Подунавка Земун

влк) турскоиТ), мало 10И е радостч причинила. Опа оде намргоћено, невесело и ћутећи одт> тогв замка. Поедини подданицв! Владимиропићевогг замка, кои су при приближаванк) Турака у шуму побегли, мало се помало иочпу враћати, и по боиномт. полго т-ћлеса уб!вни разгледати. Они ископаго гробове, у бдаит> саране Доброславл1зво т"ћло , а у остале тћлеса осталн вћрни, кои су око нћга и у замку изгинули. Много гошт'столћтш жалосно су се узвишавале развалине замка Владимировића као неми сведоцн бурне прошлости, докг напосл1>дку народг, каменг по каменг одатле не одвуче, тако, да данасг ни шта више одг тогђ нема , осимг едне тампе припов-ћдке, кол каже: .Лутннче, овде е бмо некадг замакг Владимировића. Шговг последнмВ гонакг и обранителв, бвш е Доброславг Иблановићг, зетг пређашн-ћгг господара замка, Лнка Владимировића, и тогг Доброслава звао е народг ув-ћкг, само „Рустемомг страшнимг," ербо в онг некадг као Турчинг преобученг, по землви са четомг ишао и Турке гојно , и бвш е страшанг гонакг. Свого браћу, Србе, мужествено е одг Турака брашо, за пви е се борк), и за нви пао. И за свогг живота више е одг три хиладе Турака убЈо! Богг да му душу ирости!" Ш ' Историчпо. (И с т о р и ч н о 0 п и с а н 1 е 3 е м у н а.) Сремг бно е подт> Рииланима една одг наиотличнш и наиважши позишл, у царству нБШвомг. Дунавг и н-ћгове споредне р-ћке бмли су јошгђ у оно време, кадт> е римска влада на наивмшои точки снаге свое стаала, постонни сведоцн непрекидшл онн и крвавм боева сг варварима. Исполинека браништа бмла су противу истм подигнута, и шштт> насг сг удивленћмт. испунаваго остатцм мдогочисленн развалина оногђ пропадшегг, негда са светомг завладавшегг народа. Рпмлани су при своимг завладћшнма сл^довали и течам овн р^ка, кое се провлаче крозг отечество наше, и донели су , у спроводу господарства свога, прве клице просвете н изображенја у пред-ћ/е ове. Наскоро су бнле вароши назидаие, храмови су се узвншавали, и пробитачна положенјп добмда су за одбрану крозг д-ћнтелноств нвјову обкопе и тврдиншце. Моћнмв Сирмјумг — данашнн Митровица — произиђе и распространи надалекО саиност!, и славу римскогг имена. Одг ередоточјн овогг римске владе у гожноИ Панонш, 6б1лс су све важ!пе точке на Дунаву и Сави утврђене, или за населенћ изабране. Тако су произишли у околини нашон Кукц1умг Илдокг, Акуминкумг Петроварадинг, Мурза Осекг, и млога друга иеета, кои' су имена и повћстнице пропале, али о кои' некадашнћмг суштествованго заоставши остатцн и ископане римско стародревности неопровргаема намг доказателства даго. Тако жнтелБИ скромнн Болћваца, у сусћдству Земуна, едва текг и предчувствовати могу, да нвине кућице на сурвинама римски иаселбина стое. Ова, у млогимг призрен1нма наиважшл точка Срема точка савскогг ушћа, морала е, као што се нсно види, особигу виимателностБ Римлнна на себе обратити, и кг населенго и утврђенго позвати Ш. Снажне, просуте развалине и друга ископавани римски стародревностШ посведочаваго, да е на томе месту, на комг данасг Земунг лежи, негда римско населенћ осиовано бБ1ло. Еда ли е то 'Гаурунумг кодг старм, или друго кое место, кога е име и пов-ћстница течаемг времена

