Подунавка Београд

176

лазе одђ онм Фамил1н. конма в Ио.шска круна даровала, у виду старателћства, освоене спанлуке *) некада силнм боллра Русински, кои су доцН1е постали, по већои части, собственнмт> иманћмђ ти 4>амил1н. Тммђ потомцима Полбски дошлнка придружени су, у течаш нремена, лакоммслени Русини , кои одт> части избћгавашћн презиранћ и увреду за свое происхођенћ , одђ части желећи добмти приступа кђ Полбскомћ двору, дозволћнн за упражнлванћ трговине и занаса, или ради узвмшенн на достоннотва, кон су заузнмали сами Поллци, одрекли су се свогапронсхођенн и народности. Овакви невћрници, да бм задобмли повћренћ Полнка, помагали су јимђ у политичкомђ преобраћанго свои земала, и бмли су већи Полнци , него што су сами рођени Полнци. Овакви изроди, на жалостг,, виђаго се и данаст>: они нмаго обшта своиства свјнј издаица. Но ненћрство нвино неможе наудити Русинскомђ народу, као што и одступништво некн Хриеплна, кои су се одрекли свое јвћре и прешли у Турску, ше шкодило вћри Хриепннскои. Такове невћре осуд!о в гласљ народа, жигосавши 1и названћмљ издаица. Кадљ Русннска народноств н!б пропала увреме прелазкасвега Русинскогт. благодарства Латинскои црквн и присвоенл обмчан Полвски, то ће занста манћ пострадати сада збогљ изданства некн лакоммсленм лгодш. Нећемо доказивати, како е грћшно изневћрити народЂ свои, само ћемо то примћтити, да су ти л10ди већт> доста казн(.нн свошмб собственом -б кривицомх>: не хотећи у средини свогђ народа бмти првима, они су кодђ Полнка добмли последнн мћста, и мораго у свакомЋ случаго, докле се не изглади памтенћ невћрства нбиногђ, слушати презрнтелно Полбско названћ: Русинишко! Иолнци, како дошлнци, тако и одпадници Русина, притбснннши Русинско благородство, заузели су нћгово иманћ, прогласили су себе господарима землћ, и данас-ђ се величаго назива-

# ) Длугоушт., стр. 783. „Оао вло упвожило в се збогт. властолгобш Полбсев иелнкаша, ков, добђ1вшн на дарг одт> *ралп градове н села у РусннсвниЋ землнма н у Подолш, нзгвалн су одтуда праве господаре. " Б&лћск1н стр. 371.

нћмЂ ПолБСке народности у источнон Галиц1И. МеђутнмЂ у Галицш сва су села Рзсинска, а само вароши Полвске, одакле се види, да Полнци немаго овдћ главногг. суштественогЂ састава нац1в т. е. народа. Галиц1н, и подђ Полбскомђ владомЂ до XVII. вћка, чувала е свои собственнб 1 и 63БШБ Русинск1и у законодавству, управителству и судопроизводству, равно као и старинско названћ свое; ерљ до самогБ раздћлћнн ПолБске назнвала е се: „Червенного РусБГО, вовводствомб РуССКИМБ, звмлбомб ГалицкомБ, Землбомб Преммсла", но никада Н1в се звала Полбскомб, и сами Полбски кралћви у титулама свонмб имали су титулу крала Р^скога. Ко е само имао прилику на самомљ мћсту изближе мотрити одношенн наша , таи в савршено увКр1о се, како се далеко одликуго Поллци одб Русина у називанго свомб, у езмку и у свимб осталимт, знацима народности. Полнци, !ошб одб оногб времена , кадБ в Галиц1н дошла подб владу нБину, употреблнвали су сву бригу пополнчити Русине, и за лакше достиженћ намћре свое, правили су разлику~нз* међу Полнка и Русина. ерб само тнмб начиномБ давали су Русинима осећати свое робство и Полнка господарство. Онда нису говорили: „Полнци и Русини едно су исто; Полнци и Русини срастли су у едно тћло", онда нису силазили чакБ до Нч>ета, као што садБ чине, да бм само увћрнли Русине, да су и они Полнци. То старанћ: пополнчити Русине, достигло е у течаго времена наивећ1и степенБ, и бмло е причиномБ паден1н Полбскогб господарства. Звћзда Полбскогб велич1н почела се помрачивати, и гонћнћ политичко и вћроисповћдно дало в поводб раздћлћнго Полбск«. ТакимБ начиномБ мм смо Га.шчани подпали подђ скиптарБ Аустр1в. Многа обстонтелства у матерЈнлномБ одношенго преичнила су се на болћ и Русинск1н народБ обвезанБ е, за многе благодћтелне законе, АустршскомБ правителству искреномБ благодарношћу. (Продушнће се.)

Учредннк^ Милошб Поповнћ%. Печи аво Пр а в нте д с*в е нои Кн к и гоп еч атн и у БеоградЈ,