ово готова слепар1а? До-садЂ наведена показуго: 1. да слогове л$, лго, лп, 7 1%, нго, н,ч, нје можно изразити, кадЂ писмена овм природне гласиће посамце изговоримо; 2. колико се чини, да е велика слепар1а кодђ нћмачкога ГФ мћсто нашегЂ кодђ тал1ннскогђ §-1 и §-п, ФранцузскогЂ 11 и §;п, хрватскогђ 1ј и пј испредЂ свм петЂ гласнм, да е толика иста и између нашегЂ лг> и 7/6 испредЂ и и о; и 3. да су намЂ ова два гласића, баремЂ овакова велимЂ, и за остала три гласна одвећЂ нуждна; а писменима ■&, чо и п, само нбинђ природнми гласићЂ свакомЂ да задржимо. Ово, колико на правопису мала и незнатна,толико тронномђ велика и за више страна здраво олакшана измћна б&1ла бм. Кадт> имамо кнвига написанм са нгега, во.иа, лгубаеи и т. д., па 1и радо читамо, онда зашто небм писали и нЈ>ега : волг>а, лкубавк и т. д.? 23. К)ша 1848. С Р . АТГЛМЕАНП«« (по М. ЧанповсношЂ.) 1. Тихо е бмло, вћтарЂ мируе, море гладко као стакла површћ; на небу отворише милшнм звћзда очице свое, блистаго, свћтле и дркћу у шаронитомЂ злату и сребру, безЂ престанка као суетие помодне лутчице, доле у чисто воде зрцало погледивагоћи. У зраку звучи изванчовћч1е, чудновато п !.ванћ, нћмо за уво, али пуно звонко за душу, као Фантаз1омт> сведенЂ одзшвђ анђелски глагова. ФизичарЂ 6 б 1 овдћ рекао: то е еластицитетЂ, осцилацта ваздуха, рођена тежиномђ тћлеса, кон на центрумЂ падаго и подобна томе; али човћкЂ, коега умт> тако занБ1анимђ Формулама не подлежи, ићи ће у ммслима своимђ дал ћ; у нарави гледи онђ стварагоћу снлу божества; нћму се чини да ова чарол^иска хармонја изђ уста божества тече, и како бм могла она иначе нћго†духђ ономђ сладкомЂ, преуздражномЂ. чистомђ милиномђ пунити, кол се и саиммЂ пресипанћмЂ разблуда не замути?