Подунавка Земун

одговора дао ние, већт. е шта више то исто вече са свошмт. лгобезницомБ поредт. прозора н1шб1 ирошао. НесрећникБ таи презирао е дакле оно благо, кое 6 одг иене отео! 0, како бв1 самв е а срећномг учишо! Зашго самв н морао свештеникомв бв1ти? мислјо самв а, докт. се таИ предметг читао. — Она би садг мене лгобила, садг бв! самв могао ст. нвомг срећанЂ бнти, ерг бв1 самв а садг лако лгобовв ону задобш, кого садв младићв онаи притажава, коме се е она текг после дуже патн-ђ очанвагоћи напоследку предала. Предсћдателв окончао е предложенЂ свое, и садг се е о томе радило да се р-ћши, има ли задоста узрока, да се разводг иресудитн може? Сви су судје изрекли „Има и — више нви обвинавали су сироту жену. Несрећница морала е млого страдати, бракг, коИ самв н са злобомт. у срдцу благослов^о, ние могао срећант. бв1ти , она е безконачно страдала, и судбина е хтела, да д, коВ самв несрећанв савезг таи благословјо, између онв1 еданв будемг, кои су га разр&шили. Она е бв^ла онетв срећна, али самв а морао страдати. IV. Године су пролетала, али лгобовв мол неумре, срдце е мое бнло за све друго мртво, осимг ове несрећне безсмртне лгобови. Да самв а у великомг с -ету остао, да самв онда, кадг е Хедвнге супругг нвои нев^ранг постао, и кадг и е презрео и исмедо, предг нго стао, моа бв1 исповеств млогогодишнЂ мое лгобови нго у срдце дирнула, она бн ие зацело лгобила, и д би данасг срећанг бвш. Опе су мнсли лебдиле око мене увекг, а ш нисамв могао разгонитп, оне су се уплетале у свима сновима моима, а тнме е несрећна моа лгобовв само нову снагу доб^ала. Н самв неизказано пат1о, исгипа а нисамв зиао гди е Хедвига, али е ликг н1>нг «епр ~стано предамномг бвш, мени се догодило, као и светомг Ангошго одг Падуе, коме е демонг искушавана увекг образе наИлепши жена и девоака предг очи ставлао. Неописано е, шта самв а прешто, читао самв, иол '10 самв се Богу, постк) самв, али све то бадава, Хедвигинг ликг лебдш е непрестано око мене. Светг ме е лгобш, као отликугоћегг се богомолвца, као редакг образацв истинито добр )д -ћтелногг свештеника, а а самв притоме увекг непрекидно на жену мнсл1о. Хтео самв се опетг у мапаствфг повратити, али самв молби сродника мои уступитп морао, да се друге богат1б парох^е пр ^имимЂ. НзвЂстш самв се о Хедвиги, чуо самв да е она у странои землви у протестантску в"ћру ирсшла , и да срећно живи као супруга оногђ мужа, комђ е она свого другу лгобовв поклонила. 0 Боже, колико салв а човеку томе завидш! V. бдно вече сед1о самв у соби мо!ои, у кошИ самв читао и учш, кадЂ е црквепакЂ унутра ушао; ииали смо парохјашу дужноств у едномв краго вароши да свршимо, тада е седмица моа илиги чреда мол Онла; звали су ме кђ едноа на сирти лежећо^ жени,

коа е пре краткогЂ времена у гостшнпцу донешена бвиа, и садв духовника ради исповести захтевала, ОдемЂ у гостјоницу. Боже моИ, томе се нисамв надао, у умирагоћоИ познао самв а узорЂ лгобови мое, срећномЂ држану Хедвигу. Она е лежала ту немоћна, по тужнимЂ чертама лица н+шогђ судећи, морала е она безконачно страдати. — Каква промена! Мћсто дражестногг лепогг лица, мои в1 >чити снова, мЂсто цветагоће жене, на кого самв а увекг мв1СЛ10, — лежао е бледг нзмршавл1>нг образг предамномг, могао бв! е човекг изг гроба подигнутимЂ голнмв костима уподобити. Богг нека ми опрости, едва самв слушао исповесгв сиротице, а нисамв могао чувствованја моа, мнсли мое да надкладамв, СвемогуМВ ће ми опростити, ков ми е нуждну кђ томе кр-ћпоств одузео. Сђ дрктагоћомЂ рукомЂ сврш10 самв а свештеническу дужносгв. Досад в самв био свештеникЂ, а садЂ ћу да будемв човекЂ, — мислш самв у себи — сирота ова жена одђ свпо е оставл1>на, она ни едногЂ прјатела, ни едногв сродника при смртноМ сво1о0 постелви невиди, христјапска е моа дужноств да шИ на знанЂ дамв, да наиболвш прјателв н ^ нђ поредЂ нћ стои. Ништа 10и већу од в тога уЛху дати неможе ! „Госпоа!" рекао самв ши а. „Онред^леша судбине пуна су у себи чуда, Вн неумирете а да нри последн1 >МЂ Вашемв ока тренутку ни едногг прјатела поредгВасЂ неиате — Естхера, Лудвига! Зарг ме непознаете? Вашв е наВболвШ пр^ателв то, коб Басг в1)Чномв животу прјуготовлава : — а самв Васг увео у цркву Хрштову; — а самв благословш Вашг несрећнии бракв; — а самв саслушао Вашу смирену исповеств; — а самв свршш надв Вами последн^ елеосве1Птен1) (свештанЂ масла); — а самв Вамг дао тћло Госп )д1, кои ћз Васв тамЈ горе за свв, шта сте озде претрпили, заиста наградиги." Хедвига ногледала ме е сг укоченимг очима, и а салв се врло нзленуо, толико годишна туга ние могла безг свога трага остати. „ПрјагелгоV после ненолико секунда шапутала е она „башг самв и а сама на Васв мнслила: — о, да е онђ садЂ ту! — мислпла самв , кадЂ сте свету таину свршивали, — озаи свешгеникв отићиће садв, онаи би до могв нослвдпћгв магновеша кодђ мене осгао. — Богб е милосгивђ, онђ Васв е кђ иени послао." „Прјателго, а салв млого безконачно илого страдала! Л нринадлежимв у чиело онн несрећнн женски, коима жалостна срећа у талЂ пада, да увекг у лгобови иреварене буду. Л незнамв, ели Вами познато, да самв одђ РиденФелса раздвоена, бнл 1 Вн онда, кадв сте бракв нашЂ благослвнли, и изђ далека помнслити могли, да ће таи младићв, кога самв а тако искрено лгобила, самном в тако посгупити, као што се е после догодило. 0, онда е н онв мене такође искрено лгобЈо, али поздше, ахв! постао ми е невћранв. Но а му садв опетЂ опрашганЂ све, па н оно, шго ме е сбогв невћрсгЈа окривјо , кадЂ самв га а 10 шђ вћрно лгобила. —" „Нстина е, а самв после лобила другога, али самв млого препатила и дуго се борила, докг самв