Подунавка Земун

сти порадуемо, алп се пећг и повЂстнпца принЈ!)еиомг на!)е, да беснпло опустошенн описуе. У главн едногт. пустиивика, Петра одт. Амјена, породп се мнсао, да помоћу запада нев-ћрнике сг гроба Спасптел-ћва одгони, и Европа покори се позвшу убогогт. едногт. усамл^ћника. Папа Урбант. II. поджежс за свету ову стварв на прковномт, собору у Клермонту духове свештенпка и мирпна, па старо и младо, и велико и мало узе крстг, и заклгочише, да оружанг крстоносанг походг кг светон землви пред} зм} г . Ватрена ревноств Пстра Пустинвика безодморно продре крозг предћле Талјннске и Француске, и успламти народг за свету борб} г . Чорда една занешенака, полазакг редовне крстоносне вопске педочекавши, Крене се подг предводителствомг Петра ПустпнБика, Валтера одг Неежо и брата овога последнћга, Валтера Хабенихтса преко Пћмачке и Мађарске кг Цариграду, да она пре свега светми ратг противг нев-ћрника отвори. До границе мај)арске доспевши, буде ши пролазакг крозг ову дожаву одг крала Коломана донз т штенг, али почемг е она са овакоакимг скитницама до знамеиитогг брон одг 40000 нарастивши, насилЈа спрамг жителн упражинвала, на!)е кралк Коломанг за нолезио, да на брзу руКЈ^ воиску свого скугш, да своимг немирнћшг гостима до границе крал-ћвства свога сл-ћдуе. Петрова воиска подели се на два одћлен1Д. Сг предНБИмг управлнше Валтерг Хабенихтсг, а главна воПска подг личнБтмг з г самл1.ника предводителствомг за истБ1мг посл-ћдова. Валтерг срећно доспе до Земуна, и н-ћговг долазакг и н-ћговг чуданг ту одважаи представлдго прво пов-ћстничко овога места приклгоченје, о коме ми изв^ћспе добк(смо. Безг икакове паметодостоИне незгоде пређе Валтерг са своЈомг крстоносномг воИскомг преко Саве. Неколико нби, кои су иза воИске заостали, ипакг су наснлјл надг земунскимг жителвима чинили, кое ови счспаго, обезоружаго и голе крстоиосион восцм Валтеровои пошлго. А са знакомг крста украшене и заоставше алкине висиле су на бедемпма вароши нвшве, да посл-ћдугоћимг побожнимг путницнма — хаџ1ама — па оиомену служе, и оваЛ по себи иезнатанг случаи даде поводг кг таковомг д1;лу, кое споменг на ове крстоносце обезчесћава. Кадг се е Петарг бизантипскимг границама приближш, узнемири га таи у ствари иеистинитг гласг, да се е мађарскШ пограннчнми намћстникг са управителФ.мг Београда у томе саедшао, да крстоиоснои вовсци у овомг пред^ћлу пропаств нанесу. Ово пзв-ћстје распространи међу хаџјама наивећу забуну, ерг су свакогг магновеши очекивали, да одг ниови уображенБТ непр1ателп нападнути и уничтожени буду. У овомг грозничавомг душевномг расположенјго до|)е Петарг предг зидове земунске и опази на бедемима повешапе алвине одг шесиаистг крстоносаца. Онг узме то за изсменван^ћ, и, у мисди, да су Земз'нци крстоносце потукли, и сг мртвк1 гћлеса нбјови поскидаие алвине за знакг побјћде и поруганја по вр'овима бедемима вароши свое повешали , успал-ћнг помамомг и освстолгобтемг да знакг, да се нападне и гориши на варошв. Земунг ВЈе 6 бш за нападаИ спреманг , а одбранителна снага н4гова ше се са надмоћјемг петровБшг мерити могла. Бедеми буду на горишг узети и ГотФридг Отг Буелг и Валтерг отг Брупсг првп су бБ1ли, кои су поб^ћдоноено знамен^ћ свое на зидове земунске натакли. Очаашемг обузети н безг надежде, да ће одг свои занешени нападателн сажал4ни и поштеђени бити, повуку се храбрн жителки, свакЈЛ коракг свов одбрашогоћи, у внЈ -греностБ места свога натрагг, да се у тесиимг сокацнма изнова одупру. Али и овде морадоше надмоћш подлећи и око 4000 лгодп пролпо крвк свого подг ударцима немнлосрдногг поб^ћдитела. Што се е бегствомг одг мача овб! кристј.чнски в^розаконБ! хероа с-пасло, утекло е у околину, а

