Подунавка Земун

Сутра данг Ленцинсшв изведент. буде предт, военмВ судг, коВ е изг официра кастанносовогг генералштаба саставлћнг бвш. Ставши иредг суд1е иредложи онг молбу на н1>3'ачкомг езвшу, да му се толмачг еданг даде, кое бахтеванЂ одма нзпун-Јшо буде. Нрво и прво запмтанг сауде за ц'1 >лв путованл н^говогг изг Мадрида у Л јсе бонг; наравно Ленцинскш се позове на депешу, кош ниадмпралу русскомг носјо, и на свои пасошг; да бнсу предречене речи селлнинове на пуу стаале то ре се безг сумшћ, чимг су папирп нгфени у свомг реду, суд1б лако уб"ћдити могле. „ЗапмтаИте га," рекне предс1>дателв СЈ 7 да, „кадг онг Французг ние, да л сиг Шпагволце радо има?" Толмачг преведе пмтан^ћ. Конлникг одго; ори: „Л Шпанволце радо имамг, и почитуемг ш, збогг мушкогг карактера нмовогг. Моа е жела да народи наши пр1нтелви буду." „Полковниче," протолкова толмачг, „заробл1>никг каже, дапасг мрзи, што ратг водимо као гомила крвожедим паса; онг насг ирезире и ништа друго нежели, него да се своколикЈВ народг наиа у едну главу претвори , како бм се сг еднммг ударомг свир1>помг и проклетомг рату оволг граи учинити могао!" Гри овммг речма сг наввећомг пажнкомг пратили су погледи свјк ) присудствЈ шћи свако и наћма1гћ мицан1> чертш лица сужиога, да бв1 изг изражаа лстм увребати могли, какво ће д^иство имати иа н"ћга такавг неистинитмИ преводг. Ленцинскји пакг држао е спокоино уиравл+Јпе очи своеив судје; ДЈн :а е нћго ва исиша ккпила у нФ.му да се разпукке, али е снг ииакг властанг бмо чувство свое непримћтнвшг ј С чинити. „Господо мол, а почне Кастанносг устагоћи, „амачно се е селаиииг преввр10, поставпмо МБ1 младића тога у слобо^у, и иустимо га, нека мирпо и безбедпо „утг свои доврши, — Онг е, то самгБогг видн, неподозрителапг." „бсте заиста такавг !" потврде други и засћдан!е се сврши. Лепцннскји доС1е затимг копл, пртлпгг и папире свое натрагг, свабд^венг буде сг нуждгммг пасошемг, и приспе сргћно у ЛЈссабонг. Писмени споменицн савременика н1 )Г0вм амче за догађаН оваи, кои смо садг башг ириповедили, н коП бн херого едкомг старогг века на честв сллжити могао. Заиста теже изкушеше никада ние на човеческји ду.хг наложено бмло, али заиста никада ни сг већимг господарстгомг надгсобомг самимг издржано пиебмло.

1оваит» С. Поповпп. Сг данашнвгмг листомг предаемо читателвима ипшима ликг мужа едногг, кога се име међу она имена числи, коа су на великомг гласу не само у кнкижеству, него кон ће и изванг училишта, у иространммг круговима и у опоминашо како годг савременика, тако и кодг самм позднм потомака чссти пуио место заузети. То су черте лица скоро преминувшегг србскогг стихотворца 1ована С. Поповића: то су размишлнвашће, озоилјг НО и уиилио гледггоће очи

то е чело о лепои ммсли, о знатномг предмету разсуђушће; то е жаромг унутрашнЂгг чувствована задануто лице, кое ето садг овде гледамо. Заиста мм образг оваВ сг великомг занимлкивосћу сматрамо, и мм ћемо при томе сг тугомг прим1>тити, како ће то свакогг размишлавашћегг човека, свакогг прјителд и почитатела духовнм тежнп ожалостити, кадг разсуди, да се е таи истмв мужг, I. С. Поповићг, у набболБимг своимг годинама, у пунои, мушкоД спаги своЈоВ одг насг разстав1о, почемг се вола за чисто духовпммг стваран1>мг истомг садг у н-ћму жпвла и пр!нтн1а, него икада досада ргфала, по изданјш неколико различитк! свои д^ћла, коа е досадг написао, и сг коима намг е оставт мерило за она, коима бм се мм текг одсада одг н1>га, као одг зрелогг изображеногг и у сакомг себи харгсонично савршеногг мужа праведно иадати имали ! Почемг смо наумили обширно животоописаше што пре издати, кое ће о I. С. Поповићу, о н1 )ГОвомг д1>иствованш у служби србске Музе, и о сл+>дствама н1>гове д1)ателности на полго кнБижества обстоателно говорити , ограничавамо се засада сг тимг, да о н!>му, о стихотворц)', неколико речЈИ истинито заслужепогг припознавана овде изложимо. Кадг окретио, увекг трогавагоће, живости пуно уображен1>, кг томе јошг и огн1>но срдце, заткшг оштроумје, вола, бистрота уа а ; кадг редка вештина у Форми и исто тако неусилћно и снажио господарен!> надг езмкомг стихотворца чине, као што га у самомг д!>лу чине: — • то можемо о I. С. Поповићу са свакимг правомг казаги, да е онг стихотворацг, правмјј, ИСТИНИТМ0 стихотворацг бмо. У I. С. 11оповићу сва су се та предозначена своиста у великомг степену налазила, дакле га иародг србскЈИ сг основомг наиобдарен11шг стихотворцемг своимг пазваги може. У призренјго стихотворства заиста му се неможе природанг дарг млогоразличностш одрећи и опг се у обоимг елементима, драматичномг и лиричномг, движе лако, извЂстно, сг милнномг. Као сачинителБ „ћирг Лп1>" у оно време, кадг е нолћ веселе позориштне игре кодг Срба 10штг подг угаромг стаале, онг е сг тимг већу него обичиу комичну снагу нокушао, и збогг тога е башг трагиска муза н1>гова млого примамлБивости поднела. 31е1)утимг као лирикерг особито се онг отликуе; слободанг одг сваке болешлвиве лпчностп , странг одг свпо светски жалоств приузрокугоћи будалаштииа, лгобведостоанг збогг нћжности свои чувствована, добивашћи, сачувствително узбуђугоћн чисто родолгобивБЈМг начиномБ мишлена свога, чимг су песме и стпхови нћгови изиун1>ни, I. С. Поповићг дика е кнБижества народа свога. У н1>му е почивало изобил1е паВвеличественЈи мислШ, избрана, ако се тако изразнти смемо, збирка наИдражестши образа и уображена, и ирјагно сг уирепасћавагоћимг одважнммг зракомг помисла, кои поедине етроФе песама н1>говм оеветллва и као електрическа течностБ свакШ, па и самг онаи, за матерјалнимг стварма преданмВ духг, брзо потреса, разумевао е и знао е онг гласг благоволенјл прндобити. I. С. Поиовићг бно е не само првобмтно стварашћ10 него и срећно враћагоћш прпроднни дарг, то естБ, не само у орипшалу, него и у преводу срећаиг ц иревосходанг, Шта е онг н. н. изг Хорац|,т