Подунавка Београд

147

Енг. ист. о Угар. част, V. стр. 339.). Год. 1791. Марта 5. установ.гћна е придворна илирска канц еллар1Н, у коши в Мађарг. гроФЂ Францљ Бапаша предсћдавао. А године 1792. Шлјн 4. скинута е ; дћла нћна дана су придворнои угарскои канцеиларш, и уређено е, да буде у нвои урбскш епископЂ као придворнми савћтникЂ и реФерендарљ. Године 1807. отиде србскш епископт> темишварскш Стевант. АвакумовићЋ изђ Беча, и остави реФерендарство. (Види Давидов. ист. карода србскогљ стр. 145.). ДЕРВМШМ ЦАРМГРАДСКИ. Народна приповћдка босанска. (Саобштш Фр. Шквћг.) Сваке године побожне дервншке чете обилазе главне градове османскога царства. ЦариградЂ, то е нјпово разкоипе. Нема годнне, кадЋ они небм поећтили оваи светми градљ. вдни долазе одђ Ацама, други изђ Анадола, трећи опетљ одђ Багдата и т. д. Ту они свое побожности и убожности траговеоставлаго опомингоћи Цариграђане, како е излишно свако послованћ, каква е крћпостБ, колнка е светина, отрцанимЂ и опрцанкмђ по улицама цариградскимЂ милостинго просити!? — Л незнамЂ шта бм године 1828., што тада већимЂ броемЂ походише ови свети гости ЦариградЂ ? Та они добро знаго , дз што ш е више, то ће имђ манћ запасти. Али они опетЂ крцаго у ЦариградЂ, и већЂ е неколико стотина бмло на окупу. Свак1и иносгранацЂ реко бм, да су дошли ЦариградЂ одђ московске силе бранити. — Дружтво, „ИсламЂ" прозвано, наипре се настанило. И докђ бћ^лше само, и тако и овако промећаше се ; али садЂ ето муке ! ЧетвртакЂ бмаше, кадт> Уссинђ , другктва овогђ старешана, скуиићнои браћи овако поне набраати и плачннмђ гласомЂ нарицати; „Браћомол! све дванаестЂ правм мусулмана! ето видите и сами, да између свм осталм година ова намх. е наицрна уродила! Три дана прође а мм ни паре ни динара стећи немогосмо, ДанасЂ праве турсве вћре нема. Нема оногђ старогЂ «илосрд1а прама нами. Све е оладило. Богме зло! Та чули сте, што е бнло одђ Варне, Костецџе; шта се догоди сђ бдреноиЂ , шумлђомђ и В идиномђ ? Та чулисте, коликоВлахЂ цзсћче турске вћре. ЗарЂ то нису очевидна покарана бодаи и светца Му" хаиеда, кои су се разсрдили на данашнћ Мусул«

мане кано пратГоце нћговн свет&1 лгодји дервв. ша ? Та Бога вамЂ! зарЂ невидите како се Турчинђ у влашке пантуле сапео? Па бмти добро? ИинадЂ, никадЂ; пропала е вћра турска!! Чуите браћо и сиротинћ другови! нама се вала разставлнти. Мм морамо кудт. кои за наФакомг оставлшоћи ЦариградЂ бож^ои срдби. нек' се Московђ на нћму освети, наплативши немарноств нћгову прама нама и вћри турскои! " — Далћ говорити недадоше му обилате сузе, кое га грозно облише. Остали другови бмше тронути рћчма свога старешине; и нг.и сузе облише. СамЂ ОмерЂ веселнмЂ окомђ погледаше садљ тамо сад^Ј овамо, кано да јошђ надежду небмншј изгуб|о. ,,Коркма, браћо, коркма другови!" (поче ОмерЂ) „а самв наимлађи, па зато и наилуђи; ели мени тестирЋ говорити? : ' Сви одговоре: „ТестирЂ."' ,,Е кадЂ е тако" (настави ОмерЂ) „устрпите се! мм јошђ нисмо пропали. Има ЈошЂ правм Турака у Стамболу: ше истина да су се башЂ сви повлашили. Нисте ли виђели, да су млоге чете дервиша нагрнуле, пакЂ се ови свети указаше Цариграђанима, те на насЂ ни погледати неће ? То е правми узрокЂ. Та и мм нисмо будале. Ево мои савћтЂ, а ето ви ели мунасипЂ ? Сутра в петакЂ. Н ћу се укочити и кано да самв мртавЂ — улисичити. Изнесите ме на средЂ сокака, кудЂ се у велику џам!го иде; покрите ме безомЂ, а метните ме на даску: ту ме четворица чуваите и надамномЂ ндикуите. КадЂ васЂ кои одђ мимопролазећи, зашто плачете? упнта, кажите да вамЂ е другЂ еданЂ умро, пакЂ да немате трошка , чимђ бм га укопали, како прописуго обреди нашега шла. Та зарЂ неће толи каменогЂ срца бмти, да се мртву тћлу не смилуго. ПакЂ ето ашлука. ЦариградЂ е г/ространЂ и џам1и доста има, а нзсђ дванаесторица; па ћемо се ређати, што Богђ да. вли мунасипЂ? в Б днммђ глзсомђ сви завичу: ,„,Бре аФеримЂ. Омере! ко се надао , да изђ таке главе може толика паметв изаћи?"" — ,,НећешЂ ти, л ћу први кано старћшина" (радостанЂ повиче Усеинђ ), ,,пакЂ ће замномЂ по реду сви!" — ,,,,Та» манЂ тако и валл! нек' старћшина првми иде"" (завичу остали) — бдва су дочекалн сутрашн 1. гђ дана нетка. КадЂ е бнло око подне, да ће Турци у џам1К> ићи, четворица спопадну даску, на којои ухинћнми шиовђ стлрћшина лежаше, те се сђ нбомђ уставе на средЋ сокака, кои вођаше у СоФи -џамио. бданЂ на другога намигну. те ио дзоица ндиковати зачну. За дуго нису бм-