Подунавка Београд

168

ти предЂ домаће, као и пред-в приходнике и госте. Таи обзирљ на прирођено право сиаб1ега пола дае намЋ нсно свћдочанство шЛове нравствене добродћтелви. Да ли су сачували Славдни и ггосле ту изображеностг> и славу своњ ? Никако; ерљ посие у деветомт. и десетомЂ столћт1Ш у неки Славина трговина и обртноств сасвим1> изчезне, мћста пропадала су а насунрот -б суровоств, ленвостБ и немарноств се разширила. Затто се то догодило ? Тому су криви окрутни потлачителви и разорителБи нбшви , Скити , Сармати , Авари, Хуни Тевтони , Мађари и ини дивиби, сурови и граблБиви народи; желвни бол и плћна згрнуше се у нБ10ву домовину , покоривши 1и себи, бацили су на нби насилно тежк1и арамх> робства, лорушили немилосрдно домаће уставе, обреде и обнчае и натераше ш у мћсто ти на нвЈове. Да ли се не латише оружп противу ти угн%тателн? У каснЈе доба, кад-в су Славнни одћ времена до времена. нешто придаткомЂ Хуна, Авара и Тевтона побћђени, нешто неправдомЂ одђ несиоснм ибјовш сусћда, нвима учинћномЂ, присилћни 6 б1вши , крваве боеве сђ бизантискима Грцима на Дунаву а сђ Нћмцима на Лаби водити су почели. (Продужнће се.) МУДРА ИЗРЕЧЕН1Л ЧовекЂ има нужду у човеку, било у веселк> било у туги; ерт> радоств нје права радоств, жалостБ нје права жалоств, кадв в човекЂ ни ст> кимг> не дћли. Провидћн1е кадт> хоће човека да узввЈси или да понизи, крила едне мушице могу га подићи, као и едно перце што га може обалити. Неупуштаите се у препирку са великашима, ни у тесно пр1нтелБСтво са слЈЖИтелБима Ићшвнма, ако хоћете да добро прођете. Александерљ маћедонскји, завоевателБ старогђ свћта, хотнше да га лнјди за неко божество почитуго, па наипосле само три аршина землћ доста му е бшло.

ЧовекЂ докђ тражи мудроств, дотле ааслужуе име мудирце; одма постае будала , како поммсли, да већт> сву мудроств обвладава. КадЂ бм ин)ди све оно време и ону проницателноств на науку употребили, кое на игре и друге будалаштине употреблгом, свћтЂ бм бно пунЂ са просвћштенимЂ лгодма. ВладимирЂ Васићљ.

тш 1ЛСБ^1Е»И« *)

Устаи Славлћо, време в! Дуб -б се робства руши —, Да сдободе прозор-ћ Све душмане срЈШи ! * Сава, ДЈнавт» иоднже Г1о обалам' Срблћ ■—, Храбра срдца поджнже , Да м' одсћку дрвлђ ! * Оне старе ввтриге: Н "ћ м ч а р I в птенце — , Метерннха телћиге; Кошутове ланце! * Устан, Кл!н сићшн се Новогљ вЉка раду! Тект. са слогомћ т4ши се, Да ћеш% с' отет' гаду. * Злоћа Бечомт> бунтув, Задвћ!и отров1> рнгну! Да предБ смрћу лудув, Так' јои судба магну . . ! •* Бн , подигнн синове На оруж^ врнскомЂ ! Да одбране домове Твое, Славлћо, дистомђ !! ! ђ. Срдикљ.

*) По сммслу овогг мвоговажноп чланва у бр. 89. Срб. Беогр. Нов. т. г.

УчредннкЋ Милошђ ПоповићЂ. Печачано Правителственоб Кн&игопечатвка у Београдт.