Подунавка Београд

116

иаго барута више." Тугоноша на знакг занитли трипутЂ конбснимђ реиомЂ у паздуху, Козаци весиаго НЈначки. по двое у свакомг. чуну дигоше у вмсђ итагане. и сви чаадци шрише као иунн на бродг.. ТридесетЋ топова загрме на броду, десетЂ чамаца се изврнз' и Козаци пливан) кои мртви са таласи. а кои упингаћи се, да се или брода, или чамца докопаго; бродљ малаксава и брани се. Атаманљ виче: „Н)ришг>! уб1ните! сћците!" Нничари мачевима забрангого приступљ Козакомтз. Руке, главе одлећу. Крвв тече, ранћници стенго, борци вичу да се ори. Бћсно бране се Музулмани, бЉсно навалгого Козаци на нби. АтаманЂ виче: „Замномч>!" и маха мачемЂ далеко уокругв. Ага виче: „Заклинћмљ се пророкомљ, кои нагне бћжати, пагпће одђ мое руке!" и вје крвавшмт. нтаганомЂ десно и лћво. Козаци надвладаго противнике, и Христ1нни сђ протнвничке стране моле за јкивотђ: „Мм вћруемо вдногЋ Бога сђ вама!" ал' в уво Козаково нћмо, онђ не чуе молбе, боде ножемЂ, сћче мачемЂ. Нничари се нротуруго до аге, кадЂ на еданЂ путЂ иви се сђ распуштеиомЂ косомђ дћвоика една, и сђ голммђ мачемЂ стани се предЂ Османа. Убезекнути зауставе се Козаци на часЂ. Мусломани нагрну, крвава битка поче се сђ нова. Зопира надвлада страшивоств пола свога, заборави свога Бога, ерЂ она лгоби Османа —• а лгобавв е силн1а одђ вћре, страха — она се бори мачемЂ, закланл драгогЂ своимђ прсима, и ага на мачЂ дочекуе себи намћнћне ударце. Сва обсада турска е смлавлћна, само нби двое стое 10 шђ на краго крова, окружени сметомЂ лешева. ОсманЂ загрли, полгоби дћвоику тако силно, да 10и душу истисне. СадЂ узме е за косе, мачЂ засвћтли — крвв потече, лгобавБ смћшећа глава остане у нћговои руцн — онђ е завитли око себе и баци у море сђ рћчма: „Ни еданЂ смртнми н1е кромЂ мене устне нћне додирнуо докле годђ е живила, неће 1и ни по смрти додирнути." ЗатимЂ устреми се као бћсанЂ на Козаке. Првб 1 и га АтаманЂ дохака саблБомЂ по глави, ага посрне муцагоћи: „Држте злопаке Саитане, еданЂ е пасЂ издао друге." 1ошђ избрблн онђ неколко неразумителнб1 рћч1и, а Козаци га изсћку на комаде. Пошто баце лешеве у воду, оду Козаци пличкати лађу. Не бмнше у нбои ни сребра ни злата, ни драгоцћне свиле, мћсто тога нађу мачеве и одћла турска. Изђ капетанове

собе нзвуку два црна роба и одђ страха дркћућа Шду. Робопе баце одма као ђаволе у воду, а К)ду одведу кђ Атаману. АтамаиЂ позна плаћеногЂ шпјуна, и дрекне: „НевКрнни ису, шта чинишђ овде?" а ЧивутЂ кадЂ види да му главу не одкинуше, рече заплећући: „Великш, силнми, наивећји царе! господине Атамане, в саиБ хотимице лађу амо довео, дћци господина Атамана, госноди Козацима за плћнЂ — кунемЂ ти се ТалмудомЂ, СуромЂ, кунемЂ се дћцомЂ мо 10 мђ да истину говоримЂ." Али повикнуше Козаци: „издан, издан! погле' отче Атамане, како насЂ турске лађе обколгого!" АтаманЂ заповћди: „у чамце, Козаци!" и наложи ГлебоцкомЂ да НЈду казни, а лађу упали. Козоци докотураго се у чамце. Глебоцши рече наивећу катарку скинути, и заоштрлБити е. К)да е плакао и дрктао, лгоб10 е свима руке, обухваћао колћна и молт : „Л самБ невинЂ! в самБ нсвинђ! смилуите се, монарси!" Ништ' не поможе. Као печенћ на ражанБ натакну га на колацЂ и подигну у висину. ЗатимЂ оставе Козаци лађу, упале е одђ свм страна, сћдну у чамце, те управ' кђ Атаману. Лађа е буктила у пламену. ЧивутЂ трплћ веизказано, 31но е воде иштући, ватра га згори и тако страда онђ, докђ се попалћни бокови не срушише, и сву лађу покопаше. Козачки чамци зберу се у гомилу; кудт> текЂ погледа АтаманЂ, све е турска лађа прекрилила; садЂ не мари онЂ више за СтамболЂ, само да му се е овогђ клетогЂ положан опростити. Онђ заповћди веслати кђ брегу, ал' у томђ часу искрснуше неброене шалупе — на брегу бм пуно Лничара, спах!а и отомански топова. Чамци се отисну опетЂ у дубоко море. АтаманЂ промБЈС.ш се на часЂ — и тада показЈгоћи ГлебоцкомЂ наивећ1и проломЂ измеђ' две лађе, рече: „Господине полковниче ! В б 1 ћете себи тамо путЂ са своимђ чамцима направити, међутимЂ н одо, да се сђ неколициномЂ наши са шалупама на брегу у бои пустимЂ. На ушћу Днћпра састаћемо се, ако Богђ да опетЂ." Глебоцкш и Козаци повичу: „Не, отче Атамане! мн ћемо сви сђ тобомБ помрети, мм нећемо никудЂ одђ тебе!" Тада загрми АтаманЂ: „Л тако хоћу, и смрћу платиће свавш непослупшостБ свого! смртБ чека оногђ , кои бм се врат1о, илити у битку пуст10." Тузкни гледаху Козаци пред -а-се, АтаманЂ одабере десетЂ чамаца и пловллше кђ брегу. Прочи изостану. Козаци, кои узЂ Атамана одоше, бмнху весели, нбшво чело ведро. (Краи сл4дуе.)

УчредникЂ Мидошђ ПоповићЋ. Печатаио у Праввте дствевои Кнћигопечатнћв у Београду