Подунавка Београд

Бр. »|.

Београдљ 30, 10

РЂЧђ НђМАЧКИМЂ НОВННАРИМА. *)

Вавачи, пис&чв вностравн стола"! Гускв теустонскв трвдес'тт. каггитола ! Нашто ваињ таи крекет1> к'о у барам* жаба ? Нашто то бунцан^ћ к'о пјанм баба ?

Баип. у з'о чзст. вдт. ваиг и грожв4 и вика! У ч'о чаСЂ ваиг. пустог-Б мудрованн днка! Оа' што се за вћке и народе стара, Нехав иаш паса и крпч' новинара.

Што бацате на насЂ стр^ћие, пусте хрђе! Узбиће се на васт. оштр!е н тврђе.

*) П4оан оваи поводђ су далв сила о»м вражгн члавака по н&мачквмЂ новинама, конма ученн тобоже Аривнв сву свога домородву н државословну мудростб на пааарЂ св&та изиосе, потицагоћв каво у нређашнн времеаа, тако н дааЂ данаст. непрестано ватру нЉмачкогт. гн&ва (Гигог18 1еи4оп1с!) протквт. нас!. Славлна, конва сваву слободу одричу, н на то иду, да насљ сасвнмч. убш ! — О Н&ици, црн1> вамЂ образг био на дивану! —

СП : ?:• < $ 4 Л 1 п. „ппж-п""-

1 85 8.

И свав данац^, о вратч. што куете нама, Претворнће се у елн)ч1> до сдободе храма.

Ко вастов сдаб1вг1> свогђ брата да судв. Пада подт. суд ђ божШ н неба тресЂ худми: Ко хоће подт. нрам^ брату вратЂ да скуч»! Неће в^ћк' слободи гледат' сниве лучн. 5. Сви народи браћа, сви су божн чеда, На ков едво небо и едавЋ Богтб гледа; И к'о што едно сунце надт. нБима взходн, И едно стои, влада право надт. вароди. в. Зато вн тераите изћ главе шшђ за двв Одђ господованн вуке увЉкЋ гладне ! КолБ'те у срцам' свонмђ старогт. грћха змјв, Од-ћ нои свака жедни нашу крвк да п!е. 1. Па се мм слагаимо ко руже у вћицу: