Подунавка Београд

140

лишиа, кои показут како се лакше дозпае то гтрво лице,"у томе, Боже помози! Кадљ ви само не рекосте како другчје, а овако ако е, т. е. ако ова правила рад' тога стое, да показуњ како се лакше дозиае то прво лице, а оно хаидте да видимо пвину вредностБ. Наипреча е нужда, дакле, да морамо знати когљ е снрезанн кои глаголт., а ово немоЈкемо пре знати, докт. нкгово прво лице непозиамо; а да можемо ово наћи, казаће намЂ правила 65. и 06. стране. Тако хоћу да анамЂ по комг. спрезашо могу спрезати н. пр. глаголђ лшлнти. Оваи глаголЂ излази на лти ; дакле, прво главно правило на65. стр. морамљ прећи, ерЂ у нћму примћра на пти нема (а и да га вма, внди се колико бм вредјо, мало ниже); ха ево лти у 11. одозго врсти; ево и правнла о томе: „1. оии елаеоли на а т и и л т и, кои по друеомг спрезашо иду, и иду по примћру наведеногг. на лти глагола; е дакле: шиллти, л$мг = лњллти } л%мг\ — одђ глагола ЛЈОллти 1 лице лшл-кмЂ\ индн иде по II. спреги. —!— А могу се ова правила 1ои1Ђ и лепше протолковати овако: она су, велите, зато онде, да покажу како ће се прво лице наћи , да могу по 1. лицупознати, ковгђ е 11 спрезана глзголђ ; а овамо велите: они глаголи на ати, лти, алти, сиати н т. д. кои по II. спрезаит иду, нмаго и т. д. Дакле уместо, да ми кажете наппре прво лице, па да по нћму познамЂ когђ е спрезани Ј-лаголЂ , а вм ме гоните , дз морамг уццшџ цнатц цоаЂ : е рпрезанл кои гласолг, па онда могу цаћ|1 како има у 1. лццу. Еле : гди с' Ј5бш ? ннгди; шта с' тражш? нншта. То се едно само лсно види, да : сва она правила, коа одђ главногЂ на 65. страни одстунаго, нису ништа друго, него нска узбркана, куса и само за оне у Примћрима ставлћне глаголе важећа изааш. 6. Оно прааило, ков вели: „кадЂ се изостави ШЂ или чита†слогђ ошђ или ешЂ, и до зла бога е замршено ; као годт^ и оно , кое пели да после а долазп п и т. д. По овоме садЂ незнамЂ пл' ћу одђ глагола н. пр. рогатати , запретавати п др. мл. произвести рогаптамо; запретапвамо, или: рогатапмо, запретавапмо? — Дал ћ ; вм, господиие, хоћете наше рћми да плмаџарнте, кадЂ Шж-& опрдикн оштре акценте даете? зарЂ 1м'е доста иа сваку рћчх. по едат. пцон природнши акцентЈ> ста«11тн: него морамо н пр. у рТ.чк учнти II нздђ у, и падЂ и по маџарскн оштро ударати гласожЂ?

8. О предлогу /?/>иможете у почетну овог% могђ одговора отв К тђ добмти ; а и покраи тога . оиетЂ васЂ увћравамЂ, да га одђ простпгЂ Србина до дамао .ђ нечу. О частпци при, у рћчма в. пр. при.п&тба, нема разговора. 9. Да ово: „ онђ е дао нетв ученицвша кнђи . гу," као и „онЂе дао петорици ученицмма кнби> гу," ии сђ едне стране невалл, признаете; тако дакле оно 3. правило на 84. стр., као и ово у одговору, кое вели: „броителна: петв, шестћ, десетв и о. п. незактеваго род. множ. у дателиомЂ своемо мпимомЂ , т. е. кадг би у дат. поставл^на бшти морала, да су склаилема морао бш ми г. Захар1евићЂ протолковати, да дознамЂ шта онђ жели сђ НБима; другоич1е е ,, имашг штогодг, да ти правимЂ посла,' л кагке србска пословица. 10. Оне рћчи, коима е граматика, кол по опредћлен1К) свомђ ..доброме говору учи насЂ,' 4 иаписаиа, држимЂ л и треба да су болћ одђ други; па зато и велнмЂ, кадЂ е болћ садаими (ков се у вашои граматици чита), нсго садагинмп ; да е онда болћ и кадагшп, него кадашимп , ерЂ су ово рћчи едиакогЂ образована. Него требало бм да знамЂ, да сте вм што замршен1го и нескладН1го граматику написати трудили се; па онда о свему овоме могао бм мучати. 11. Да бм што славнпо побћду „своиски" одржали, и болго прилику имали, да срце „свобски" искалите, оставилисте, господине, ову о слоговима приметбу на последку. Али бмло, како бмло; вм сте сђ одговоромЂ на нго доказали, потврдилн и одкрили, да су правила ваше гра» матике узбркана и куса; почемЂ сте о слоговима онде говори.ш , гди Ј ошђ ние бмло времена ни реда, т. е. гди е рћчг. о писменима бмла; а у цћ" ломђ оножђ правилцу на 3. страни шта е слогг; као годђ и иа 104. стр., гди е башЂ мћсто , да правила о слоговима не остану куса, о писмену рци ни спомена немате. Да ваша, г. Захар1евнћЂ, граматика има премного погрћшака, то самБ и казао онижђ у почетку примћтба ставлћнимЂ рћчма: ,,ерЂ се она као србска граматика поправитн неда," толико е, видите , погрћшна , да се иеда дотерати, да буде србска граматика. 3. Августа 1848. Бидили сте ме главомг. С р. —

Лсча! а н о

Учредиикч. Мииои11> Поповпћт. |1равитеЈс1веноб Кн».игопечатн1.а

у Београду