Подунавка Београд

124

копанго. А одкудЂ ваша она друга речБ, у кри- I тиви овои: вПриметба?" Л мнслимђ , да е при I овде придато. | 9. Да невала: „Оић е дао петљ ученицима | кнБигу®: то а незвам-Б башљ тако добро; али н1е ј ни ово болћ: „ Онђ в дао петорици гоченицима | кнвигу." И едно, и друго нисамв а одђ Срба | чуо. — Али да овде ништа своиство броително- | га невреди; него да вреда само своиство глаго- Ј ла дати: то само врлши вештакЂ сме казати. Сђ 1 овш№ в речма хтео г. Ср —е да покаже, да не- I валн при своиствама броителнБ! ни споменути ј ово правило мое: „Броитедка: петљ, шестт>, де- ( сет&, и о. п. незактеваго родит. мно.кественши у дателномЂ своемЂ мнимомђ , т. е. кадљ бш у дателнши поставлћна бшти мора.-а, да су скланиема;" а а мвслимт. и потврђуемЂ, да е то на свомђ месту тако, да га ни ст> палјлма кренути немогкештћ. А одђ чега зависи ово: Видјо самв десетљ магараца; купЈо самв петЂ кона? Одђ чега за Бога г. Ср—■е? Н мислимт>, да родителнми многкественши: магараца и кона зависи одђ броителнш: десетЂ и петг>; па кадЂ в тако: онда а мислимђ , да е у реду одма споменути, да броителна: десетт> и петЂ и т. д. таи родителнши незахтеваго: кадЂ бш у дателнши падежЂ доћи морала, да га по срећи вашои имаго. (Краи слбдуе.) НЕШТО О БОСНИ И СРБШ. Босна и Ср^Ја представлале су невада гојкно славенско царство и повћстБ обадве землћ у разнимЂ першдима у вдно се слила. Прво раздћлћн1> те две зеалћ бшло е у деветомЂ столћт1Н) чрезЂ првогЂ христшгскогв кнеза Будими ра, кои е свое царство на двћ частл раздћлјо, и западЂ тогђ , Босну названу, чрезЂ намћстнике или бане управлатн дао, кои се ма.10 по мадо тако осиле , да се сасвимЂ исподђ вшшегЂ правителства Срб1е извуву. Али већЂ у средини год. 1127. Босна се подђ врховно прав/Љнхв Мађара подклонити морала, докђ шв чрезЂ сретне воине на велику моћ& и уваженћ дошавиаи србскш царв СтеФанЂ ДушанЂ, у средини 14- огђ столћтЈа, при великоиг. распространћнго сво1ђ царства, такође опетЂ у притажаи1е Босне дошао. ( Кздђ е побћдн> СтеФана Бана , видк Раића исторје части II. кнвигу VII.

гл. 12 ст. 18.) КадЂ е таи цар* по мпогодвиш« номђ гкивоту сђ позоришта свћта уклон1о се, спадне нћгово царств^, и такође томе сединћна Восна, у едно мложество намћстника, ков е МурагЂ II., кои е саину лобћду на Косовомђ полео (то в могло бшти год. 1448.) задобт , мало по мало оплћн10, и тако се распростре ислаиЂ у сћвероистоку до Саве. В. Б. 6. В Р Е М Е. ОДЂ Лаврент1а, архимандрита раковачкоп». Стрмоглавце бћжи вреие ! Употреба г' докле живишђ ; Докђ т' 6 онага ев~ћжа ака, Свава роду— чпни добра 1 Докђ су т' очп бвстре, саине, Догљ се душа у нј>ии ' блиста: ИстраживаЗ све погр-ћшке, Зве болести рода твога, •И зђ корева исчупаи ш! Д-ћцу, подарЂ драгоцћи&ш Свемогућегљ, вел 'ког1> Бога, Успитаваи в' ползу обшту ! Народност!. 1ИМЂ в' срце ливаи, Народносте. 1 имђ нек' в света! Пг. прадћдовоиБ лшбви правои Нек' с' науче одт, дћтинства ! ■Так' народаостБ тврдо стои, У срцамз усађена! Искореннт' с' ннвадт. неда !! —• Рћка Сава, р&ка ладна, —• Кадт. обгрла Истарт. ладнии, Дуго с' види, дуго с' б-ћли, Кад' с' поцћша, не познае с'! Прогута е ИстарЂ ладнии! ! КадЂ те крачвостБ узкогЂ гроба Лавци свеже, — обузие те, КаДБ с' угаси земно око, На болми св&тђ погледЂ упре, Друго и време прено гроба! Тамо в4чне — вћнце сбирашт>, Одђ свеиоћве руке творца, За дћлава твоа овдћ !! Пази, време употреби, Стрмоглавце ббжн време ! ! —

Учредшјкг Милошт. ПоповнћЂ. Печачано ј П р а в в те л с тв е н ои К н ћ в гоп еч атн б и у Београду.