Подунавка Земун

24

Ићстве вђстн. У Земуну. —I. — 0, да красанг! о, да лепЂ и прхаганг изгледг нашг Земунг има! Зачу се гдаст. еданг промукли у буџаку ииварице земунске, гди се одђ многи брига и мисли и надежда све на болга будућносгв по гдћкоа брижна главица разведри и често у, „многоглаголивоств" пређе! А шта е, богати, искрено ми кагки наилепше, што ти се у нћои доиада? Да мкого отраномт. одма у очи пада, што се слабо гд% налази, то сгои, старе дашчаре и чардаци и доксати већг се помало и полагано претвараго у депе дућане али ... „Почетакг е веле свачему тежакг," то е истина штоно наши стари веле, шатг дочекамо срећно да и оваа редг дашчара и папуџјиски дућана, и свакоаки ситнарја са пасулБоиг и сочивомђ едаредг уступи мссто ленимЂ и саГшимт. дућанима, што желвно сваки да, да сваки кои е очима угледао ове азјатске буде — очеЕуе! — На ове леие изгледе будућности подигну обоица свое чаше, и даду се затимг опетг у ћутан-ћ пустише се у море разсуждешн. — „А шта смо се у мисли тако дубоке упустили?" рече први, „знашг да одг многи мисли неможе заиста мирно да човскђ спава ни ноћу, а камоли онаи сладки санакг иосле ручка." „Но видимг да си добро изучт сву наравну исторЈн)," рече други. „брбо шта ти е бол г ћ одг ове естествене" цауке, коа се заиста безг пол' муке може научити: брг кадг човекг добро еде, те и спава, то е онда ову „6стественицу" добро проучт! —" Кадг смо видили да су ова ОШО 16110 ТУјМуШИ бствствму тАствду, да& да мало оставимо наше д »бре 6 стествоисиитател4 нека испитуго разлике и сзоиства различни струка пића, ■— а мн ћемо мало да се обазремо на улице земунске: на први погледг падоше у очи здаши са нбшвимђ велнколћпнимг злагнимђ , белиаг, црвенимг и сваке бое таблама (шилдовича). Зданји одма намг асно представлаго богатство и сиротинго вароши едне, а табле трговачке и занатл10ске радиноств. Што се првогг тиче, то ће сваки при првомг погледу у Земуну обе кравности (ех1гега) опазити , ерг овде злагне средине нема, него ил' е великол^ћше и високоувпе или кол4нонреклона, убога, старе теФтере прегледагоћа , старе рачуне испитугоћа, на болго будућноств са скрштенимЂ рукама изгледагоћа, на торжишту по наивише за новостима испитугоћа лгобопитлвива класа НоевогЂ ковчега насд-ћдника. — Прозори су очи домова, као што се изрази еданг знаменигц спчсателБ; дакде сг тимг истимг правомг шитдове цли табло трговачке чело или болћ лиие , или као што су стари називали „зрцало"' или „зврцало" чожемо назвати, валкда ди е често погд-ћкогг дакомисленогг зврцнуло, ако се лице са срдцемг нје слагало, дакле су у многомђ сгарн практични лгоди имали право. Да! то помислимо сано да као што и лице глатко и углађено или пегаво и рапаво по околностша разни промсна живота, бмти мора, тако исто и ови представннци благостанн т. е. шилдови едне вароши одђ разни непогода времена или еу глатки нд 1 излизани, Ади то имђ нимало несмета да високо главу недижу, и мораго ако цћли свогои хоће да одговоре т. е. да мимопродазеће учтиво на пазарг позиваго. Но има и друга и то много важн!а страна ови табла повисоко главе свое као што видосмо носећа, а то е страна много већма читатед-ћ наше интересирагоћа т. е, сграна ортограФ1ическа, краснописна, едномг речи, страна научна, а сг ове ћемо стране као и дал4 прегледан-ћ знамеиитости вароши иаше продужиги нашимг читателћима у слћдувдћемг лпсту. —

