Подунавка Београд

115

данђ човћкЂ окрутне ћуди нвима као стокомђ управиа, а и они имаш руке и мачеве, само 1имђ нема — волћ и вдинства. 2. Звћзде гасну, зора просхнва; дуа «ђ приморн анатолскогт. иде хрпа мрачнм барк!и. То су козачки чамци! оваи час /б су дошли, ерљ 1ошђ цури вода ст. чамаца, пћна се диже у великимт> массама. Козаци проклинго тишину мора, протеи»у трудне чланке, да кости у зглавци пуцкаго, чучнувши тад' два и два иду на прудове, да одпочину. Они спаван) мирно, ертћ брегв е. и одвише далеко, него да бм конбикљ нл ' пћшакЂ у чунЂ сићи могао, а кђ сувомЂ мћсту како ће турска лађа ? осимђ тога пуцанв или звинјдђ ђулета лако тргне Козака изђ сна. Сада скупе се старћшине ратне у чамацЂ Атамана, и посћдаго уокругЂ. 1 ошђ е мрачно, едва да распознашЂ черте лица. АтаманЂ приузе : „Господо и браћо! досадЂ све иде како желимо. Паша одђ Оџакова окасн1о е ланце повући, и наши чамци прошли су тако мврно, да ние ни псето заланло; осамЂ дана в, како по брегови АзЈе веругамо, !ошђ насЂ лгодско око спазило ние. ЧивутЂ, нашЂ шшунЂ, заклео се ТалмудомЂ, да е Стам6олђ безЂ заштите, да се тамо за Козаке заборавило. Сутра на вече хоћемо паметованћ освћжити, напашћеио сераилЂ, замочићемо руке у ризнице султанове; неко време хоћемо ватру и начеве штедити, сћети после на чамце и очистити одавде брзиномЂ орла." — На ово примћтну Солопђ ЗапорожанинЂ: „Л не видимђ више, нег' што се на врху мои пиштолн илити подђ оштрицомЂ саблћ мое находи, ал' све ми се допада да е сигуршв ТребншунЂ или Синопђ оплачкати, него л' на отомаиску резиденфго поћи." АтаманЂ предусрћтне: „Онаи, кои не ризика, и не доб!л ништа. ТатарЂ се удоволава са«ћ)МЂ грабежомЂ, Козаку мора се свћтЂ дивити, да ! и кадЂ бм кђ небу мердевине, и у лакао дћстве водиле, онђ бм и тамо бмо." — „Честито, отче Атамане! — Живт отацЂ АтаманЂ!" повичу сви, Солопђ пакЂ шкргуташе зуби-.-.а, поцрвенивши до ушпо. ЗатимЂ прихвати рћчв Глебоцши одђ Теретова: „Отче Атамане! кадЂ то речешЂ, нћи ћемо мб 1 на бои, па да бм бмло проти†пакла чете; а .ш жидска е вћра — псећа вћра, за новацЂ сиужиће онђ Исусу и антихристу, за новацЂ продаће едногЂ као другогЂ. На рћчБ нћгову не можемо се ослонити."

АтаманЂ одговори: „Д самЂ иу дао злата, Жертвовао самБ злато, а за злато учиниће К)да свашта; и башЂ ако наеЂ изда, еда ли немаКозакЂ саблћ, да замке, кое намЂ оиђ сплете, осуети? ДанБомЂ починимо, а ноћу видићемо гдћ гори лампа у сераилу!" — „Света нека буде вола отца Атаиана!" одговоре сви, и оду у свое чамце одпочивати. ДанЂ поче сванБивати, небо беше облачно. ВћтарЂ е дувао одђ запада, воде површћ уздрма се, расте, надииа се , и таласи почеше врху чамаца шуиити. Козаци, кои су већЂ на ногу бмли, проклиниху вћтарЂ, ерЂ ће ииати посла сђ веслима; они кои спаваху, и не будише се, ерЂ нБима су узбркани таласи — полгобци, ков маика чеду на спаванго дае. Тад' угледа еданЂ одђ Козака точку на иору, кон се тамо амо мицаше; за минутЂ скочи сђ едногЂ чамца на другш и пробуди отца Атамана. АтаманЂ отвори очи, метне капу сђ пернницомЂ на главу, и управи поглеДЂ на назначено мћсто. АтаманЂ и ако в косе сћде као бћлми голубЂ имао, бмо е 10 шђ соколова ока, со 6 омђ е издржао више нег тридесетЂ завоеванн на води, а бмо е сђ моремЂ тако упознатЂ, као сђ сломђ и пићемЂ. Онђ погледа тамо и завикну: „То е турскш бродЂ! Козаци, на весла!" ГласЂ оде одђ чамца до чамца, и што урланћ вћтра, шумЂ таласа не учини, то учини една едина рћчБ Атаманова. Козаци се узбуде, скоче и лате се весла. Точка е растла примћтно, приближивала се Козацима, и већЂ си могао катарку и ндра, већЂ си могао црвенЂ турск^и барнкЂ разликовати. АтаманЂ викве: лћао и десно кђ брегу! — Чамци се разсули у двћ гомнле, на броду е димђ, силна тутннва еднога топа рикне, вода се запенуши на махЂ, гди еу чамци сталли и великш се таласљ дигне. Чамци лголнху се горе доле, и Козаци оштрише ножеве и лтагане о каменћ. Другш громЂ, тре?11и и четвртБ1и тресне, и неуставно ечаше пуцанБ вдна за другомЂ. АтаианЂ повиче: „НашЂ е бродЂ! НевћштЂ јои е заповћдникђ . спуштаите катарве на еданЂ кругЂ, Козаци!" и катарке се спустише, сђ обћ стране нагрну чамцн уокругЂ и обколе бродљ. Турск1и топђ загрии, ту се и сђ оиштолби б1е и куршуми падаго предЂ чамце у воду; само 1и пћна узкипилогђ мора дочека. Козаци, као да хоће да 1и надраже, пушкараго кадЂ и кадЂ. Велик1и оганБ занеии, само пиштолби праскаху 10 шђ, и АтаманЂ викне: „ГОришЂ, горашЂ на лађу! Не-