Подунавка Земун

ОваМ 1ИСГБ излази сваке Суботе, а цена му е на годину 4 Форинта, на полу године 2 Форинта ср. безЂ поштарине; поштанска такса износи на 6 месец'и 30 кр. ср. Оренумерирати се може у Аустрји кодт> сваке поште или познати наши скупителд или управо кодт> издаватела у плаћенвшЂ писмама, а у Кнежевини СрбЈе у главнои кнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр, ср

Рустемг. Оригиналиа Новеда. 6. Рустемт. е бмо човект>, когг е сполашнБостћ неко осоОито ал' ипакг прјатио упенвтленђ на свакога учинило, У в1>ку, кои више одг 30 годииа ше бвго, притомб , добро норастпо, танако н високг као борт., двизао е се итро и слободно, као човект. кои свое достоинство осећа, и кои е богато искуство себи прибавјо. Витке и врло движиме бв!ле су части нЉговогг т&ла, и нћгова, млогимг уиражнен-ћмт. добивена челична снага, »х051» е свако нФ.гово движеше нрагила, подизала е јоштЂ више красоту т"ћла ићговогг, и лице н1>гово, и ако е одг сунчане жеге понешто поцрнило бмло, ипакт. е врло примамлћмво изгледало; а очи су му бмле црнкасте. кое су, кадг иа што промотраватћи упраолћие бнаху, оштарг погледг бацале. У томе гоначкоме, безг мане створеномг гћлу обитавала е лепа, креика, мушка душа, кого никаква несрећа поразити Н16 могла. У красно и богато изкићеномг оделу, кое е Рустемг по турскоме вкусу и обичаго посве озбилно, и ег иекимг поиосомг носчо, изгледао е опг, кадг е на хитроногомг кошо аиио, као храбрвш смнг арапске 11}стии1) , за кога веле, да е подобанг орлу, кои у кругу тамо амо леће, и увекг се дрзновено, будући за шгћномг хлебди, сг места креће. Рустему се тако допало кодг гостолгобивогг го.:подара замка, да е сасвимг безбрижно жив10, нестаШто нисмо могли ликг у оваи листг (

рагоћи се нимало за доидуће дане. Онг уживаше сасвимг слободно, весело тренутке благонаклоности. „Рустеме," рекне му едномг господарг замка, „имамг едну молбу да ти предложимг." „Какву то, Господару Т* 1 „Човекг еданг твога реда млого коешта у свомг веку преживи. Приповеди намг дакле, мени и моима, почемг смо ево садг башг у миломг скупу сви овако заедио, шта ти се у животу твоме добра и зла догодило и „Зашто не, Господару? Тм оћешг приклгочешл живота мога да знашг, добро, и премда су она одг мале важности, ипакг зато ево ш. и Рустемг дакле започне: „Ако се а и зовемг Рустемг, и по имену за Турчина се сматрамг, то самв н ипакг Србипг родомг. смнг кнеза Раде Лблановића, о когг слави старш воииицм знаду пр поведггги. Има садг осамнаеств година одг како су Турцм па Смедерево напали бмли. Мои е отацг бмо онда еданг одг оим, кои су Смедеревцмма на помоћБ притекли. Н. дванаестогод шшЛи дечакг, сл1>довао самв н1;му, и поредг н1>га самв учш оружјемг владати и борити се. Предг Смедеревомг отацг ми погине. Сабла анћичарева, коа могг отца смртио рани, мене поштеди, и тако будемг и са многомб децомг, кои су за своимг отцевима у битку пошли , као добарг пл1знг узетг, и у Цариградг посланг. Овде ми укаже ага анкичара свого наклоноств, и а му се тако допаднемг, да ме кг себи узме и у воешити, зато ће у идћуемг листу бмти два мка.

Бро® 3.

Година I.