Подунавка Београд

123

србск. стр. 118.) Источни вКронсповћдвнци буду помиловани год. 1495. под-ћ ВладаславомЋ II., да немораго л.чаћати десетакљ. (Види Енг. ист. о Унг. части III. пертда III. с. 77.) ДолазакЂ Србала, нбн 30.000 (по некима 37.000) плеиена, дог0д1о се подђ ЛеополдомЋ I. год. 1689. заедно са нБЈовммт. патр1архомт> АрсенЈем-в ЧарноевићемЂ, у УнгарЈго, и населћнК нг.јоно у Славонји. Срему, Лнкн и Корбави, у будимскомЂ предћлу и ст. андреискомљ. (Види Енг. ист. оУнг. ч. V. с. 144. 145.) Кралв Леополдт. год. 1690. 6. Априла да србекомЂ народу заштиту и слободу вћроисповћдан1и чрезЋ собственши патентљ, и слободу свое воиводе избирати. (Види Енг. ист. о Унг. ч. V. с. 146.) Србскш архи-епископ -б добје за 38.000 Фр , кое е онђ камери позанм!о, као дотафго архи-епископства 15- гђ Октобра 1702 год. притлжаијв ВерадинЂ, Банковце, Далв, Борово и Бело Брдо. Год. 1704. 6- гђ Септембра позове ФеренцЂ Ракоц1и, унукБ кнеза ерделБскогЂ, Ср" блћ, да они кђ нћговои страни проти†царства приступе; но они остану подђ своимђ воиводомђ 1ованомЂ МонастерлтмЂ (год. 1691. поставшегЂ) нћгови наигор -пн непр1НтелБИ. (Вид. Енг. ист. о У нг. ч. V. с. 195.) На концу год. 1737. пребћгне Арсешв 1овановићв патрЈархЂ сђ неколико свои вћроисповћдника у Унгарда. (Види Енгист. о Ун. ч. V. стр. 284.) КадЂ су границе на Моришу и Тиси укинуте год. 1751. и провинЦ1алне постале, изсели се много тисућа Србалн, кои нису хотћли оружћ са поддаништвомЂ проићнити, у Русјго, и оснуго Нову Срб1Н), (вид. Енг. ист. о Унг. ч. V- стр. 318), други онетЂ списателБи доказуго, да су се сбогЂ ун1в изселили. СПОМЕНИ ИЗЂ НОВ16 ИСТОР16 СРБСКЕ. Благородному Г. Воиводи Живку Шлнвичу скорћише гди буде. ДанасЂ из порече в полазимЂ у Нахиго пожеревачку, да изгоним лгоде, него вама пишем, да поаишете оне лгоде кон су отдатле из вон. ске побеглк по имену, и коликоти нема ; аколи буде твон вои( ка расбегла се пишими скоро да нстеруемЂ; и што болћ иожеш чуваи друмове и планине да турци непроћу; и от краине пишн ми што ново да знемђ, к храбрите народ и слободите. — и тако им закажите да се зглавом иеиграго. —■ У Норечу 28-го Августа 1813. Ннко ћурћевич. Член великог Суда.

ОДГОВОРЂ иа: „ Неке приметбе на Србску Граматику оди Нлгв ЗахарГввића." (Продужевјв.) 6. На приметбу 5ту замршену нисамБ у станго своиски одговоритн; ерЂ е ту заплетено и заплетано тако, као тто обично заплеће онаи. ' : кои нешто зна. а неће другомЂ да каже. КадЂ ! нЈе нуждно знати: когђ е спрезанн кои глаголЂ г. Ср— е: а ви то докажте. Квдђ е све на првомђ лицу саданћгЂ времена при глаголима основано: онда, н мнслимб , ннсу она правила на 65. и 66. страни из.пЈшна, кок показуго, како се лакше дознае то^ прво лнце ; а кадЂ г. Ср—е другчје мисли: нека докаже. Како ће се са образцемЂ избећи, да се неможе казати : „Е дакле по образцу вашегЂ другогЂ спрезани треба да буде: дунм, тресго; и после да л' ће одђ савршенм првогЂ спрезанн: дати, познати бмти: даго, познан). или другч1е:" то а нисамБ опредћл10, ал' е требало, да е г. Ср— е такву граматику досадЂ издао, кол бм Србе у свему задоволБила, кадЂ се, у колико а дознаемЂ, већЂ 14. годнна сђ езикомЂ србскимЂ бавн, и кадЂ вели и зна, „да србскн глаголи нису тако замршени, да се на извћстнш правила дотерати немогу. " 7. Да л' су замршена правила о саставлннго повелителногЂ наклонешн: то н засадЂ незнамЂ, но мислимђ , да онаи, кои осуђуе, треба да покаже. А да ли треба: радимо, или радимо; лгобите или лгобите: то ће они разликовати и казати умети, кои су у стихотворешго вешти, а и ћемо н г. Ср—е изђ прекраика гледати, па главомђ маати. што смо се уплелн у послове, ков неразумемо. А што вели г. Ср—е, шта в ово: учнте, учите; проснте, прбсите. 8. А за при. г. Ср— е што велите, да нисте вм чули: то намЂ н1е чудо; ерЂ и мм млого коеј шта досадЂ чули нисмо, ал'ћемо чути, ако Богђ I да. Л ( амв иитао Бачване учене и неучене у Карловци, и питао са«Б учене и неучене Сремце, и питао самБ учене и неучене Банаћане, и сви ми рекоше, да они говоре: Ово е бмло при чаши вина, а не: „на чаши вина", прн елу, а не: „на елу." Кажу Срби и: кодђ чагне вина, и: кодђ ела догоди се ово и ово. Дакле г. Ср—е, | како вм смете народну речБ пре волћ народне и пре времена изђ воиводовнне србске изтерати? Вм сте некш тиранЂ у овои ствари. Да се говори: На веселго, копанго и т. д.: то е целцата истнна; ал' се каже н: при веселго, и: при