Подунавка Београд

Бр. м.

т ж

БеоградЂ 8. Октобра.

1828*

X В А Л А доброволвно прнтичућимЂ бранителБима рода, вћре и народности србске у воиводовини србскои, Тешво свуда своме безЂ своега. Срб. аар. посЈоквца.

Ои многа 6б1 столећа протевЈа И да б' игда Србинт. поп-ћввуо Ооп-ћвнуо изт. грла швачна А узт« вћшто струну удешену , Да с' гонаци веродише храбрв Махнув'' бриткои-в у деснвци сабдћош, Буздованои!. тежкинЂ шестоперцем1> И ЈагаимиЋ воп .сђиЂ убоитмиг Браннт' в4ру н завичаи србсвјн, •А за брата ■ за сек> мнлу, И за свого остар-ћлу иаику, И за бабу кућна донаћина На боишту врвцу проливавшв , , . Кад1> в нћму свака п-ћсиа шала, (Ков шал-ћ Нћицу и Фравцузу И весташне игре Талјнну) Вав1> пћсмнце сђ бов донешеве! Ков научи досле н данасве Дћда дубнт' гусле аворове, Тавве струве в4што првтезатв И прстина хитро управлнтв ? ! Та свв знано, па в садЋ првчано Д а наш дћде па н прадћдовв Текарг онда с' нвор - гусла наше Поп-ћвати смнна, унучадна, Братучеду в вонипв нилонђ >Кад -Б нам вре прнчат' славна дћла ,

Славва д4ла старогт. КЈгт. Богдана, Д е в е т - б храбрБ1 браЈ а К) г о в в ћ а , Соколнћа Милош! Обилића, Косанчића нТоплице храбра, Лазареву ннежеву невиностБ И нздаиство, ахЂ, Бранковић' Вука! Стотинаиа с' за Крал%вић' Марка Ноградило гусла гласовитБ!; Хилндаиа за К а с т р 1 о т' ђ о р ђ а И за нужа Смедеревца Ђ } Р ђ а 5 Све то храбра збогљ боришта нћвна : Гди за сем, гди за брата мила, Гди за храбро отечество србско, Гди плаћамћ сватбариву крвву Арапину црномЋ душнанвну! А за Силна СтеФана Душана Нечувена дћла и гонашства Неброеве с' даворје чуше! Те се и садт. прича и попбва. Што л' 6 б 1 Симо Милутиноввћу Подкликтав'о са обдака вилу, Да му грлонЂ све свнвјв зв-ћзде И ђинђухе изћ куновске слане Пообара н потресе зенлвн ? Да неб' радо саплетао вЉнце Шиацина н ввтез'на србскинч« К а р а-ђ о р ђ у, дичнонб вожду србскоиљ, Аидук-ВелБку чувеномт. гонаку, Ц и н ц а р %-Н н к у н брату ну М а р м у, И М и л о ш у одб Подцера славна, И Ч у п и ћ у, каменитои стћни , И врлоне од-б меидава Л у к и ! Ои, шта л' нене, мои Србине, двже Те да с' нашинЋ н дћдове лире, Кого ми в ари умрлом -б часу Ко ананет^ 'ваво оставт : „НнсамБ тн в, смвво, саградјо