Подунавка Београд

126

Брат* будп ВлахЂ *) НЉмцу а Н4мацЋ Словевцу; А Б огб ће 6 б 1 т' волант,, ннћ'ће опетЋ слобода, Па надт. нама изтећи сунце безљ захода. Станко Враз-в. ПРИМИРИ ГОНАШТВА СЛАВЕНСКОГЂ. *•) Домолк>б1е Глогавлвна. Бмнше година 1109. Болесла†кривоустми владаше у Полбскои. Онћ се зарати са нћмачкимт> царемљ АригомЋ петми-в, те оваи му обсћдне Глогаво, градх. у Шлез1и. Глогавлдни дугомђ и храбромЂ обраномЂ ослабе, те видећида се већтћ немогу одр^ати противт. многоброиногћ непр1ателн, уговоре ст. нвимђ примирЈе подђ увћтммљ, да ће се предати шестога дана, ако 1имЂ до тада не бм дошло никакве помоћи одђ Болеслава. Нћмци приме таи увћтЋ, али за емство нћгова извршснл заишту , 'да 1им-в се предаду синови наиг .1авн1и грађаиа у залогу, и доб1го 1и. Болесла†немогући за то кратко време сткћи у помоГи. Глогавлннима, поруми 1имг> да се у покорноств подђ онима увћтима ннпошто не предаду, но да градЂ бране докле годђ е,!,нога узтрае, а да ће онђ што скор1е сђ воискомђ доћи. Охрабрени томђ вћсти, Глогавлнни умКсто што бш шестога дапа отвприли НКмцима врата града, покажу 1 имђ се врхт. зидова истога, сви справни на обрану. Раз.иоти се АригЂ, и удари на нби исестоко, али шшђ жешће буде одбЈенЂ. Жеднећи за осветомЂ стане ммслити, како да 1И кђ предаи принуди, те наммс.ш оваи нечовечнми начинЂ. Заповћди , да се привеже кђ плетору градскомЂ, гдћ стћне и стрћле обсћђеника наивећма падаху, еданЂ дКлђ заложенм му нбинм сшнова, а другш дћ.1Ђ потера предЂ собомБ на

•) ВлахЂ овд1ј узима се у ванстарјвмЂ бнапенованго в значи човева крви ромавсне, исто тако овд& Н 4 п а ц 1> значи човека траге гермааске, а Словенацт. аиачи Славанина снакогЂ. С. В. **) Подт. овммђ васловомЂ издаваћу у Подунавци ваигоначнје прим ^ре изт, славеиске пов&стннце, како би се чнтан^ћмЂ исти нашЂ варод> у садашвђим'}. своимђ околаостнга све всћиа храбр<о, в на сваве »ертве спремао. М. В.

нападЂ зидова. Сгрозе се на то несрећни Глогавлини. Када се они бмлху рћшили , да неће испунити увћтБ са Нћмцима учинћнми, већЂ су знали, да ће шиђ погинути смнови у залогу дави, и бмаху 1И гоначки прегорћли; али убити 1и сада своимђ рукама, то 1 имђ се несносно чинлше, ерЂ одђ тога се грозомЂ одвраћа сама лгодска наравБ. Међу отчинскомђ лгобави и лгобави домовине они стадоше двоумити: првммЂ оружћмЂ, кое бм на нападнике баци.ш , убили бм свого собствену дћцу; они се затегву; али када видоше да шиђ е непр1нтелв већљ подђ саме зидове ступ!о, свето домовне и народве славе чуство плане у нбиовимћ грудима, и сва ина надвлада: грозна оружн сруше се изђ руку отаца на главе смнова, кои сви падну жертва домовве, таке 1 ој <1 ђ невиђене .побави. Али невина смртБ нБина бм освећена: отцевн нрошћу заслћплћни тако страшно потуку Нћмце, да е окрутнми АригЂ 6 б 10 присил ^нЂ на вратЂ ва носђ бћжати одатле. Римђ е имао еднога Брута ; са ко.шчо Брута, пмтамЂ. у овомђ догађаго неможе се подичити славепскш народЂ ? ! М а т 1 н Б а н ђ. О Д Г О В О Р Б на : „Нене при.петбе на Србску Граматику о6ћ Илгв ЗахарГввика. и (Краи ) 10. Ко васЂ научи тако лепо судити. Вм велите: „КадЂ е болћ: саданБ1и него садашнБ1и: онда е болћ и даианБш — кадан&1и и т. д. Ово е чудо ! А гди самБ н казао, да е болћ саданБЈЈ« него садашвБш ? и зарЂ ако има: садашнБш и саданБЈи , гочерашш.ш и гочеравБ^и: зарЂ зато бмти мора кадашнБШ и каданБ^и . негдаппљш и негданБЈи и т. д. О покора ! 11. Мои Г. Ср— е : да сте малко поштенш: могии 6 б 1 поредЂ ваше »амети доста добра учинити ; алЂ одт. тешае злобе невидите кадкадЂ ни гато вамЂ е предЂ носомб . Мое на 104. стр. правило: „Свака речБ состои се изђ толико слогова, колико самогласнм или двоегласнм има и т. д." неможе се онако изврнути, као што вм изврћете з 6 огђ писмена р, и небБ1 ни еданЂ поштен1и човекЂ, кои мене познае, тако извртао, ваКвише зато, гато самв л на страни 3-ћои мов Гр?матике ка:1ао : ч Само р може и гиа «'но писмо