Подунавка Београд

134

ПРИМћРИ ШНАШТВЛ СЛАВЕН СКОГБ. 3. Издаиство казнћно. Лудвикљ XI., угарск1и кралв , бмо е првми етранацв, кои сћде на престолљ полбскЈи године 1371. Мађари су и онда бмли како годђ што су сада холи, граблвиви, невђрни, непрхлтелви свему, што е славенско. Лудвикт., или да наш" ки речемо ЛгодевитЂ, одма како прими владу у руке, уништи послћдн!. наредбе своега славнога предтече, Казимира Великога, наведе савћтљ да незаконииа прогласи двћ оставше Казимирове кћери, а да га една одћ нћговм рођенм заступи после смрти, ако до тада не бн мужкараца Д0610; одузме све землћ одг. покоинога крала нћговБШЋ прјателвима раздане, а поклони 1и своима; удари на народљ неке прирезе, кои га доиста као кралн иђаху, али кои бмше одавна укинути и већљ заборавлћни. Сављ народЂ полвск1и дрктзо е одт> гнћва; између нћга и кралн постане гкестока распра. Такове распре немогу иначе него наишивлћ потакнути чуство народне особености; свак^и се Полнкђ сћти, даму е кралв МађарЂ, и сваши тимђ жешће нћга омрази. ЛудвикЂ виђаше да неможе далћ остати у Полвскои безЂ опасности живота, те скло. ни се у Угарску. Ту, хотећи одвоити одђ Полбске двћ или три некада руске државе, разгласи да ће држати еданЂ полвсши саборЂ у Будиму, надашћи се да ће му ту лакше цоћи за рукомЂ приволити доћи имашће Полнке, данћговЂ плћнЂ одобре. —• На позбшђ крала само дванаестЂ властела дођу изђ Полвске; заокуплћни одђ Мађара сви пристану на нћгову волк>; самв Андр1н Лубранс1аи, Владиславскш племенитми владнка, презирући сваку опасноств, наисилнје одапрк се томе мрзкоме издаиству Мађара и нб 1 овб 1 Мађараца, свои 1 имђ подписђ одрече , и о свему извћсти домовину. Задржана одавна нроств на гласЂ тога послћднћга догађал букне у пламенЂ и сва ПолБска на ноге устане. За кратко време другји саборЂ, саборв управо народнн»1, сакупи се у Кракови. Кралв буде позванЂ на истми, и дође са своимђ Мађарцима и многоброиномг. воискомв. Грановскји. великји чуварЂ круне, да. де одма потаино похватати Мађарце , и одсћћи 1 имђ главе. Кралв, неснагоћи ништа за то, уђе у дворану сабора, и сћдне на свон престолЂ Ту Грапозск1Н стане му наигкешћимЂ рћчма избралти сва беззакон1л ; коа е почин1о, ави му, да се

уништава све, што онђ и онб1 еданаесторо Ма^ ђараца нћговн заклгочише у Будиму ; пакЂ подижући сагЂ, коимђ су степени престола бнлк покривени , одкр!е забунћноме кралго нвина ту лежећа мртва тћлеса, ове рћчи придодавши: „Овако ће у будуће казнћнЂ бнтн ко годЂзакориств твого буде шкод I о домовини." Невћрнни кралв увиди, да се неможе успћшно борити са великодушннмЂ народомЂ полбскимђ , у наивећои забуни склони се у Угарску, и умре на едну годину дана после тога сабора, имено у год. 1382. Матја Б а н ђ.

О ОНИМА, КОИ С У КОДЂ РИМОКАТОЛИКА ЗАХТЉВАЛИ, ДА СЕ СВЕШТЕНЦИ НБ10ВИ ЖЕНЕ. (Саобштт Веи!аминт> Бороцкш.) П1усЂ II. папа, наипре именованни ЕнеасЂ Силв1усЂ, као што вели Платина о нћговомЂ животу, говор1о е: „Свештеницима е великимђ узрокомЂ одузето супружество, већимЂ треба повратит и. к Георгш КассандерЂ, богословЂ белгшсши , у свогои кнвизи подђ заглав1емЂ „СопбиНа" савЂ е у томђ , да се законЂ безженства одбаци; ерђ е прилика разпуштеногЂ и одузданогЂ живота. СигисмундЂ, кралБ угарск1и, у савћту васил1искомт» супружество клнру да се поврати искао е. У собору тридент1искомЂ печуискЈи епископЂ, именомђ како императора, тако и Баварске кнеза, француски оратори и други за укннуће тога закона гокорили су. ОДГОВОРЂ ОДГОВОРУ н а : п Нече при.петбе па Србску Гра.натику одг Илге ЗахарГевића. " Друг1И бн се може бнти и стнд^о, али Србину, кога езнкЂ кнвижевнни 10ШЂ колико се може очишћенЂ, умћренЂ, уеднострученЂ и на извћстна правила доведенЂ ние, ние срамота рећи, да сеоп «збшђ учити мора. И л самв га одскора свикавати почео; и то зато, што се мени одђ селлка рођеномЂ такова прилика показала, да материннмЂ езнкомЂ у равноме Срему па и овде у Србш само са селнцима, врло редко сђ вароша?№ма, кои 6 взнкг туђинствомЂ, а и — јошђ