Подунавка Земун
7. А п р и л а
додатакт. кт. подунавки брого с.
1856.
Изг Београда. — Светску Регорику уч1о самв у Гимназш на латинскомг езику, а црквену у карловачкомг богословскомг заведенјго, на славенскомг езику. ОнаИ ироФесорг Реторике у Гимназш задаваше упражнен1а иа правила, кон а онда иисамБ разумевао, ио коа самБ морао учити на паметв. бсу ли упражненја бкиа добра или худа, то незнамг, ерг проФесорг ше имао обичаи прегледати ш па на часу казати, гди е добро, а гди е ^огрешно. Онт> е бвт задоволлнг, ако су сви до едногБ донели своа упражнен1Л, и после некогг времена могао си видити иста упражнеша код г б трговчнћа, гди зав1аго у нби иаприку, соо, дуванг или друго што. Колико е самг реченми проФесорг вештг 6 б 10 у сачппнвашо, то е за меие таина. И да се гди показао, а небБ1 онда у станго 6 б 10 судити. Можда 6 б 1 у звезде ковао, едино заго , што небБ1 разумео, ерг е у оно доба само оиаи пролазјо за врло наученогг, кои е умео тако написати и саставити, да га едва ко разуме. То е бмла мера, којомг се у оно доба мерила високоученостБ. Но онг и Н1е ишао у странне землФ«, да донесе товарима мудрости; 1не бмо докторг Богослов1л, или МудромислЈа, или Правозналости; ше бвш ни пропов1>диикг, кои уме тако говорити, да се Фарисеи ирвогг реда топе одг умиленја; ше 6 бш носацг иросвете мирске или духовне, као неки у Темишварскимг новинама по ћуди едиогг преисподн4гг дописатела. Заонда 10штг н1е 6б1ло обичаа, да се професори продгго ђацима за звезде ирве величине; 1)акг се ше руковао сг проФесоромг, а ни проФесорг гпе устеао на иоге, кадг му ђакг дође, нити га е нудш да седне, а 10штг маи^ нодносјо му чибука да пуши; ерг у оно време нроФесори нису се надметали, ко ће 6 б 1 ти популарн1И. Оволико знамг казати о момг проФесору Реторике у Гимна31и, кои е имао само 60 талира годшшгћ плате; али морамг ирим^тити у ггћгову иохвалу, да е 6 бш точанг у свош0 дужности; 1Пе знао за садапшго моду, кадг проФесорг на измаку свогг часа улази у школу и едва едну четвртк одседи, ФилосоФшске науке учш самБ у Сегедину и у Јјуру, и Правословие у Пешти, па самБ онда сишао у Карловце. Ту самв учш црквеиу Реторику, коа е у Францускои сачинЈ)на, кого су Руси превели и у свое Семинар^е увели, и коа е скраћеио нредавана у рукопису на славенскомг езику. Иисамв дорастао чинити нриметбе иа саму Реторику. Гди се зваше проФесорско однравла нреко срца и као одг дуга, 1\ немоимо очекивати ползе. Тешко ономе, кои се саиг о себи непобрине. Да иебБ1 читателЉ застид10 казИванћмг, кое 6 б 1 имг се чинило иевероватнимг, нретаићу разлику, коа ме е упрепастила; разлику изиеђу нроФесора и проФесора !! — Гди е између проФееора и ученика гренландска ладноћа, ту иема живота! — У оно време Н1е бћио никакве школске свечаности у Карловцима, па ни о св. Савви, а кодг насг у Београду, то су згодие прилике за ербску речитостБ и одушевлен-ћ. У тои мисли, да ће гг. читателБИма Подунавке поволбно 6 бгги , иарочито свешгенству, чути, како мб1 овде у нашои Семииарш нрославламо празднпкг Србскогг Просветитела, еаоб-
штавамг РечБ, ректоромг саставлЂну, а еднимг одг питомаца говорену: Лгобезни мои Садрузи! По опредћлешго пашп старш, мени е, Вашемг садругу, та почестБ уступлћна, да говоримг предг Вама приликомг данашн1> славе. ПочестБ ова неодпоси се само на мене, него у равнои мери на све Васг. Беседнти сг Вама, према достоинству имена, коимг се краси наша света црква, а пеумемг. Занимати васг говоромг, кои 6 б 1 сходанг бвш важности торжества, неосећамсе нимало преправнБшг. Задатакг е тако великш, тако пространогг значена, да се а небБ1 усуд1о стати иогомг на ово отлично место. При свемг томг видите ме предг собомг. Н заузе место, за кое нисамв. НеосЈ г дите ме. Требало е ползовати се ономг почести, коа намг е свима указана. Мого боазлБивоств, мое снебивапћ савладало е то уверен^ћ: да а имамг говорити иредг моимг вршнацима, кои неће очекивати одг меие, што е преко мои сила. Л ћу произнети предг Вама само едно име; произнећу га сг умилешемг, и В б 1 ћете одма знати, да е то име наше, нашегг лгобезногг отечества, име свпо Срба. Н самБ ово име толико пута сг Вама заедно изговорш; али спремагоћи се за Васг сг овомг беседомг, познао самв, да име тако великогг Добротвора, каошто е за насг 6 бш нашг народнкШ Светителв, треба изговарати са страхопочиташемг. Да, мало « лгодШ у човеч!емг роду, кое треба само именомг назвати, па е одма све казано. Међу ова имена спада име светогг Савве. Поздравламг Васг, Другови мои, оввшг великимг именомг. Честитамг како Вама, тако и осталоИ учећои се србскои младежи срећу, што имамо свогг народногг Просветптела, а уедно и Светитела. Кадг 6 б 1 а имао способностБ, каошто имамг волго, а 6 б 1 се, према ревности и одушевленго, пустш у разговорг сг Вама о богатоплодноИ раднви, о преславпБшг д4лима данасг славл^ногг Бож1егг Угодника. Л 6б1 се моимг устнама дотакнуо н-ћговБ! светн нрав1И; див10 бв1 се сг Вама заедно н"ћговоН смирености и побожности, н1 >говомг подвигу у молитви, н4говоИ строгости према себи самомг, Ублажавао 6 бт, сг Вама заедно, пћгову, подражанја достоину одданостб премаБогу; кланао бм се, сг Вама заедно, благодати, коа е у н1>му моћна бБиа; величао бвт, сг Вама заедно, единствеиа савршенста н^говогг духа, ову велику силу, кошмг е опг властаиг 6 бш надг свошмг плоти, надг празднБшг желама суетногг света, надг примамлБИВБшг тежнама, кое се врзу око земнб 1 блага. бднБтмг словомг , а 6 бј Вамг представш , н 6 б 1 Вамг описао св. Савву и као родолгобца, и као отечестволгобца, и као одабранвш сосудг Христовг, и као изредиогг Ерарха, и као првогг србскогг Арх1епископа, учитела и Нросветитела. Л Вамг реко, шта бм, о чему бм, како 6 б 1 говор10, кадг 6 б 1 умео. Л немамг нужде зарумепити, што самБ са свошмг исповесћу тако искренг. Шта више, могу Вамг се похвалити, да ме е моа неприуготовностб научила памети. Б б ! ће вамг можда странно