Подунавка Београд

Вогђ в ст> нами — вразв су подт. наии! Поб^ћда в иа нраведнои страни! Божв сила Христ1пнство б рани. Православпи — останите славаи! X. (Наставакт>.) ОсианЋ викне: „пћваите, ћаури!" и у таи |1 мах-Б сви у црвенои горнвои халвини, са црвенимђ турбанима на главама и у алватнимЂ бћлимђ хлачама, — ставе се у редљ; садт. удћсише пћсму у славу самосаздателн, у мисли: да ага чека само часв, те и вћру прими снна Богкјега; но едва зазвони име Хрнста и дћве Мар1в, кадх> ал' Османљ намргоди чело, изћ очјш ватру гнћва просипагоћи. Устне Христ1ана склопе се, гласи 1 имђ одђ страха изумру у прсима. Ага 1 имђ рече другу пћсму почети. Ммслећи да е 101 пђ рано пћсму вћроисповћди Турчину пћвати, прихватише пћсму боину. ОсманЂ е слушао, докле годђ е пћсма пола одђ Маратона и пролазЂ кодђ 'Гермопиле славила, неустрашимо гонашство Милк1ида, витешко пожертвованћ крали шпартанскогЂ у звћзде кугоћи; а кадЂ они започеше: „Овета отачбнно! света слободо!" тад'сподби ага пиштолв, натегне, окине,пуцанБ заечи, тане звиагдне и еданЂ одђ Христ1нна стропошта се мрта†на землго. Христ1нни постровалвиваху се на колћна и дигоше руке у висину. Лничари потргоше мачеве, вичући: смртг^ на ћауре! ОсманЂ опали другШ пиштолб , и предводителБ Лничара паде у крви купагоћи се. Лничари вратише, милостђ просећи, мачеве у корице, и погнуше главе кђ землви. Нћмо заповћди ага лешеве у воду бацити; мртва тћлеса Лничара и Христ1анина падну у море, и пливаху као браћа, да ждерлБивммб рибама рана буду, — са животомђ изчезе мржнн религ!е на релипго. Сђ крова се крвБ почисти, ОсманБ поврати и саму дражестну дћву у животђ , и све буде мирио, спокоино као пре; да е ко изђ далека гледао шта се збмло, бм рекао, и 6б1 се заклео, да е све то у сну, нншт' на ави бмло. Зопира е пћпала раи, седмо небо, пророка и лгобавБ; прсти нћни клизаху по жицама харФе. Као Хур1л обчарааала е она обликомЂ и гла-

сомђ ; ага слушагоћи полако е димђ изђ чибука пуштао; нћгово се чело разведри, заповћди свакомђ матрозу и воинику да се 10 шђ по два филџана каве даду. СадЂ изђ излишјв овоп. не заклгочаваху Лничари на убиство ћаура, али ови сматраху у Зопири анђела бранителн Грчке, у Осману начинЂ чаротворне силе. Ага уздане, удали се са ЗопиромЂ, два роба и Шда слћдоваху на мигђ нћго†за нбимђ. Чимђ уђе у свого собу сћде ага, одпусти робове и рече за тимђ Зопири: „Христшко, што чуешЂ овде, дубоко храни у памети; за едну рћчв, коа ти се устнама подкраде, одкинуће ти гвожђе главу." Она погне главу у знакЂ слћпа послушанн, и ага окрену се 10ди сђ рћчма: „Псино, каж де и опетЂ шта си вид1о, но колико годђ пута слажешЂ, тћло ће ти се ватромЂ жигосати." Шда узтрепти одђ страха, очима немирно валаше, и саже се кђ землви колћнима. „КунемЂ се Херимомђ , бховомЂ, МесшмЂ — кунемЂ се страшнммђ судомЂ, да ћу свету истину говорити. Вид10 самБ стотину чамаца, бмо самв посредљ нби, прим!о злата и заклео се да ћу шмђ шпјонђ бнти; сутрашнћ ће ноћи као до—у стћне сераила продрети и ту не предградја, но варошБ саму сагорети и оплнчкати. Нб1овђ вођа ние онаи младићЂ, когђ е султанЂ АмуратЂ, господарЂ свћта, поклона дао, но старчина, кои на брегу кодђ чамаца сћђаше." „А знашЂ ли тн за цћло," запнта ОсманЂ, „да се они данго по обали кр !го, и да су текЂ ноћу пловити намћрни ? " „Снне великога тигра! дико музулманска гонаштва! то тако извћстно знамЂ, као што знамЂ да е данасЂ субота." — „СадЂ торнаи се невћрнни псу, за истину чека те злато, за лажБ гвожђе." Шда се повуче изђ собе, ага остане самЂ са своЈомЂ лгобезницомЂ, уздигне дуванЂ — као што зорица сине, сине лице у Зопире, руменБ прелети млекобћле образе, очи сјаху као углћни живи, и мрко бондисаде сведене бнше обрве изнадЂ оч1К>. Ага закликне: „Тако ми оч1нј твои, лћпа Хур1о, ни еданЂ одђ козака неће смрти умаћи; тридесетЂ турски шаикЈи сћку 1имђ путЂ, нити могу утећи. Крвлго ће платити они собетЂ у Галати, у сераилу отца мога," — и садЂ полгоби и загрли онђ лћпу Гркннго. Они дјнху лгобавБ — лгобавБ зачинаше 1* имђ животђ. — На крову будни и мирни сћде Христ |'ани и Мухамеданци; жалостно блуди погледЂ нбјовђ по води, ерЂ неднрнута виде се два леша на површго, те бацаго свакомЂ оно незаслужно на очи, да в-