Подунавка Земун

48

се другомЂ .шбезнику приклоиила. Л сам|> више поднела, него буди икоа друга жена. — и „Па и оваи ме е преварт! Л самБ отишла сг нбнмђ у истокт., тамо е онт. профућкао иманћ наше, па затммт. и мене оставш. — и „То е бмла проклетина, те нисамБ нигда никога наћи могла, кои 6 б 1 ме в&рно и искрено лгобш, а умиремг безг да самБ игда пстинито лгоблЂна бкиа! — и То е говорила она жена, кого самБ а толико година тако вЉрио, тако ватрено, тако срдачно лгобш; а пакг нисамБ самт. себе више надвладати могао, да предг нЂномг самртномг постелБомг неклонемЂ и нбои све, све исповедимг. „6 стб , а морамт. садг умрети, безг да самБ икада свесрдно лгобл^на бвиа! — и ночела е она опетг шапутаги. — „Али ме е Богг на самртномг часу моме опетг даривао сг угћхомг, онг е кг меии послао Васг, пр1атела, благодћтела младости мое. — II садг већг више неумиремг оставл1>на, Вћ1 ћете кодг мене 6 б 1 ти , и угашене очи сироте страдалнице рука ће искреногг пр1атела затворити. 41 „Боже мон, како самБ а некада себи животг леио представлала ! 4 ' Она е клонула и малаксале очи свое затворила. „Па и самБ самг себи некада животг другчје представлао, Хедвига!" — рекао самБ а рукама моима умирагоћу подигнувши, она е подигла очи н1>не, и а самБ вид10, како се е у истБша последнБЈи св-ђтлацг искре живота 10 шг еданпутг заблистао, бледо лице, вмсоко чело, били су ладнБ1мг каплама самртвогг зноа покривени, изг шуплБИ прсш ропацг е гласг своп давао, полагано дисанћ едва е прим^ћчателно бвио, и-ћне руке сгискавале су изнемогнуто руке мое, она се е хтела подигнуги, али већг више ние снаге имала, узданула е асно и оиетг е затворила очи н1ше. Више себе поб^ћдити нисзмб могао, „Естхера! Хедвига ! и рекао самв 100 а, мое устне на бледа уста н-ћна прислонивши, „послушаи у последнћмг твоме ока тренутку исповестБ млогогодишн'ћ лгобови мое! ТБ1 се варашг, ерг шшг нигда никакова женска ние тако срдачно лгобл^ћна бмла, као што самБ а гебе лнзбЈо, — а ге лгобимг, од како те знамг, дгооовб моа принела ми е само печалк, тн си већг другога лгобила, кадг самБ те а у Минхену опетг видш — и — ■ -- —^ Хтео самБ Јошђ говорити, ад 1 е већг то доцканг 6 б]ло, иоследиБн! секундг живота нћногг већг е ту бно, она е шшг еданнутг отворила очи н1»не, погледг нћнг потресао е душу мого до темела, ерг се у истоме иризнаванго видило, да сажалЉва, што срдце нћно мени ноклонила ние. ПоследнБШ ногледг н1>нг сг лгобезности почивао е на мени, а у томе ногледу лежала е единствена награда аа толика страдана моа. Устне су мое пршмнле у себе носледнБ1И дисаб нћн -Б, хтела е уста нћиа пбкренути, да ми послед н б 1 И полгобацЂ даде, па и то ми е одказано било. ерЂ е она засвагда затворила усгне нћне.

VI.

Тако е умрла жена га, мое едине ићчите лгобови предм ^ћтЂ. Л самБ е дао у В . . . у гробницу саранити, а доцше, кадЂ самБ св у манастмрЂ оваи доселш, кости самБ нћне у гроблћ пренео, кое сђ прозора собе мое видити могу. СадЂ посћштавамЂ а свакп! данЂ гробЂ н1»нђ , а кадЂ самБ у мирпоИ ћелш М010и, почива погледЂ мои пременигелно, или на гробу или на ликовима нЉнима, одђ кои ми е еданЂ сама она шшђ као дете дала, а друпи самБ а, кадЂ е на асталу мртва лежала, самт^ начертао.

Обое се извршило, старвШ служителБ испунјо е последнго заповестБ господара свога, и остао е и за унапредакЂ у манас /шру, да кодђ оба гроба близу буде. После н-ћгове смрти пршмш е отацЂ Хуго на себе надзираванћ надЂ та два гроба, у коима почиваго земни остатцБ1 Ет4на и Хедвиге. Свакои девоВки, коа то заслужуе, нека Богђ овако вЂрногЂ лгобезника, као што е каноникг био, даде.

МЂстпе вти Зеиунг. Лепг еу обичав стари имали светковаги праздникб пролећа. И свега е црква таи праадникг прниила , почемЂ е установида, да се данг улазка Спаситед1»вогг у брусалнмг за сиоменг празднуе. По правилу томе обштина Земуиска и данасг 1оииг наблгодава обичаВ предкова свои, и са дечицомг свошмг у торжественомг спроводу подг ненимг гласомг звона излази на Лазареву еуботу изг вароши у близу лежећјв врбакг, и одтудг се са зеленомг врбицомг при умиломг црковномг поннго и при началству у одежде обученогг евештенства кг светоИ цркви на вечернћ идућегг ар»здника Цветш враћа. Ове године мутни облаци претили су свечаномг ношеиго врбице на путг стати. Сви су погледи дечице кг небу управл^ћни билн, одг когг су се плашили, да чмг мила жела 1Љ1ова осуећена небуде. Ада не бш тако: радоств се дечице а&украти, време се разгали и одобри торжесгвено ношеи4 линје, и тако се они са зеленимг гранчнцама накпћени, безг да су и нашчапћ иокислн, натрагг вратише. — Сг последншмг брзовознимг наробродомг прошао е норедг вароши наше Дервишг паша сг великомг пратнкомг. Каошто се чуе, одпуговао е оиг у нодунавске Кнежевине, гдн ће у качеству комесара блистателне порте чинод'1;Иствовахи. — Друштво дунавскогг иаробродсгва поднело е овдашни/в вароши молбу, да му се шшгг едно парче зем.гћ кодг обале устуни, и то до саданћгг нђговогг места поредг р-ћке навмшше. На таи конацг е овм дана комес1а една на лице места пзлазила, да развиди и мн:ћше свое дџде. 1оштг незнаио шта е учинћно, но како извћстно дозиамо, читагелБнма ћело нашима саобштити.

Одговорнмјј нздшателћ: I. К. Сопронг. Печатапо 1Ш1 >игопечатш,о )ог I. К. Сопроиа. Овоме листу орнложепг е еданг додатакг.