Подунавка Земун

51

пуспо свое међу тимђ извештене прсте у приликама, кадг е н&говђ поочимђ ноћу ради свое наНмилЈе вештине (разтапана злата и сребра) путовао, тако исто у ползу употребити, почемЂ е онда нарочито златомт. извезене доламе, чакшире, огртаче, кошул-ћ и овимђ подобне удобне ствари, кои 1 се неможе човекг лишавати, оштро нападао и так 'ве као праввШ ' кицошђ на себе облач10, те е бвш подобанЂ пауну, кои се у сабности различни шара прелива и своМ репг сђ многимђ шумомЂ све то величествеше шири. Уобште мора се овде еданпутЂ за свагда приметати, да е НаодЂ свогђ поочима у д1 >лима , кое е оваи умпожавана ради кућевногЂ благостана предузивао, ревностно подпомагао. Онђ , поочимђ , доб1о е одтудЂ повода, Наода својоП дружини кпо образацЂ похвалити и овои своИски преноручити , да све онако вешто и лукаво чини, као и НаодЂ; ерЂ, додао е кг томе мудро, човеку е тога ради дано петЂ прстЈн>, да се нвима вешто служи, и да ништа непропусти, штогодђ му падне шака; то е већв тако, да ее радити мора, а ко то неће, бмло з6огђ плашлвивости или стида у невреме, таи ти напоследку ништјз друго неће имати , до .штн , ћ и грубогЂ уверена о своие варанго, Дружина, надЂ кошмђ е ПасманЂ неограиичено господарјо , бнла е о врлини начела, коа јои е уливао, украгко рећи, тако уверена, да е у томе ништа ше могло поколебати, па збогЂ тога е и имала више вего скромно изобнлје у рудама, оделу, рани, па и Ј сзм0мђ новцу. Колико е ПасманЂ лука†бмо, види се и по »оме, што се у каквомЂ предћлу н1е никадЂ дуже одђ двадесетЂ п четири сата бавм, ербо е обично говорт: посао се мора увекЂ брзо свршивати и ниучемЂ нетреба оклевати, ерЂ иначе могли бм доживити какву сцену, а а нисамв лгобителв сцена 1 , а наИиан^ онаквн, у коима ачш слабјега гниви. ПасманЂ е готово као страшлБивацЂ 6бм на опрезу. ЗбогЂ тога е увекЂ поредЂ себе носш неколико артЈа, на коима е написано 6б1ло , да е онђ поштепЂ, честанЂ и посве безпорочанЂ човекЂ. НасманЂ е надалеко по землви познавао лгоде, кои су му за приличанЂ новацЂ подобна писма писади, и тако се увекЂ знао сђ овимђ нисмама изђ опасности вешто извући, ако га е ко случаино спопао или, што 'но веле, за огрлицу дочепао, а наипосле имао е и у вештини разтаианл, кого е сђ добримЂ усп ^хомЂ упражнлвао, сасвимЂ поуздану избавителБку у краинвои нужди. ПасманЂ е дакле за свакш случа^ преправанЂ био и живјо е прилично пр1ателБски сђ властима. ПочемЂ е у осталомЂ , кодђ свега богатства , кое е сђ годинама нагомилао, увекЂ одрпапЂ ишао -исамо свомђ лгобимцу, Наоду, допуштао, да се сђ покраденимЂ прннма кити , то су га свуда , где 6б1 се годђ поавјо, к'10 прослка сматрали, и шштђ му у име Бож'е дел11ЛИ. Одђ Пасмана се могло заиста ммого, врло много научиги, и ко зна, колико бм НаодЂ нодђ н 1 зговомђ уиравомЂ успео, да Ш непрјдтнмВ догађаД гпе пре «ремена разставјо. То се накЂ овако збБио.

ш. Непрјнтннб догађаВ. ПасманЂ гие волео делен-ћ иматш. Онђ е наИрад1е све за себе задржавао. 36 огђ тога се едномЂ нко споречн сђ некимЂ чланомЂ исте дружине, кои е по достоинству првБШ до н1зга 6бш , и половину одђ онога прихода , што су разтапанн доносила, захтевао. Ова распра дође и до песничена, те е посл4дица бБ1ла та, да е таИ чланЂ, кои е честномЂ Пасману тако непрЈателБски насупротЂ стао, едно око изгубш, н размрсканЂ носђ добш. Мон ти побеђеннК на то слЂдугоће ноћи са свима, кои су одђ нћговм кост1го и одђ н-ћгова меса 6б1ли, очисти чувства, и нћгово се бегство истомђ онда дознало, кадЂ е већЂ бно неколико милл одђ шатора умакао. ПочемЂ е тако безсраманЂ бно, да е нредЂ полазакЂ Иасманову ризницу пробш и изђ нтђ, то естБ изђ ковчега саГшу руду смотао, то се ПасманЂ на овакво невалалство преко мере налготш. 6 дђ му е као лопта у грлу застао кадЂ се о истини учинћногЂ д-ћла савршено уверш. ОдвећЂ тужно викао е едно за другимЂ: „бдноошИ, окорелнб нитковђ , да мн мое отеческе савете и сву ону лепу науку, кого самБ му увекЂ давао, тако пакленомЂ неблагодарности врати, да ме тако обмане, тако срамно нокраде! СрамЂ га бнло, гадннН нитковђ!' ? НаодЂ е т1нн 1 о свога поочима, колико е могао, али му оваи ше слушао речи. На то изпнта НаодЂ 10штђ еданнутЂ ковчегЂ, и немало се упрепасти, кадЂ виде, да е крадлвивацЂ у 'итости неприметпу кесицу пуну наискупоцешегЂ бисера и другу поредЂ н ^ћ сђ правимЂ млетачкимЂ златнимЂ новцима заборав10. Ову иовостб саобшти онђ свомђ поочиму, и ова е на н1јга толико подћиствовала, да е лготина у тренутку попустила и да е сђ речма: „Хвала Богу! опетг намЂ е наИболи крава у кошари остала кесице желвно сграбш и кђ срдцу и уст'ма пригискивао. Да Ш е носле подђ тврдни затворЂ став10, разуме се и само по себи. Неколико дана после овогђ догађаа нашао е Наодђ свога поочима подђ шаторомЂ врло замишл1ша, сђ главомЂ на руку и колена наслонЂиомЂ и са сузнимђ очима седећа. „Шта е теби, отацЂ?" пмтао га е аодЂ са-^ болћзнугоћи „Ахђ , снне, нека ме е одиећЂ жалостна слутиа обузела, амачно ће ме нека несрећа иостићи.'' „Како то, огацЂ?" „Безазлено дете мое, како пнташв? Видишђ, онаи нитковђ , што насЂ е покрао, нГе се досадЂ вра^ т10, нити знамЂ, где се на'оди. Одтуда заклгочуемЂ, да се завер^о, осветити ми се, и да ће ме оддати, естБ то ће лмачно учинити. Стога ме е таква зла слутна обузела онаква, иста, каква е могђ деда и могђ отца обузела бнла иа данЂ пре иб10ве несреће.« „Какве несреће?" запмта НаодЂ лгабопмтно. „Е, моВ сннкоодговори иоочимђ одвећЂ тужнимђ гласомЂ, „и дедЂ и отацЂ пали су сђ попречие греде и одма затимЂ висили су о конопцу." ИаодЂ га е забленутЂ сматрао, што н!е добро разумео смисао овн речЈМ, и ћутао е зачуфеиЂ.

..