— Изг Карловаца намг пишу, како сутамо 5. о. м. почели полугодишнБИ испити клирика, и како е сама Нћгова СветостБ, г. Патрјархг, испБпу присуствовала. Прво-и другод-ћтни клирицм буду у Патр1аршеску рециденцто на испмгг позвани. ИзвЉст^е то прим-ћчава, како е Н^гова СветостБ ст> редкимг и непрекиднимг вниман1емг слушала свакогг зборећегг З'ченика, когг е и сг краткимг али трогателнимг словомг сав^товала, да младостБ свого у ленБости непроводи, да му труди учитедн н -ћговБ! суетни не буду. Београдг, 17. Марга. Пре негаК данг честитала су сва надлежателства србска, а и господа конзули страни, Французскомг конзулу рођен-ћ Французскогг наслћдника, а 12. увече давао е истни г. конзулг снннг балг, К010мг приликомг н-ћговг квартирг и куће неколико Французски поданика, кои овде обБ1таваго, бБ1ле су саино осв-ћтл^ћне; обе банде, и србска и турска, свираде су предг конзј 'латогБ и забавлнлс лгобопБппмИ народг, кои се скушо 6б1о предг конзулатг, да види свечаностБ, и текг иосле 12 сати , кадг е банда отишла, разишао се и млогоброГпшВ народг. — Овм дана изишла е изг печатн-ћ „Србска граматика" Вуића, проФессора гимназЈе београдске. Изг д-ћла се види, да г. сачинителБ истогг, ше труда жалш, на чему г. Вуићу тимг већа бдагодарноств пристои, што е то прва србска граматика у строгомг смислу, (ж.)

Тдговт, Сисакт., 8. (20.) Марта. После дугогх чеканд едва се еданпутг покоа? нотреба за КранБску, збогх чега е 5000 до 6000 мерова кукуруза, новђ по 2.3—2 .6, старни но 2.15—2.16 и 3000 до 4000 мерова пшенице по 4.4гј—5.3о цродано; свака друга рана. остала е нетражена. Премда су се купована ова изг Крапћске предвидити могла, и нремда ее она башЂ нн на каквои шнекулацш неосниваго, него се само односе на подмирен!) и 'ћстне потребе, ипакЂ су она приташателћ узбуднла, и ст. великомг се по» узданосћу предви!)а, да ће сва рана у цени скакати. Премда е течаи о-, ваи толики иа срећу ослонћни послова као и трговине сг раномг напредг означити врло тешка стварв, ипакг мислимо да се неварамо, што све надежде на скакан-ћ ране као сангвиничне означавамо и ст> тимт, вишв проричемо, да ће цена сваке полћске ране истина не брзо, али зато башт, изв^стше и сл^дствеше надати, што се никака†раздражлки†узрокг ние догодш, кои би протвино разлагати и доказати могао. Као целу истину наводимо само то, што н. п. рватскш земл -ћд1злацЂ, коИ в пре годииу две дана за свого собствену потребу кукурузЂ по 4.48—5 Фор. плаћати приморанЂ бно, не само сада ништа некупуе, него да е за себе и свое до жетве снабдћвенЂ, и сврхЂ тога да е гоштђ у станго, одђ старе сво« ране частБ едну кукуруза на вашарЂ донети и по 1.45—1.50 продати.

0БЛВД. ПодписанБ1& има на нродаго едну растову ла\)у од б 7000 вагана. Иста лађа налази се овде у Новомг Бечего, има све свое потребе, и прииадлежи у другу класу асикураше. Кои ову лађу купити жели, нека се изволи на мене обратиги. У Новоиђ Бечего 6. Марта 1856. X. Сеунигг. ПВНА Б1АГОДАРНОСТБ. Османл1а Саали Берберг, кои е ројјенг у Босни а сада у Београду близу Сгамболкагне живи, излечш е за трп месеца дана совршено долоподпнсаноме ног.у, за кое неизказане болове нису лћкарн никакве гшмоћн знали , него су му већг ногу одсећи хтели: збогг чега онг себе обвезанммг осећа, благодарпостБ сного ншшсти предати. Земуиг 16 Марта 1856. Гоханг Бравзингерг.

Одговорпни издавателк: 1. К. СопронЂ.

Печатапо кнћигопечатнБомЂ I. К. Сопрона.