Подунавка Београд

175

2. Учени мужеви: Управда, цесарт. римскШ (Шстин1ннђ ) правознанацт. и умћтникЂ , Коперникђ . Нестор*, ХнекЋ, ВелеславинЂ, Коменскш, Ломоносовћ , Карамзинт,, Красицкш, Добровск!и ? Линде Бернолакг. (Сарб1евск1и, Ннуст> Г1аннонЈуст>, Мато Белт>), и миоги други. 3. Црквени мугкеви: Иват. IV. папа римскГи, СлавининЂ изт> ДалмацЈе године639, Ницеасљ патр1нрхт> цачиградс!ии, Ивант> Хуст>, бронимт. ПражкЈи, Ивант> Непомукт>, Воитћхт. (Адалбертус.т>), Труберт> и т. д. Коп су лица женскога полп знатна у исторги Славннскога иарода? 1. Либуша, кнегинл и госпођа, мудра и сиавна у Чешкои землБи. 2. Власта, или Властислава, водила е седаит> година ратт> противт. мужева на Дћвину. 3. Вишна, кралћица Поморана. 4. Драгоиира и Л \дмила. она непр^лтелБица, ова пр1.чтел1>ица Христ!ина. 5. Божена, сеоска дћвоика, потомт> кнегина. 6. Гуга и Б^та сестре , кое прве дођоше са сво1омт> браћомт. у Хрватску. 7. Ванда, нћи Кракова и Брониславе у Полбскои. 8. Катарина одт> Бора, Лужичанка, Лутерова супрз^га. 9 Катарина II. славна Руска царица. Кнезоеи и напславнгв обителни Славннскога иарода сада живуНе ? 1. У Мекленбургу: Ведики воиводе ђорђе и Миросла†Франво, потомци Прибислава. 2. У Чешкои: Коловратт>-КраковскЈи, Лобковићт> и Тунт>. 3. У Морави: Дитрикт>-Теинскш, потомакт. Сватоплуковт.. 4. У Срб1и: Александерт> Карађорђевићт>. 5. У Полвскои: Чарторискш, Лблановсн1и, Лубомирсти, Радзивилт>, Сулковскш, 6. У Русш: Никола царт. Рускји и н Б говђ братт> Михаило, затимт> кнезови : Голизинт., Ла-

пухинт>, ЛабановЂ-Ротовскш, Долгоруки, Кутузовђ , 1орчаковт>, Шнхматовт,, ШаликовЂ, Шаховскои, Воронцовт., и многи други.

РУСИНИ И ПОЛНЦИ У ГАЛИЦШ.

(Продужен1е.) Премда у слћдству политички и вћроисповћднБ1 гонћн1н, а потомт. з 6 огђ взу итски спетака, некадЂ си.1но и славно благородство Русинско промКннлое прадКдско Грчко вћроисповћданћ свое са ЛатинскимЂ, и приии.т обБ1чае и езмкЂ Полбскји и тб 1 мђ изневћрило народноств свого: опетЂ никаква лукавста нису могла произвести измћну народности у срцу народо, у собственомт> народу РусинскомЂ. Онђ вћрно и свето чува до данашнКгЂ дана свои взнкћ . свое нрави и обБ1чае. Никаква зиоба, никакво гонћнћ, никакво понижен1. ш'е му могло одтргнутн то благо. БавлћнћмЂ нашимЂ, у течаш четири вЈ.ка, подђ пранителствомЂ Полбскимђ , нисмо изгубили свого народностБ, ерЂ на права народна нема застарћлости. Грци налазивши се више столћт1н подђ владомЂ Турака, нису престали 6бјти Грцииа, и нису постали 'Гурци. Тако исто Курландезн и ЛиФландези, становници источнеПруске, па и сами Литвани нису се пополачили. премда су 6б1.ш подт > влаломЂ Полвске. А зашто 6 б 1 мб 1 Русини осуђени 6 б 1 ли на губитакЂ наше народности, ва.шда аато, што в немила судбнна за неколико столј.тЈн оодчинила зем.но нашу влади По.шскои ? Одђ 1772. год. мб1 се налазимо подђ владомЂ АустрјискомЂ, пакЂ се нисмо понћмчили, већт. сио остаии Русини. Одђ Пћкаца неима опасности за нагпу народностБ. За то намЂ имствуе Чешка, коа, стоећи у наиближои свези са Нћмцима, силно чува свого Славенску народноств. Полнци никако не сачинаваго у источкои Галиц1и то, што се може звати нацЈомЂ: они су или потомци Фамил1'л , дошавши тамо у нреме ПодБске владе, кое су, нао што е изт. исторјв *) познато, доселиле се у ову прекрасну, нлодоносну землго и у Русинске градове, или про»!Зи-

*) НарушеввћЂ, томт. IV. стр. 385., тиич. VI.. стр. 10С. 114, тоит. VII. стр. 58.