Подунавка Земун

благомт. натоварене, и на едноиг сплаву сречно у Сремг пренешене. Кадт. то свршено буде, буду колибе у тврдинћици и палисаде истогђ запал1>не, и одиа се вб1сок10 илаиенЂ кђ небу дигне. Ватра учини свое д^ћло, и Рустемг са Милошемг оставе последнви то место. Међутимг е пламенитмИ стубт. тако вв1соко попео ее 6 бјо , да е се иа неколико милн свудЂ унаоколо прим-ћт '10. Кадг дакле Милоип, и Рустеиг изб шуме И31фу и обали се Саве приближе, виде предсобоиг едну чету конаника, кои су нвима на супротЂ трчали, и викали 10 иђ да стану. То су бнли едно 1*2 добро наоружанБ! Турака, кое е онаВ пламенЂ измамио, и овамо довео. „Милоше, драпв брате, мб ! ћемо тешкогЂ посла имати са тбшђ ТурцБша. Но почемг смо наше момке напредЂ послали, то намг ништа друго неостае, већг ти дванаестБ Турака међусобомг раздЈзлимо, и свак1и се одг насг са шесторицомг боримо. Будиио садЂ крепке вол-ћ, ако Богђ да и срећа гоначка, то ћемо мб1 те Турке нмачно подђ мачЂ кренути. Слободно дакле, па на нби С ђ тб 1 мђ р1јчииа ободе Рустемг конн и извадивши саблго, потрчи на Турке. Милошг то исто учини. „Рустемг самћ а , Рустемг поб1 >дитвлБ БалабанПаше, знаВте то бабе едне!" повиче РустемЂ и одма се почие та нееднакп борба. „Ха! тб 1 си Џорбегу и тбј Алаго, дивлби свше ЏорбеговЂ? В б 1 разбоиницБ1 могђ отеческогЂ блага и насл -ћд1Н, и вб ! ми дале едномЂ у руке падосте, кое саиБ тако дуго узалудЂ тражш? Падаите подђ ударима мача мога, смртБ вама, вб ! бесни вуцв!! Тако се Рустемг свети разбоиницБша и лоповима н 1 јговб1 добара!" То су бБие Рустемове опетг речи, и као што е говорш тако е и учинш. Чинаше се, као да е нека невидима сила, преестествену снагу у гћло наша два борца улила. Десегг е Турака подг силнимђ нбиовимб ударцвша већг иало бнло, остала двоица стану б"ћжати, и тако наша два борца мегданг одрже. Узвикг и радостБ одговори шмг сг оне стране Саве, гди су нбиови момцбх са натоваренимг мазгама станли. Рустемг и Милошг пруже еданЂ другомЂ братски руке, и почемг шмг е сплавг, кои 1И е преко превести хгћо, врло полако пловш , скоче обоица сг конБима у Саву, и препливаго исту за тилмЛ часг. Заиста су едно прекрасно гоначко д1но учинили, вредно и достоИно народнБ! пћсама. ГЈобћдоносни оду дома, и у замку нбини стар1и предусретну 10 сг лгобезномг добродошлицомг. Благо оно и драгоцћности, кое су са собомг донели, доволбно е бмло, кадг се у новацг учини, да се воВска одг 5000 лгоди за годину дана у рату издржава. 9. Зима е ее на землго спустила бкиа. Свудг е мирг оружа владао. Наши су гонацБ! , уклон1ши одг светскогг метежа, уживали срећу тихогг домаћегг живота. Рустемг, кои се е са црквоиг опетг совршено упознао, и турско од4ло оставш, промешо е и име

свое, и звао се као и пре Доброславг, и ако га е народЂ подђ именомЂ „РустемЂ" свуда исно хвалјо и славјо. Лепе душе сединава моћна лгобавБ. Доброславг и блена изпов-ћде еднодругомЂ, у срећномЂ едномг тренутку, свого узаимну лгобавв. Исто тако н1>жно изповћди и Милошг свого лгобавБ кг ДрагинБи, и ова му лгобка д-ћвица са полгобцемг исту лгобовг врати. РодителБИ су, са тихимг задоволБствомг прпмћтили ту, тако силно растећу наклоностБ младенаца, коа е се у срца нБиова све аче и аче смешћала, докг јимг лгобавБ и говорг не позаими, и они едногласно незамоле родител1> за благословг. На кое »ш.чг ови и саизволе и даду благословг. Недуго затииЂ заече веселе сватовске п1 >сме по пространимЂ собама замка. ГОнацБ! су уживали срећу лгобави , и богату су награду добили за труде, у борбама иротивг србскогг непрјатела положенимг.

Кадг у години 1521 -00, дакле на 50 година после овогг догађан, Београдг падне, упути се едно од1>лен1> Солиманове воиске одг 10,000 лгоди крозг СрбЈго кг Срему. Оно се стани предг замкомг Владимировића, и заиште, да се исгбш замакг преда. МеђутииБ е судба хтћла, да ДоброславЂ све свок лгобезне нреживи, и као старацг више одг 80 година, у замку е живш и овимг управлао. СтарБ10 та8 лавг, у когг жилаиа Јоштг е она иужествена, ватрена крвБ текла, даде Турцмма, кои су предаго заика захгћвали, тан краткШ одговорг: „Узмите га!" Са великимг огорченћмг почне садг непрЈателБ залакг нападати. Д >брославБ е се са своима, кои су му се заклели, до последнћгг се борити, пуни 14 дана, са особитомг храброшћу држао. Текг онда, пошто су непр1ателБски топови прве зидине замка страни. разорили, и обкопг са тћлесама турскимг сасвимг ис пунили, да е непрЈателБ преко истбј , као преко стова самБ1 прећи, и последнћи ударг на замакг учинити могао — као да духг тогг старогг гонака за неколико тренутка клоне. Но ти кратки тренутцБ! прођу, и р -ћшителностБ и моћг опетг се поврате. „Децо !" повиче Доброславг гомилицм свои в1 >рнБ1 моиака, кои е брои одг .500 лгоди на 50 спао бмо — са дркћућииг гласоиг: „Божа е вола да заиакг Владимировића данасг падне, и непрЈателБСка се застава на н-ћгово0 кули развје. А0дмо дакле, еданг иротивг 50, | да се славно боримо, и последнћи самртнБШ ударг да у бого доб1еио и славно се скончаио. Децо, замномг!" Са ужасомг посрне непр ^ателБ натрагг, кадг Доброславг, мачг у десницм, са своимг лгодма изг заика гориши, и као голЈатг почне међг овимг мравима ударце просипати. Но наскоро се множина на н1>га окрене, и онг падне, прободенг неброинимг на н-ћга управл1 >НБшг саблама, а као и онг падну и остали н^ћгови в1>рни борцБ1. Ови су, као што су се и заклели , борили се храбро до последн1>гг. Солимано^а во0ска види предг собомг само гомилу развалина. Поб-ћда, тако скупо елаћена са кр-