Подунавка Београд

118

триномљ мунК одлети чунљ еданЂ у Стамболв сђ гласомЂ, какавЋ не бм чувенЂ одђ Мухамедовогђ рођенн: да е предводителБ Саитана са седморицомЂ ратника ухваћенЂ; јошђ пре уранка сунца видчће ш султанЂ, видиће ш вћрни исповћдателви пророка. 3. У сераилу подђ прекрасншмЂ шаторомЂ скуп1о се вмсокји савћтЂ. Сђ ногама прекрштенимђ сћде унаоколо на ћилимима чиновници вмсоке порте, у среди на узвмшеномЂ престолу султанЂ АмуратЂ, Нћму е сђ десна сћо велики"! улема, сђ лћва велик1и везирЂ, а предЂ нвима стои скоротеча Капудан -пашинЂ. На врати е дуга поворка оружанм Лничара и ушкоплћника; скоротеча приповћда палеи ;ђ лађе, бои Османаге и завршуе сђ рћчма: „Унуче пророка, падишо свћта! твоему нмену кланн се све, твоти сили укланл се све; тм изустишЂ рћчв едну: и сунце се заустави у течаго своме, и море засуши се до дна. Капудан-паша, твои слуга, твои вћранЂ поданикЂ и робЂ, потргао е у твое и пророка име — мачЂ, завитли нвиме, и Саитани, неизброени као песакЂ морск^и, падну и оду у пропаств. Пре сунца на заходу угледаће твое узнешено око седамЂ ћаура, међу тима е осмми — предводителБ, дивји као х!ена, лука†као зм1н и страшанЂ као врховнми ђаво." Тишина настаде, ни да 6б1 се една рћчБ изђ уста савћтника чула; ерЂ како моше робЂ безЂ допуштенн свогђ заповћдника говорити? АмуратЂ рече: „Вћрнши признателга пророка! за тако радостаиЂ гласЂ добићешЂ тм што иштешЂ, или татарскогђ коип ил' дћвонку ХристЈннку. КапуданЂ добиће толико злата и робова, да ће СБ1на свогђ заборавити. Тб1 везнре заповћди спахГама, Лничарима и Албанезнма, нека су цћлу ноћв подђ оружћмЂ. Врховнми ђаво и седморо нћгове дћце да се прпчувак) у кули — четирЂ хиладе Лничара, двћ хиллде спахЈи и хиллда шаиК1И на мору нека ји пазе као око у глави; ерЂ Сантаии нису мала отварБ, они могу свогђ вођу украсти, ватромљ и мачемЂ пиглавиту варошБ свћта опустошити. Тм ћешЂ Кизлар-ага зоромЂ сутра отићи у тампицу, и казати предводителш Саитана: да ћемо му сђ велике наше лгобави нјивотђ поклонити. достоннетвима и богатствомЂ пресути га, повластнце народа на Днћпру одрЈкати и поумлоаштн ако се оиђ завћри, да ће законБ пророко†са своима примити. и собственимЂ прсима вмсоку порту противу Руса и

невћрнБ1 ћаура бранити. ОдбЈе ли милоств, нек' зна, да ће за сунца угушенЂ бмти сђ осталима, I а шлове одсћчене главе метуће се на капио Ба| бихумагомЂ за угледЂ." СултанЂ сврши —■ ни еданЂ одђ нћговм предшествевика ше тако дуго ј говор1о — устане — сви цћливаго предЂ ибимђ землго. АмуратЂ се удали, и савћтЂ се разиђе. НоћБ е— небо црно као пакао, не види се звћздице едне, мћсто тога свћтлуцаго хиллдама гртнице на мору и брегу. Невидими дуси пловн по зраку и духоподобна човћч1л створеин смуцаго се на суву и мору. Сугубми свћтЂ сакуплн се, безтћлесни духови питаго си душу успоменама, пролазе предћле, гдћ су едномЂ у лгобави, слави, излиншо или у скомраченго и несрећи живили, и све што е прошло, драго е нБима; они гледе озгор' лгоде као чеда свон, ерЂ у нБима налазе одзрач1е себе истм. Око земалБске тварчице не прозире невидимми свћтЂ, и сђ неизреченогЂ страха, сђ неиспмтаеме слутнћ дркће човћкЂ. То е грозница! то в тиха ал' снажна борба духа сђ тћломЂ — то е борба и равновћс!6 између чуственм и душевнм сила. На ногу е до осамЂ хилида Мусулмана — страже, и санлго непрестанкомЂ врховногЂ ђавола и пакао. Устма преузносе они храбростБ, ал* су духови страхомђ савладани, да вћтарЂ иче дуне, могао бм лакше гомилу растерати, него пуцанћ стотииомђ топог.а. Страже се одмеигого, али ни едно не спава, свако хода будна ока горе и доле, и разммшллнћмЂ отеруе внше санЂ одђ себе. Стара тврдини бизантискогЂ цара вааше иа црномЂ темелго са шшђ црнБимЂ боама вмсоку кулу, продулБивагоћи го.патску сћнку до у оосвћтлћно море. Димђ буктинн омрачавао е шшђ већма старе зидове, и лгоди погледаху на кулу, кол е у бнтци сђ пјјошлимђ столћт1ама осћдила. На среднћмЂ торнго дрктаху два пламечка, еданЂ сврхЂ другога — у горнБои соби бмлше АтаманЂ, а доле седамт. Козака. ВћтарЂ пири крозЂ гвоздену решетку, жижакЂ се В1е и свћтли, нКгова е свћтлостБ лћпа и тамна, као око у дћвоине, кои е на умору. ОкованЂ у ланци лежи на сламн АтаманЂ — онђ е дужностБ свого испушо, чиста сзвКстб ливаше покои у нћгову душу, тегобе битке донесоше покоа зглавцима и мелемЂ раиама. АтаманЂ раскошствуе у сладкимђ сановима -т- онђ види простране пустинћ маике Укранне, нлаву воду отца на Днћпру; по селима «че весели гласи и бруећа музика; при асталн госте се Лехи и Козаци; овдћ се кра-