Подунавка Београд

206

У зраку се барнкт. в !е, У бои за свогђ царо-кралн Оде СрбинЂ крвБ да Л1е, То е славно, тако вала ! Кад -б гоначко зове Д^ћло, Србнн -б иде превесело. ђ. Р.

ПРММБРНА. ЛШБАВБ СУОРУГЕ. (Истинитб1и догађаи изт. садашн-ћга србскога рата.)

Приликомљ Томаизевачке битке одђ 23- гђ Нов. о. г. ухвате Мађари некогљ Косту Букова.»у изђ Ботоша, кои е у свонш г.ући бмо , па га вежу и на коиа натоваре; супруга истогљ Буковале, именомЂ Соса, рођсна Стоиковићева кзђ Бечкерека, нехтћде мужа сама — да га однеС у — допустити, нег' скочи и она на кола и тако и нш ст> мужеи-ћ заедно понесу. КадЂ на путу, како су поредЂ силне непрјателБСке воиске, коа е ретерирала, пролазили, упћпа е еданЂ хусарсши капетанЂ: ,,ко е нго заробт?" — а она му плачући одговори : ..да нго нико н!е зароб!о , него она зароб гћногг, мужа сногђ самогЂ непушта, пакЂ иде сђ нвиче, ако нЋга нестане, н нћ више на свћту да нема." — Затимв скочи сђ кола, кол су на заповћстБ капетана стала била, обухвати ногу капетанову и стане га еца1оћи молити, да ши мужа одпусти , па му међутммђ неколико дуката, кое е у нћдри имала, у руку тисне, и обећа му, да ће — ако јои мужа избави — све новце, што кодђ куће има, покупити, и нћму, кадЂ прилике имала буде , послати. КапетанЂ тронутЂ оваковомЂ вћрности и лгобави супруге, одпусти 10К мужа — па ш заедно подђ стражомЂ до близу Ботоша даде пропратити. Истии супругЂ и супруга дођоше после тога у Панчево. Ово е заиста примћранЂ характерЂ супруге, нечувении образацЂ свнмђ Србкинама. Живила! — ђ- С. СПОМЕНИЦМ ИЗ Б ИСТОР16 СРВСКЕ. (Писмо Генералу Марионту.) Милостивми Господине! Почитаемо Ваше писмо, милостивми Господине, преко навлаетито посланига Вашега оФицера Павла Томића, на ФранцезскомЂ езшку

писано и на славенски преведено, имао сам& честв текућега мћсеца 20-га числа примити, у коему обнвлгоете, што нћгово Величесто ВашЂ ГосподарЂ ИмператорЂ Фрацезск1и , и Кралв Ита.пе, намћрава дриЈати консула у Црноигори, ради болћга и лћпшега сђ државомЂ нћговомЂ сусћднога живлћна, и као да по разлогу моега сђ ГенераломЂ ЛористономЂ у Приморго у манастирЂ подђ ЛаствомЂ прошле године Октомвра 14. числа бмвшему састанку цјените; колико да е 6 б 1 ло мое соглаае на то, да консулЂ буде у Црноигори поставлћнЂ, и по томе Вм, милости8ми Господине, реченога оФицера не при Црноигори , него у Црноигори , и на Цетинћ постоннО одправлате, да свое пребнванћ има, подђ именомЂ консула, и проче. ЛимамЂ честв, милостивбш Господине, Вама облвити, да у вр1еме мога састанка сђ ГенераломЂ ЛористономЂ ради Консула Францескога , да живи у Црноигори, никаквога договора ше бмло, само што е ГенералЂ ЛористонЂ мени облв1о, да н К говђ ГосподарЂ ИмператорЂ жели поставити у КоторЂ, за сач^вати сусћдну мирноћу и тишину међу ова два народа , и то ради трговине и свакогЂ догађаа, кои 6 б 1 се могао међу трговцима догодити. П самв оно обввленје Генерала Лористона одобрјо, инароду, кои се подђ моимђ пастмрствомђ находи, обивт, кое му ово нје бмло супротивно ; но за у внутрености Црнегоре поставити консула: о томе Господинђ Генералљ ЛористонЂ ни р1ечи споменуо Н1е. Могу ВасЂ, милостивми Господине , извћстити , да а беЗЂ обштега народнћга скупа , кое садЂ по зимноме времену пр1з Ман мћсеца бмти не може, такођерЂ и безЂ волћ Вмсо.чославнога нашегЂ Покровителв Ал ександра, великогЂ Императора и самодржца всероссјискаго , Консула, ни никога другога ни подђ кои начинЂ имати немогу, того ради Вм мене милостивми Гоеподине великодушно извините. С ђ истинммђ почитатемЂ честв имамЂ бмти. На Станћвиће 21. Фебруара 1808. Митрополитт. Цвногорскји, Скендерјискји и Примороми и Росс1искаго ИмперлторскогЋ ордена св. и великога Кнлза Александра Невскогт. Кавал-ћрт. , ПетарЂ ПетровићЂ НћгОШЂ,.