безчислепи мртваци, покрпвши таласе всличественогг Дунава, обнвлБивали су упрепаштеиимг обала ти' обБпателБима ужасно дћло одг Хриспниа надг Христјлнима произведено. Поб'ћдите .1Б е при освоенго ЗемЈ'на само едну стотину лгодји свои изгуб10, доказателство, да су наши предцБ! за одбрану вароши свое слабо преправни 6 бшј . И ако се тако незнагна штета крстоносаца чиннше, ипакг \ћ очекиваше богата добмтБ препитателиимг средствама свакога рода. Особито е бмло нБЈовон оскудици у конкима, коа е врло нко тиштала, поможено. Читави су чопори волова, свшш и сваке друге домаће марве уплачкани бкни, вина е у изобилјго иађено, н крстоносцб 1 ту у ввакомг изобилш и разкоштву иуни петг дана проведоше. Не бБ1 они јоштг т;;ко брзо на одлазакг свои ни помислили били, да се ние кралв Коломанг 3' итномг ходз т , да надг подашшцмма нћговима произведенз' неправду освети, нриближавао. Ово побуди Петра, те се сг воИскомг својомг на путг крене, али га наскоро чрезг Бугаре у теснацима Балкана збогг нанешеногг безазленимг Зсмз'нцима безд-ћлјн, казнБ постпгне. Иаскоро затимг примп Земунг у домове свое коломанову вопскз', под' кое се зашгитомг и они сви житслби , кои су се одг убшнн и сече иоразбегали бмли, отечественмчг огнБиштама своима врате. Крозг мало година одг крстоносаца задане ране залечене 63'ду, а за петдесетг година нозднје играо е Земуиг у бизантиско-мађарскомг рату^роллз' едну таковогг значал, какву случав 10штг одг римски времена играо био ние. (Сиршетакг сл-ћдуе.)

Ночетакг пролепа. Ево већг пролећа; светлоств и топлота већг починго втадати. 9. овогг месеш обрно се земл-ћ равнителБ одв^ћстно подг сунцемг, на чрсзг то покачз'е првиИ одг она два празднична даиа з' природБ!, кадг е цео света шарг, одг северногг до гожногг пола осветлгнг; то е оно време у години, кадг е данг ноћи раванг; пакг за гожнми полг залази суице 9. Марта. и } т гожнои земл-ћ половиии почпн-ћ есенв; а за северниВ полг ра!>а се, пакг северна половпна празднуе почетакг пролећа. Сунце, кое намг е одг 11. Септ. до 9-огг Марта иаиближе било, сп-ћши садг кг точки свое напвеће далкине одг земл-ћ, да тамо до 9. 10ша доспе. Н -ћговоЈ дневио течеше е садг наЛвеће: одв^ћсгше (правје) падаго садг зраци па осветл-ћну землго, и дуже се оно на небз' бави : дани, кои већг одг 9. Дзкемвра, но помало расту, садг све већи и већи иостаго, а ноћи опадаго, и са благотворномг светлосћу враћа се све живл-ћ топлота, кон хоће живогг у спавагоћоИ землви да пробз'ди. Све блажхе и умилнје трепти з* сунчанимг сатима дана сада возд}'хг, шеве ненгоћи се весело горе кг плаветномг безг облака небу, а роспив ветрићг нав^штзчоћи пролеће, дува крозг хоштг укочене гран^ћ дрвлн, кое ће иаскоро у лисгномг и цветномг накиту стаати. Истина да е шшг ладно; шштг гадна зиме друга, ладноћа, неће да се уклони, и иодобно онов у баенама злои: женБ1, покз'шава шштг свого снагу, премда већг нада, да намг покаже, ерг при сунчаномг зраку шштг насг тера, да огртачг потражимо, и да ватру у иећи подстакнемо. Но она ће изгз'бити сво(1 скокг: светлостк и топлота отераће непрјатногг госта, кон устзна, да на гожноа половини земл^ћ свого владу оснз'е. —