Подунавка Земун

храбрми иећаче !" узхићент. га на груди свое при-' тисне. „бств, тн си мои иећакг, тебБ1 е име Доброславв, одђ пре јошгб иегг што су те Туривт Рустемомг назвали. Три си године старт. био, кадг си твого маику, мого милу сестру Лгобу, изгубш. Колико самв н пута тебе, мало оно весело детенце, на момг крилу држао и лголгошкао. Судбина е хтела, да а одма г.о смрти твое матере иодђ мађарску и полбску заставу ступимг, и да те више невидимг. Садг ми добро дошо, тб1 већг одпвна оплаканнИ скте мои!" Рустемг е тако се пресрећанг осећао , да у ономг тревутку ништа више прзговорити ше могао осимг те две, три рћчи што е могао рећи: ,,Уаче, слад1ПИ уаче!*' Присуствугоћи су сасвимг делили ово пр1Нтно чувство, кое в то сродиика иоивленћ произвело, и домаћинЂ каже своима, да ће оваИ дапг међу наисрећше и наимплге дане живота свогг причислити, ерг се радостБ сђ истимђ даномЂ у н^јговђ домђ усели, коа иу леишу будућиоств обећава. 7. На неколико дапа по томђ ступи РустемЂ предЂ Господара замка, и рекие му: „Господару, н самБ ти ириппв-ћдш, да самБ овб ! последнви година мени блага набавт и нагомилао, код шштђ добро сачувана, у планинскоВ онон тврдииБн у Срб^и преко леже. МоЈт улкЂ задоволанЂ, т е. ако тбј то дозволишђ , да н садг преко одемг и то сокровиште овамо пренесемЂ. Шта велшнЂ тн на то?" „Много сс усуђуешЂ, Рустеме!" одговорн домаћинЂ, „ерЂ ко зна, да међутимЂ Турцн нису досадг твого тврдинго пронашли , и сво благо већг однели? Зато бм н реко, да наипре о томг разпитамо, како се твоа та тврдииа налази, иа онда можемо чинити оно што буде иаметно. То е путЂ, коимђ , као што знашг, вЈиитЂ вођа треба да иде, кадг што чинити измисли." „Н самБ Госиодару," одговори РустемЂ, „башЂ садЂ в'ћстБ Д0610 , да се мок тврдинБица шштђ непресткно у добромЂ станго налази. В &рннв еданЂ момакг, когг е мои кумЂ замномЂ послао, срећно ие е овде у твомђ замку пронашао, и добре мн в1 >сти донео. Ако дозволишђ, то ћу га извести преда те, па чуИ самЂ изђ нЂгови уста остало , о чему се тн суИШГ1НЂ." „Тн ми до душе нешто особито ново казуешг, и одговорп Владимировићг. „Добродакле, доведи овамо тогг в-ћстника, когг е самг Богг овамо уиутчо. Ночемг онг вћсти доноси, кое су за све насЂ важне, то ћу га у кругу мое породице да дочекамЂ, код ће га као и а радо примити." Недуго за тнмђ , и РустемЂ доведе за руку едиогђ умилногг плавоокогг младића у салу, гди се домаћинг са своима већЂ задржавао. „Ево в^стника, и нроговори РустемЂ, „некг онђ «:»мђ говори." Младићг спусти свое очи стидлбиво кђ землви, лице му лко порумени, и ћутао е. То ћутан!> учини се домаћину чудновато. Сг оштримг погледомг м4рш е онг то страшлБиво, управо јоштг сг детшњимг лицемг, предг НБимг стоеће

момче, затимг узвнкне: „ТаИ вЉстникг ше момче, то е зацело д-ћвица ! и „Тако е, и одговори РустемЂ, „ово е могђ кума едино дете, шћгова кћи Драгина. МоВ дугпЧ изостанакЂ испуни старогЂ Велвка са страомЂ за мене. Тада му дође та в-ћств, да самћ на Дрини заробл^ћнг, и у СремЂ одведенЂ. Онда се моИ кумЂ дигне, узме одђ сокровишта нашегЂ колико е годђ могао, и крене се са свошмђ кћертго на путЂ, да мене изђ робства изкупи. Ено и нЂга предЂ замкомЂ, гди на дозволенЂ чека, да као гостђ овамо доћи може, а ме1)утимЂ е послао напредЂ кћерБ, да она мене, свогг брата (ерЂ смо се као братг и сестра пазили), напредЂ предуготови па састанакг, и да преда те изиђе. И сг тпмг е, о Госнодару, та стварв разрЈннена, и нека оваИ милни вЂстникг иосведочи, есамБ ли истину говорш или не. и „Тако е, Господару, као што е моИ братг рекао," проговори тихо Драгинн, кол се мало помало опетг ослобођавала, и са слободнимг погледомг опетг погледа на домаћина. И заиста е та девоИчица лепа бнла, са лепо израженимг лицемг, когг 6 лепота на присуствугоће задоволвно упечатл^ћнЂ учинила. Садг ступи домаћица лгобезно кг пбои, и сг матернБомг е лгобави у чело полгобн, блена е загрли и назове е сестромг, Милошг пакг, синг домаћиновг, у тишини е услађавао погледг на дражестима те нев1>сте, и окренувши се Рустему, сг коимг е већг 6 бш братскШ согозг заклгочш, рекне: „0 како си срећанг, да у Драги таку сестру имашг. Можешг се сг правомђ са нбомђ поносити." На кое му РустемЂ тихо одговори: „Благо ономђ гонаку, комђ се она некадг као нев^ћста стидлбиво приближи. ПоредЂ и"ћ ће св онг свомђ животу радовати. и „Та д самБ већг казао," проговори домаћинг, „радостБ е се у нашг домг уселила. Ускорите дакле децо, и са свакомг почесћу предусретните новогг госта!" Затимг оде са Вранивоемг напол4 госту на сусретЂ. ВелБко Момировићг, та0 старнИ воиникг буде лгобезно примл^нг, 8. СтарБ1в е ВелБко, кадг е свое шумско утврђено обиталиште оставјо, врло малу' частБ оногг блага сасобомг понео, кое е тамо нагомилано бнло, зато е нуждно било, да се и оСтало сво благо пренесе, да не бн у руке неир1ателл пало, кои и онако свуда тумараго. Рустемг и Милошг, домаћииовг синг, понуде се, да са 20 храбрн момака, међу коима су се и она Два стражара, Миленко и Милое налазили, у Србно п Р е ђУч и сво благо овамо у замакг пренесу. Владимировићг шмђ напосл^ћдку дозволи, и ови се праћени благословомг свои, упуте у свого стару постоПбину. ТврдинБица е она лежала у МачвБ1, неколико мила одг Саве, у внутренБости земл!?, удал *на. Наши иутницБ1 , неузнемирени никоимг непрјател ^ћмг, досп-ћду срећно до опред1>л-ћне цЂли. Рустемг нађе онаИ подземннИ сводг у тврдинвици, у комг су товари благородногг метала, разнн накити, и драго камен"ћ лежали, неповре^енг. Брзо буду доведене мазге,