Подунавка Земун

на србскш езнкг превео, то одкрива мужа, коВ е пунг вкуса, лгобимца музе, вештака у предмету, и властника надг езнкомг. Башг садг, кадт. ово пишемо, лежи предг нама кнћига блаженогг п-Всника, названа „ДаворЉ." Нревртагоћи по нбои листове нсотице заустави насг ова лепа п4сна нЉгова: „Споменг Видова дана." Како се дакле разсуђавагоћемг читателго сл^ћдугоће место изђ н4 допада?

Сабл-ћ звече, Брда ече; КрвБ се Л1б. Срдце 61в. Конвн вриште МаНке пиште, А гонака ранне тиште. Сложно браћо, Србинт. б!е; Милошђ гди е? Мурат-в лежи, 'Гурчинх бежи,

Србину се срећа смеши. Но Вукг клетни Р'о 6 ствомђ прети; Лазарг пада, Све пропада, Лхг, надвлада ТурЧИНЂ лготиК, Бои ућути. Србску славу, србску саиносп. Србско имс, србску знатноств, Све прогута Видовђ данх.

Истина е, кадг се место ово чита, канда се чуе све, шта се ту збмва_, и чувство туге, читателл притоме наиђе, ние у станго

родг

И затимг — ко бв1 кодг п4сне: и Јгћгова судбина" безчувствено

види и кое на перо описати. „Србскш налистове далЂ

превртати могао? Како дубоко продиру у срдце ове речи:

Зашт' ми сузе потокомђ Низт. образе теку, Кадг се мнсли враћаго Кг прошастоме веку. Свуда чама, свуда мракг, Ннгди сунца лице, Питч. весела какавт. трагг Нии. певаго пгице. Две стотине тисућа Деце поста роблћ, Пуна негда Ср6'ш Садт> е суште гроблћ. Зацело, нашв е

Гди су села цветала, Ту е пустошБ мрачна, Друмове е притисла Шума непрозрачна, У нбоН живи Србинг садг, Сузама се раани, Одт. напасти шупалв растт> бдпа нћга брани. Што е имао, садЂ нема, Ништ' пћгово ше, Само главу сирома Одђ Турчина кр1е. стихотворацв венца свога вре-

данг достоаиг. Бистроћу оштроумја н-ћговогг показуе слЂдугоћа смвшла пуна пћсна: Докле човекЂ не преминс, безсмртјд нема, 'Гако вели нашЂ Милутинв, и артјго спрема; Пссме пише, кое сутра слрти ће подлећи, И тнмђ себн и пћснику безсмртје стећи. Многе се кнвиге украшуго с'пола имсномђ „цвеће" Ал' изнутра шта е? коприва, коровЂ и штирЂ. Мм стоимо на гробу врлогг пћспика, наберимо дакле пуне руке милогг, плавогг цвећа „незаборавке," и поспимо сг иствшг место вечигогг пребиванд н1>говогг. Истина, Гегпи угас!о е свећу живога нћговогг, I. С. Поповићг изпушо е обшгш дугг природе, али србска Муза асно говорн. „У кнвигама н^ћговима живнће онг себи и народу своме на веки."

Петт. свети таниш. II. После неколико дана отишао самв у сусћдну варошБ, да нуждне за путг потребе покунуемг, ерг самБ хтео Хедвигу, коа се е смрти отресла и већг савршено оздравила бвпа, нћномг отцу одвести. Али кадг самБ се натрагг врат^о, нашао самБ само развалине одг угларске колебе. „Господине!" рекне ми еданг сусћдг, коГг е опазивши ме кг мепи дотрчао. „Бежиге, ерсте иначе и

вм пропали, изданисте, разнрена една гомила народа напала е на колебу, знали су, да овде благородника прикривенБ1 има, угларг и жена пћгова убјени су." „А Хедвига?" ЗапБ1тао самв у наИвећемг страу. „Нго су одвели кг наиближемг прекомг суду."Очанвагоћи пожур10 самБ се одатле и одтрчао самв у варошБ, гди е судилиште, ужасно оно страшило, кое е стогинама уб1ати давало, очекнвано бБ1ло; н самв раз} мевао опасностБ, у кого е Хедвига пала, али самв се рЂшш 6 бш , да се на све отважимг да би е избавити могао. Кадг самБ у варошв присп-ћо, судг е дао офиЦ1ра еднога погубити. Сиромахг таИ имао е ту несрећу, што е сг нћговвшг лгодма затворг чувао, изг кога су више заробл1шика утекли: свуда еу потаино о догађаго томе говорили. „Ипакг се радуемг" говорјо е старацг еданг, до когг самБ а случаино стао бвш, гомили еднои, „радуемг се, да е и она млада девоичица побегла, и она е истина арштократкина, али е тако лепа и тако пр1атна, да го е човекг морао сажал-ћвати, кадг е предг судомг стаала." Речи те старчеве ливале су балсамне каплБИце на рапе срдца мога, и доцше самв за изв4стно дознао, да е Хедвига заиста утекла. Дакле она живи, а ћу е опетг наћи, она зна име отца нћнога, она зна гди се онг находи, она ће кг н^му прибећи; дакле напредг, Хедвига се мора опетг наћи! Шта самБ мбшлш , у томе се нисамв ни преварш, а самБ е опетг вид '10, али, ахг! већг као лгобезницу другога. Текг што самв варошБ остав10 6 б 10, гди се е крвава она игра свршавала, будемг и а уваћенг, животг е мои у опасности 6 бјо , и текг после две године придоб1бмг а опетг слободу мого. „Аиде дакле кг Хедвиги — али за име Бож'1е она е већг 16 година стара: ние ли у томе времену аа коВ срећанг човекг срдце нћно нридобБ1ти мбгао? 1 ' Богг нека ми опрости, а самв више пута помбшлш , бол1ј да е умрла, него да лгобезница, да жена другога буде; — а самв припознао, да е мисао ова грешна, али самБ а за ове две године само на нго мбшлш , и шнгб нигда ние ни една девоика тако ватреио, тако срдачно лгобл^ћна бвма, као што самБ а Хедвигу лгобш. Очаава!гћ и 1"ћшећа надежда борили су се у моме срдцу, а самБ свакш данг са стотину полгобаца покривао начертанвш ликг Хедвигинг, кои ми е она у угларскои колеби поклонила. Са ужаснБ1мг тбвгб растроен1ем 'б духа дошао самћ у Шјмачку, гди самБ сг тешкомг мукомг разабрао, да се удовцемг посгавши Маркизг Бормоитг у Минхену задржава. Наскоро дознамг и то, да е Хедвига срећно кг н^ћму присп-ћла, н да е онг, покаавши се сврхг нћговога пређашн^га нечувствителногг поступка, нго као плодг првогг свога и догле у таиности држаногг брака свету иредставш. Сви су похвалБивали редку лепоту Хедвиге; л самБ 6 бш усхићенг кадг самв е опетг вид1о. При светломг вечерн^мг друштву кодг кназа В . . . бнло е то, гди самБ е првми путг опегг вид10. Усхићенћ, стра, надежда, тако су ме надвладали, да самв а неколико минута требовао, докг самв се онако, као што треба спремш, да се нбо И приближимг, безг да впи-