Подунавка Београд

146

онда нису познавали. При свему тоие што су многи одђ истога гинули, опетЂ су се тако кр1.пко опира.ш, и толико се е крвавм боена догодило, да Ериакопа воиска спадне за кратко време на две тисуће лк)Д1и. Неустраши се онђ тимљ, но ст. малммЂ тииђ числомђ све напредЂ идући, побћди више пута Куш)на, наисилн1ега у свему Сибнру татарскога владателл ; узие неке градове, пређе ТоболЂ, пррђе КртисЂ, и са саме четири стотине воиника >суди се улћстн у ТибирЂ, Кушунс†престолнћЈи градЂ. КушунЂ оставлћнЂ одђ свои побћже у пустинго. ЕрмакЂ изврппо е свн намћре свое, правммЂ е кралћмЂ постао ; али се не пушта за то одђ свов среће заслћпити. Видећи се у средЂ неир1нтелвске землћ , са мало лнјдш , скоро безЂ ираха и олова, а надЂ тимђ никаккои помоћи ненадагоћи се, поммсли да бм навболћ бмло извћстити о свовму завоеванћ и тадашнћму бћ1ћу цара рускога. То поммсли на учини. Године 1580 упути се изђ Сибира у Москву едно поклисарство одђ 50 козака, носећи московскоме цару много скупоцћнн коша на поклонђ . 1\1еђутимђ ЕрмакЂ не одустане одђ своега чудноватога ратованн, онђ обиђе побћдоносно краеве рћке Иртиса, и сиђе далеко до нћнога ушћа, дочека и улгодно оправи посланике неки сибирски воивода, и своимђ милостивммђ и праведнммђ владанћмЂ омили се свему народу. Али 10шђ му остааше покорити много непрјнтелн. ОбсађеиЂ одђ истм у Сибиру, а стћснћнЂ одђ глади, изиђе изненада едну ноћв изђ града, и што не посћче, растера. Само 300 воиника остало му е; пакЂ шшђ и тада оваи човекЂ нечувене смћлости не одбаци ммсао далви завоеванн. Пође у полдневне стране Иртиса, поднрми тамошнћ становнике, и као сведобитникЂ на концу у свои ТибирЂ врати се. Али ту на скоро дође свршетакЂ тимђ чудесима. К}шунЂ, неуиоримми Ермаку непр!ителЂ , почемЂ га силомђ не могаше добити, склони се на превару. О нђ иошић кђ нћму неке свое таине привргкенике, вои му слажу, да еданЂ карванЂ долази сђ нбнмђ тргонати. те га тимђ извабе изђ град,а , а ноћу вападну на нћга изг> бус'ш и све му скоро другове аоуб|»цо, После наихрабрје обране, ЕрмакЂ видећи се готово га« Ј-., одетуци ; џлџ дошавши на неку рћку и идући да скочи у чамаиЂ, падне у воду и утопи се. ТеЈккјК оклои-ј ,. дарЂ цара москгвскога, кој ? е на себи носјо , притегне га на дно.

Тако погине оваи СлаввнинЂ, единственми човекЂ, о ч!ои смћлости и храбрости могли бм сумннти наис»1ћл1и и наихрабрји лн>ди, да намЂ исте нису онако свечано посвћдочене у повћстници. После нћгове смрти КушунЂ заузме свов државе ; али ка скоро му 1и одузму Руси, кон изгубивши одђ глади и трз г да сву скоро прну воиску, 1ошђ Ермаку за нћгова живота у помоћЂ послану, сђ другомЂ дођу , овладаго гућлммЂ СибиромЂ, кои е све еднако одђ тога времена у нбиовои власти. М ат I л Баиг.

НЕШТО О ПОСЛЂДОВАТЕЛБИМА ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ У УГАРСКОИ. (Саобштјо Вен. Бороцвш.) Исповћдателћи источне цркве, у своши вћрозакона слободи угнћтени, особито у Бикешкои вармеђи, подигну буну год. 1735. подђ Карломђ VI., скупе дћиствително 6—700 лгодш , сђ коима су хотћли на АрадЂ ударити, но буду умирени, и НБ10ВИ предводителБн погублћни, четири названа коловође, имено ПетарЂ СегединацЂ (другонч1в Перо), 1оканЂ СебеоћинЂ, Андрјн ПасторЂ, и СтеванЂ Силаши буду 4. Априла 1736 год. у Будиму точкомђ погублћни, и на 4 черега разсћчени. ПавелЋ Матула, Стевант> Барта, МихаилЂ Санту , Петарв Сабо , и шшђ друга четворица, буду обезглав.гћни. *) (Види Енгелове исторје о Угарскои част. V. стр. 285.) Мар1Н Терез1н саизволи Архиепископу источногђ вћроисповћдашн год. 1749. 2. Августа еданЂ годипзнђ1и качмералнми прилогЂ одђ 9.000 Фор. као дотацно за штету, кого в имао у последнћмЂ турскомЂ рату. (Види Енг. ист. о Угар. част. V. стр. 313. и Давидовићеве ист. народа србскогЂ стр^ 144.) Године 1771. 20. НЈ.пн, кадЂ е год. 1767. србскш саборЂ у Темишвару држанЂ, изда се еданЂ илирск1и регуламектЂ за свештеннична и грађанска дћ »а источнм в 1.роиспов1,диика. (Видн Еиг. ист. о Угар. час. V. стр. 335.) 2. Лнуара год. 1777 изда се другш илнрсши регуламентЂ, кадЂ е год. 1776 саборЂ у Карловци д^жанђ. Год. 1779. 17. Ш.па дође кђ тому јошђ изненћнш - решкриитЂ у 70 параграФа. ( В иди *) По презнкенпиа иора да су бвма браћа наша В.осв} врЂ нћв су б&дне свагда нанвнше у вЉровакону уанеинрнвадн .