Подунавка Београд

® А ** ■ Бр. 36. БеоградЂ 3. Септембра. У«^> •; 'V/10 5 8*

ГЛАСЂ УДАЛЂНОГЂ СРБИНА узаточенои вили. (Сороћу иолвтве оне „Судбн." Внд. Под. чнс. 15. 1846. год.) Већт. ве пиштн, посестримо стара ! Сбацн ланце, Боп. с' о роду стара ! Ено слушан, нбинђ се р ^куе ! В-ћкт. му златнми садт. да дарув ! Сруши кавез -б, не тугуи ми далЉ! Дођ;: еђ мени, два су года ман'к ! Н&дро тн се мов раствара, У иедт., шећерт., гледаи претвара ! Да те прнии ст. жаромЋ, К'о залгобл&нт. милу, По члшнш ст. даромт., Желвно мок) внлу. Пр едразеуде у пучнне тури ! бдраве мБ1сли свое там' не гнгори! Нек' предт. тобомт. св^тли просв^та, Свуда пр»1 ацт., нигдћ попр4ка ! 08 васкрсни, истинои!. слободомт. ! Самарнввп таина, к'о предт. водомт. А не ст. лажомЂ, пфн ! повупушомт., Та Парнжкомт. ономт. мутлгошомт.! Таи ти гласт. в св!го , Што с' и неда г.арат', Да се МБ1СЛИ сл1ГО , ТапвБш' себе стварат'. а комт. мрзно ? одмћри му сћ лактоит.! Премт. е просто, ал* достоинбјмђ тактоитћ. Ту провзли тзмну решетку ! А чавуцн пку шсмшетку ! П1то в всће цћлогЂ свћта ћордв Моћи пресћћ', но се одбит' горде. •—

Дед', о спали грдну мрчину ! Пробн Фетку судби ртвну! Те искочи сђ духомтћ, Как' ти желн хоће! Да погубишЂ ст> лукомт. Све старннске злоће. „Лакше желво, мил!а од-б иене ! Докђ јошт. слога у кол-ћвцн вене, Пст-б ! кроза сант., чуи, шта говори: Чекаи зору, докђ се вомодв!!!" Тако данастћ. тако сутра, слого ! Само да се не заметне коло . . . Аваи вило! как' е дугочка , Како л' тежва судбе кркачка . . ! У Галацу. Георгјв Срдић*.

ПРИМћРИ 10ПАШТВА СЛАВЕН СКОГБ. Е р м а к т>. При свршетну шестна^стога вћка, кадт> « в.1зда<> у Русш Исанљ грознми, еданЂ донскокозачк1и четникЂ, именомт. Ермакљ , обезсмртн изианреднБЈМЂ шнаштвомЂ свое име. Неиман>ћи под-ћ својомђ заповћсти више него 6.000 л»Д1И, онг. намКри стј томђ маломЂ воискомђ ући у СибирЋ, и тамо иреотети врховну властв Таторима. као пдто е н ови бмаху преотели мћстнмжв господарима. На ту цЈ.ив онђ набави све по« требите ствари, уреди свого воисчицу, пропишв 10и неке законе, постави казни, и упути се. Како уђе у СибирЂ , сви жителви подигну се на вћга ; али они морадоше све еднако одступа*и исиредЂ «озачкога огнћнога оружн , кое шш«