пропала, бнло, о томе се гоштг кодг исторпписаца наоде ^азличитм мнћша. Неки кнвижевницБ! преносе Таурунумг на место дананпгћгг Београда, а Сингидунумг бб1 по нБШвомг мн-ћшго место Бол-ћваца заузимао 6 бго . Али важнји основи, пре свега свид-ћтелство старм землћписаца, па и самогг Птоломеа и Плинјуса, означаваго Таурунумг као кг ПанонЈи принадлежавшш, сл-ћдователно као на левоЛ обали Саве лежећ1и; у комг е времену^ Београдг у древности Сингидунумг, одг Франка у деветомг стол-ћтто Алба Грека названг 6 бк ) , а Константинг Порфирогенитг у десетомг стол Љ тјго употреби првБ1и путг славенско наименоваше Београдг. На уважен1е старн землћписаца осланнгоћи со сг великомг поузданосћу можемо допустити, да Земунг одг части на ономг месту основанг стои, гди е у почетку христ1анскогг лћточисленл римскјр! 'Гаурунумг подигнутг 6 бго . ВарошБ као да се е одг бока брега, кога и данасг гоштг чести достоЛни остатцн тако названогг Хунндјевогг градића украшаваго, дужг обале дуиавске кг Бановцмма протезала; ерг кг ономг правцу воде ископаванн одг разиалина, коа су г тако разтегнута, да оно предаше, по коме данаииЉ предград1е 1озеФштадтг горнл варошБ — заузима само наВманго частв равногг просгора некадашнћ римске вароши, подпунг своИ основг налази. Оваково разшириванћ и видг сурвина , кои даго на постонно и знаменито построеи-ћ закиочити, доводе насг на ту в-ћронтностб , да е Таурунумг морао у време цветана свога кг знаменитјимг варошима римскогг света принадлежати, кое предполаганћ у смотренго пробитачногг положена места за саобрашт')и и трговину у вћродостоиности зиаменито добја. Ово знамепћ сродин вароши Сингидунума и Таурунума могло е еднообразно бмги данашнвости Петроварадина и Новогсада; онаи пунг обезбћдителногг и во^ннчкогг значаа, оваВ безазленнВ образг трговине и мирне радиностп. Падежг рнмске владе у овнмг предћлима служ10 е, као што се пс 10 види, за слћдство такође и ономе Таурунума, премда мм то сг извћстносћу казати неможемо, коа се одг онн млогоброГшм варварски гомила народногг преселпванн последнћ пропасти п разорепјл места овогг виновницомг учинила. По свои прилицм св е то у оно време логодило, кадг е страовитмИ Авара Хаханг Баннг (око 600. после р. X.) икШ Сингидунумг п моћннн, богатмИ Сирм1умг разорителномг беснилу своме на жертву принео, о коимг су развптцнма и свршетцмма повћстннчка предан1а до наши времена допрла. Имена Таурунумг, Сиигидунумг и Сирмјумг изчезаваго одсада у повћстницм тако, да намг текг само ашовг землћдћлца вћроатне слћди о седишту и браништама римске ведичине у Срему обнвлгое. Отликовано положен1е на наЛснажшоИ и цћлисходно уређенов европеисков рћцм, морало е наравно кг новомг населенго позвати, и мм наодимо у времену крстоносне воине на место римскогг Таурунума друго место подб именомг Земуна. Име е Земунг (Земуиица) славенскогг порекла, на кое се обстоателство и сумнл такође осланз, да друго постановлнванћ овогг места произлази одг славенски населћника. Ово намг наименоваше показуе већг начинг и редг овогг населена, и дае намг вћранг образг варварства и неспгурности оногб времена, у комг е човекг зверу дивлћмг равно у рупама и пећинама станг себи намћстити принуђенг бмо. У години 1096 наодимо у повћстницм нрве крстоносне во(>не о Земуну, такође подг именомг Малевила названомг, првни путг споменг. Наодимо Земуиг као круни мађарско'1 ирииадлежеће и главну пограничну точку овогг кралћш;;аа наспранг бизантискогг царства образувдће место, већг као варошБ некогг значаа. Но текг што се повћстничкоИ светло-