Подунавка Земун

нои ме в-ћштини почне основно обучавати. Наскоро будемг добарг ншачг, и накратко, валант. борацЂ. Ага па|<г, онаи мои заштитителБ, св тшјђ се задоволћи, што ми име „Рустемв" даде, и затммЂ ми преноручи и управо ми наложи, да добро пазимг на правила Ислама, безг да е далћ о мојои в!>ри питао и бринуо се. То учини, те а у срцу момђ , вћри мои отаца вћранг останемг. ЦоредЂ аге, кои е честитЂ гонакЂ бно, борјо самБ се потомђ у Нерз1» и Армеши, у Сирји и Египту, а кадЂ ми е бвио двадесетЂ и шестЂ година, бвш самв већЂ во|)а одђ сто момака, кзбаша. МоИ благодћтелв све е чинјо, да мене, на предузетоИ мош0 стази, што више узвиси. КадЂ ал' се догоди, да се множина анвичара, кои су хгели већу нЛату имати, а ага се томе противјо, побуие на нЉга. У сл1здству чега дође до крвавогЂ сражен[Д, при коиђ моИ благодћтелв погине, а д брзо побћгши избавимЂ се одђ исте судбине. По овомђ догађаго, лутао самћ л преобученЂ по турскоИ држави, докђ ми напосл1здку неизпадне за рукомЂ, да у мого стару домовпиу иепознатЂ досп!>мђ. бдина и неодолима жела за отечествомв, бвтла е, коши самк сл^ћдовао. Ал' како самв тужанЂ и жалостанЂ бв10, кадЂ оно место, у комђ самћ на св1зтђ оваВ дошао, нађемЂ онустошено, сасвимЂ опллчкано и понал -ћно. Притджа1пл мое породице, еданг е ТурчинЂ, 1,1орбегомЂ звали су га лгеди, кђ себи прмвукао ; као прослкђ у момђ собственомт. отечеству, и иезнагоћи, кудЂ да се окренемг, одао сашв и лутао коекуда, и тако ме едномЂ доведе случаВ у едну колибу у средг шуме. СтарацЂ е еданЂ у истои с^дш и иолако певао е тужну неку песму, кадЂ а унутра ступимЂ. НашЂ е поздра†бвш кратакЂ, и одма после неколнко р1зчи познамЂ н у томђ сћдомЂ певачу човека, когг самв н као и могг отца лгобш и почитовао, ерг то е бмо моИ кумг. Радостг при нашемг познанго бвиа е велика, да вамг е немогу ни описати. Мои кумг, ВелБко Момчиловићг, некадг бмвши валлнг воиникг и борацг, принов -ћди ми, како е у оно време, кадг е Турчинг землго плнчкао, онг на смрти лежао, одг тешки рана, кое е у борбама добш, и да е то 6 б 10 узрокг, те е у Срб*ш остао. Ношто е оздравш, Турцв1 му н1згове земл1з, подг услов1емг тнмг оставе, да 1имг на исте арачг плаћа, ал' ио краткомг времену буде му, подђ разиимЂ изговорима, едно по едно нарче земл1> одузето, тако, да е онђ , да бм само свое остало имшгћ а и животђ избав1о, принуђенЂ бкш, у шуму иоб1)ћи, и ту до садЂ усамлћно живи, молећи Бога, да и1 >му и целомв србскомЂ народу милостивђ буде. Судбина могђ кума дубоко ме трвне, и тако заклгочимђ , да кодђ н1зга останемЂ, и у овои га обштои нужди, код е на Србе пала, подпомажемг. КуиЂ ме са радошћу нрими, и наскоро се нађе прилпка те му одг ползе будемг. На момђ маломЂ путованго, кое спмб тамо амо по нредћлу околпомђ чишо, наскоро д нозпамЂ више валанБ! момака , кои ми се в -ћрио здруже и закуну се

слушати ме. 6 ђ помоћу ти 1 другова, кои се бро& наскоро преко педесетЂ умножи, обкопамо мб 1 обвггалишта, коа смо бБ1ли по шуми око колибе мога кума, начинили, да тако будемо одђ турски нападана заклон1ши и осигурани. У шумску ту тврдинго, ако наша обвтмишта тако назвати смемЂ, бвио е врло тешко ући, а Турцв1ма у Србш бвиа е непозната. Притажан-ћ нћно учиии, да самв могао малми ратг са Турцвша одма почети, и са побћдомг га, сг наше стране, водити. Као Рустемг почнемЂ се разглашавати, по одћлу, ио обичаго и говору, сви они, кои ме нису познавали, држали су ме за Турчина, и наскоро ми, чрезЂ поедина смћла нападана, код самв на поедина добра богат1И Турака чин!0, чрезв нападанл, на паше и везире, кои су крозЂ државу путовали, чрезЂ храбра одб 1жш анвичара, кои су на мене сђ великомг четомг по шуми вребали, изиђе за рукомг те момг имену славу придобЈемЂ, а у исто време народЂ турскји^са страомЂ и ужасомв испунимЂ. Свагда самв тако срећанЂ бвш, да одђ Турака богатЂ плћнЂ задоб1емЂ, кои самв потомг у нашои шумскои тврдинви на сигурно место оставлао, ерг е моа намћра бв!ла, да наипре блага нагомиламг, па онда великш и праввЈи рагг поведемг, и да твшг начиномг народг србскш одг тешкогг турскогг арма избавимг. Но нровид1)Ше е небесно међутимЂ другч !е заклгочило бв1л0. У Балабаи-иаши, ономђ бесномв србскомђ крвоији, ношто самв са многима многе борбе издржао, шфемЂ озбилБногг противника. Онг е цену одг три хиладе дуката, кого е суму морао србскШ б1зднвш народг набавити, на мого главу метнуо. Тммг принуђенг изг Срб1е у Босну, а одтудг збогг несигурности мое, у Сремг бежати, побегнемг овамо на твого областв, но боећи се и одг тебе, почемг самв познао да си ме тв1 држао за турскогЂ аИдука, морао самБ опетЂ натрагЂ у Босну бежати. Шта се онде догоди, како ми добра моа срећа, могг наивећегг непрјатела у руке доведе, и како таи Балабан-паша одг мое руке погине , ние ти нуждно прппозћдити, почемг си и самг опде бв10. и „И тако," заврши РустемЂ свое приповћдпн1), ,,а самв ролу малогЂ четовође досадв добро изиграо. Овде у овомђ гостолгобивомЂ дому. допада ми се исто онако као и у дому отца мога. Лгобовв и домаћу тишину и покои, по дугомЂ луташо , нашо самБ опетЂ овде. Да Б огђ да, да ме моа слутна непревари, већЂ да 10штђ весели дана доживимђ!" РустемЂ изговори те последн1> речи видимо тронутЂ у внутреивости својои. ЗатимЂ ућути, а изподђ нћговм велики трепавица важанЂ погледЂ пзлети, и на блену, лепу ћерку домаћинову, коа е приповћдан-ћ са наИвећомЂ позорлвивошћу слушала, тихо се спусти. Лена ова д1>впца, поруменивши спусти свого 1'лаву кђ землви, и изгуби се у неко замишлћно санапћ. Рустемова е припов-ћдка на присуствугоће велико упечатл - ћи1) учинила. Но ко да опише н1 )гово удивлћнћ, кадЂ Бранивои, управигелБ замка, са разширеиимЂ рукама кђ нћму потрчи. и са речима: „Добро ми дошо, смне сестре мо<= Лгобице! моа