Подунавка Земун

Поочимг прмгћти то на нЂму, привуче га тихо кг себи и рече: „Сг годинама долази паметв, сбјнко, сг годинама, веруб ми, а не пре, и онда ћешг на самомг себи изкусити, но не, н нежелимг, да икада то на себи изкусишг, не, не, то нека се не збуде." Поочимг тужно ућута, сг упртимг на Наода погледомЂ тужнимг природне нелицемерне н -ћжности, затимђ настави искрено: „Н ћу ти нешто казати, сбшко, што ће ти ново 6 б1ти . Добро ме слушаи. Кажи ми, шта то носишг о узици на врату? Гледаи, то е каквомђ талиру подобно, ал' опетг Н1в правБШ талирг, а шта е садг, л и самг незнамг, доста е то, да си га онда, кадЂ самћ по одлазку Турака у кућу твога отца изпБГгугоћи ушао, и тебе томг приликомг одг смрти у пламену спасао, имао на врату о узици као и садг. Л самБ то онда сматрао као добарг знакг и оставш самБ га, и заиста морамт. рећи, да самБ одг тога доба, изузевшм само наиновш несрећу, увекг срећапг 6бш . Молимг те, дакле, сбшко, добро чуваи таи знакг, и ако 6б1 ме, ма кадг 6 б1ло, штогодг постигло — ахг, мене е зла слутнл обузела, кое се немогу отрести — а тб 1 иди каквомг кнбижнику, кои ће ти писмена, каквБ1 на томг мнимомг талиру много има протолковати. Можда ће ти твого родбину одкрити, ако е шштг у животу, те ћешг гако можда срећанг човекг 6 б1ти." При овимг речма наводне се очи поочимове, а за тимг опетг продужи: „С бшко , ово, што самБ ти садг казао, некг остане међу нама. И садг ми се обећаВ, да ме нећешг оставити и одбећи? 6л', да то нећешг учинити? Ахг, у мени 6 б 1 срдце препукло, кадг 6б1 то за живота мога учишо; умрго 6бј, кадг 6 б1 ме одбегао, ерг знаб, синко, л те ако, одвећг лко волимг, и оно мало сиротин^ што самв досадг спечалш, амачно е твое, кадг едномг очи заклопимг. При овимг речма ецао е Пасманг, а Наодг е 6бш ако тронутг наклоносћу, кого му е нћговг поочимг изавш. Онг му е обећао верностБ и послушностБ, и што му е оваб шштг саобшпо, сачувао е верно у своши памети, а амабл1К), кого е о врату носш, храшо е одсадг сг наИвећомг брижлБивости. После овогг излива чувства , кое е добромг поочиму доста срдце олакшало, продужи оваИ опетг разговорг, готово тужно уздишући: „С бшко, мб1 морамо сутра пре зоре путовати, ерг известно знамг, да ће насг онаИ нитковг, кои е наше грудве и грудвице однео, првоИ стражи, на кого натрапа, оддати. Н га познаемг, и читамг у н ^говои души, ако и 1Пе овде, шта намерава. Међу тимг мислимг, да бм могао то време до нашегг иолазка на ползу употребити и на твомг риђи одкасати у велику ону ливаду, код е еданг сатг одавде удал1ша и то нешто на страни , и на кошИ, ако ме нису очи преварале, а мислимг да нису, неколико прекраснБ! кона пасу. То су конби главатогг Н)суф-Аге, кои безсавестно поштенимг лгодма у по' дана кон 'ћ изг кошаре одводи и посде сг нБима разполаже, као да су н^ћгова собственоств; па заго мислимг, да за н1)гова зла д"ћла заслужуе неку казнБ. Жури се даклеД1ете, и гледан, ако икако можешг, да све ко1гћ дотерашг , а то ће ти амачно моћи за рукомг изпасти, почемг ће ноћв 6 бпи мрачна као тесто."

Наодг е послушао свога поочима, посео свога риђу и одлетш. „Честитг дечко," говораше за нвимг поочимг, кадг е истб Ш на конго одездш. „Кадг 6 б 1 Цигани гдегодг на землви имали царство, оваи 6 б 1 дечко, морао 6 б 1 ти царг у томе царству." IV. Нико неутече одг свое судбине. „бда ли су беси у конЂ ушли, те тако суновратг беже?" викаше неко за Наодомг, докг е оваи већг изванг ливаде ГОсуФ -Агине конћ предг собомг жешће и жешће гонш. Затимг пуче една, друга и трећа пушка, риђа подг Наодомг посрну, задркта и стропошта се. Наодг, кога е у оваб парг олово поштедило, одмили четвороношке у оближнБ1и честарг, сакри се ту, и ћутао е, докг нису сасвимг изчезли гласови одг лгадШ, кои су за конБма викали и натрагг Ш враћали. Шговг предузетакг ше му дакле за рукомг изпао, и тако е по помрчини трапао до планине, где е шаторе знао. Но ко ће описатн нћгово упрепашћен-ћ, кадг е шштг изг далБине опазш светлостБ одг велике ватре, К010мг су шатори ако осветлЂни 6б1ли , а ме1)у нБима оружане лгоде, кои су долазили и одлазили и страшно викали. Зло слутећи повуче се Наодг далћ у шуму, и, мислећи, да на землБИ н1е сасвимг безбеданг, иопне се на дрво, те се ту у густомг лишћу сакр1е, и гледаше одтудг сцену, код се предг шаторомг нћговогг поочима разв^ала. Наоду е врло тежко 6 б1ло , што се опоминко речи1, кое му е поочимг прошлогг дана изговорш и зле слутн1>, кое се ше могао отрести, и несреће, коа се деди и отцу случила бмла, а то е све учин о, да ( свогг поочима ако сажал^ћвао и н-ћга ради с) зе рсцјо ОружанимБ лгодма обколЂнг тако да о бежанго ш 6б1ло ни мислити, сгоао е нр.ши вештакг у разтапашо и гледао мучећи сг укоченимг очпма около стоеће. „Еи, бре, мишја вћро!" продере се на н-ћга Турчннг, кои е сг подав1енимг ногама на землБИ сед'и) и помамно горе гледао, „тм ли си хтео ГОсуФ -Агипе кон-ћ продати, е ли ? НемоИ лагати, ерг е овде сведокг, кои е видјо твогг дерана, како е на риђи одезд10, а после ми јшо , да се то мои кона тиче. Но ?« Докг е Турчинг, кои 1Пе 6 бш нико друпВ, већг самг главатБШ ГОсуФ -Ага, овако говор!о, ноказао е рукомг сведока и заповедјо овоме, да ближе дође. Угледавши овога ночнв Пасманг говорити: „Моа слутнл, ахг, она се изнунила; оваИ гадннИ нитковб наипре ме опл1>1по, па после ме издао. Овакачг сведокг спреже и сг ђаволомг, кадг жели каквогг поштеногг човека унропастити. ГОсуФ -Аго," настави оиг за тимб, „л ти кажемг, да оваи сведокг лаже," и иашивши се у недра извадп неколико писама, коа су брижлБиво умотана бБма, и преда ш ГОсуФ -Аги сг ре., ма: „ево, читав и увери се, да самБ поштенг Цигапинг.* „Заиста, заиста," иромумла ГОсуФ -Ага, узимагоћн писма и погледавши 1и, „тм си оно, што си, и имашг красна сведочанства о себи. Ту ти е Дибран-Ага, н