Подунавка Земун

СудеКи по свима изгледима наскоро е Ленциискш јвнд1о, пао онг коме бвио садт. у руке да га испв!туе, да пие могуће ни мислпти, да ће у сгашо бнти измаћи, ако иоле познаду да е Фрапцузт., и због в тога заклгочи онт. садг у себи, да ни речице едпе Франг цузки непроговори, већг да се тврдо држи нћмачкогБ и русскогг езмка, 63'дући еи еданв и другЈК савршено говерш. Помамне и разарене грдн1> н иоруге онн, кои су га предт. во8сково1)у свога вукли, давале су изнапредг јоштг погодити, каква га судбина очекуе, и збогт. тога е наравпо садт. одб нреке потребе бвгла сва могућа рЂшителноств неустрашимогг и дрзновеногв гонака, да у таковммт. обстолтелствама неизгуби главу. „Тко сте Вм? ;< запмга КастанносБ младогг кољгћносца. — ЛенцинскЈп уире очи у генераш, коН е те речи Французки изговорш, и на то му одговори нћмачки: „Неразумемг." КастанносБ е разумевао и говорш нћм.пшК; но при свемг томг, шго се онг ио сзои прилици сб таквимг мучнимг пословима занимати ние хгео, нрепоручи онг ОФициру едномг одг генералшгаба свога, да оваи иснвЈтг продужн. Заробл1>никг одговарао е наизменце часг нЂмачки часг русски, а сасвпмг се добро узео у паметБ, да се ни са звукомг едннмг Французкогв свогг езика неизда. Присудство духа свога тимг му е теже бнло одржати, што су га у собицу едну затворили, око кое е крвожедна и за освегомг грамзеНа гомила лгоди стаила и са дивлбомб охогомб очекивала, да га за кривца, то естБ, за Француза прогласе. Особито е за Ленцннскогг сг опасносћу грозеће обстоателсгво бнло то, што се е ађутантг КастанносовБ, ирегеранг некји чозекг, таки у првомг магновешго затвора п^говогг, иепрјателБСКи противу нЋга излсн'10 и за уводу ненрјателвскогг прогласјо га бно. Официрг овав доведе садг селднина бдногг изг оближнЉгг месга у собу, у кошј! е испнтг држанг, суочи га сг коидникомг и рекне: „Добро садг гледаИ дериште ово, землнче, и кажи тн: е ли то Руссг, или Ш>«ацг, или псето Фрапцузко ?" Селанинг гледаше внимателно младића, али и то само за кратко време; затимг иотну очи нћгове просипати лготину и мрзоств, и оиб рекне: „Французг е то, Французг! — Пре неколико недели," продужи опг далћ, „морао саив сеио у Мадридг возиги, на самг. томг приликомг и нешто иров'тнга носш, кои е у нашемг месту за касарие главне варошп набавл1>нБ бно. Оваи истнИ деранг бно е наређенг, те е онг башв самг собомг товарг мои одг мене нримт." Може се мислити, каква су бнла чувствованн Ленцинскогг при овомг изв1>стјго, кое е одг писмена до писмена истинито бнло; и онг се селанина добро опоминао. Кастанносг е по сво(1 прплицм пога1)ао свезу ову; али опетг као благороданг, великодушанг иепр 'штслБ предложјо е, да се селанинг одпусти, почемБ се тужба н1>гова, будући никаквогг на то доказателсгва нема, по голимб речча уважиги неможе. Мнћше ово примлЂио е међугимг одг други сг огорчепћмг, и могла се сг више страна чути мрзка речв: „11}даиннкг. л На штеденЂ по таквимг изгледима ние прикладно бмло ни МИСЈИТИ.

Ленцинскш буде садг у тавницу баченг; кадг су ; врата за нбимб забравили, ние онг већг пунв1 18 сатји ни залогаа едногг окусш, и кадг узмемо у при- ј зренје напрезанћ нћгово, душеванг немирг н1>гов'б, | судбину нћгову, и уобште мученичести положаи н!|говг, то ћемо моћи лако понати, да е злосрећникг у несвестицу пасти и на землго се сгропоштати морао. — Сунце шшгг ние бмло село, неколико минута доцте опази онг исто крозг гвоздену решетку, и сунчана светлоств, кон е у томг свочг величественомг заоду своиствена, разблажавала га е крозг пуна два сата. Али сг наступанЂмг ноћм изчезие оваи разгалгогоћји видг, црне самртне мисли иадвладаго га, и напоследку наиђе на нћга безчувсгвеиг санв, 1 кои се предодникомг смрти бмти видш. Могао е тако одприлике два сата у спавашо провести, кадг се врата одг тавнице полагацко отворише и унутра уђе лице едно, кое се, слабу светлостб Фенћра рукомг свошмг покривагоћи, полако надг уапшенммг нагну, и са ласкавммг танкимг гласићемг своимг на Французкомг езнку на уво му пришапћа: „Бн л 1 вн шго ели, пр'штелго ?" Ленцинскја тргне се одг сна, ово светлосћу, ово додиркомг нћжне руке, ово пакг умилнммг женскимг гласомг (ерг е то доисга женска особа бнла, коа е поредг н!>га стаала) пробуђенг, седне на свок) сламиго постелго, отвори уста да одговори, али опетг брзо затвори упола очи свое и као бунованг на н1>мачкомг езмку рекне: „Шга бн сте ради? —" „Сг места подаНте сиромаку томе ести,' 1 заповеди Кастанносг, чимг су му нзв^спе о првомг изкушеиш поднели, „нараниге га, вратите му кона и пртлагг н&говг, и пустите га, нека мирно и спокоино пугемг своимб одлази. — Немогуће е, да е то Французг! 44 Да е Кастанносг чувствама благородногг срдца свога сл^довати могао, ЛенцинскШ бн сг места у | слободу поставлћнг бмо; али тако млоги саревнБИви погледи надвладаго генерала и посгупке нЂгове. 11- I стина даду нашемг коплћносцу есги и изведу га изг тавнаце; али и то само зато, да га одведу на оно место , гди ће лешине одг десетг Француза видити моћи, кое е чега 'Гу/ксилла потукла. Тамо е дакле више сатш наиужаснјимг изкушешама пзложенг бно, а затпмБ опетг у тавницу враћенг буде, кого онг садг, после предишавшегБ грозногв позор'ш, сг усхн-' ћеи!>ИБ поздравп. Младостна снага нЂгова и по другш путБ надвлада очевидне сграоте н онг, премда страшиимБ околн ос г^мл окруженБ, одегг засии , будући е то природл кб олоривлћшо нћговомг заповедателно изискивала. — И о .чегБ му, у набдубл&мг снт нћговомг, зазвони на уву умилинг гласБ мамећи га: „Устаните, одите са мномг, вашг е конб оседланг, — и ћу да васг нзбавимг!*' Млађанни витезг пробуди се, 101нтг су му у ушима зуила речи: „и ћу да васг избавимг, одите," упрз очи свое у непознагу и прогозорл нћмадки : „Шгл бм сге радч ?•' КшганносБ чувнш за ново ово изкушенћ сб удивленћмг рекне: „Мдадми таи — Руссв заисга в валанн дечко!" — Олг бм га сг радосћу одма избавш бмо; али о&ицирт нћгозн остану посгозни при I томг, да се Јоштг едно као иоследнћ кушанћ употрези, коз имг ние смело одказано бнти.